Teško je danas reći da li je Aleksandru Vučiću i Srpskoj naprednoj stranci zasmetalo to što im nakon proglašenja izborne pobede 17. decembra nije stigla ni jedna čestitka od partnera sa Zapada. Ni iz Brisela, Vašingtona ili Berlina nije bilo tapšanja, a po istoj logici teško je reći i da li podrška koja je stigla iz Budimpešte, Istanbula ili Pekinga može da nadomesti upadljivo ćutanje Zapada.
Međutim, ni posle reakcija kako domaćih, tako i međunarodnih posmatrača i kontrolora koji su ukazali na velike nepravilnosti tokom izbora, na adresu srpskih vlasti nije stiglo ni mnogo reči osude svega što se događalo tokom glasanja.
Za sada poneka reč kritike, pre svega iz Nemačke, po svemu sudeći nije nešto što je previše potreslo vlasti u Beogradu – tako da i dalje stoji najava predsednika Vučića da će javnost u Srbiji biti upoznata sa tim koja se zapadna zemlja najviše mešala u ovdašnje izbore i pomagala opoziciju.
“I na osnovu toga bi moglo da se zaključi da je Zapad i dalje veoma blagonaklon prema predsedniku Srbije, da očekuje da on po formiranju vlade ispuni svoja obećanja koja se tiču evropskog plana oko Kosova i da dotle zaista ne žele da ga diraju. Kao što ga u krajnjoj liniji do sada godinama nisu uznemiravali dok je on pravio autokratiju u Srbiji”, kaže u razgovoru za Glas Amerike spoljnopolitički komentator Boško Jakšić i podseća da je posle odlaska bivše kancelarke Angele Merkel Vučić ostao bez snažnog partnera u Berlinu i da mu je danas mnogo teže sa zeleno-levom koalicijom koja vodi politiku Nemačke.
“Očito je da su u ovoj fazi odnosi Srbije sa Zapadom najlošiji sa Nemačkom, i to je moglo da se pretpostavi i odmah po formiranju nove nemačke vlade, zato što su Zeleni, koji imaju ministarstvo inostranih poslova, poslovično bili veliki protivnici Vučićevog režima, u još ona vremena kada je Angela Merkel bila na vlasti”, dodaje Jakšić.
Po njegovim rečima Analena Berbok je ostala verna politici koju je vodila dok je bila u opoziciji i sada je, po dolasku na čelo nemačkog ministarstva spoljnih poslova produžila sa tom politikom i logično je, kako kaže Jakšić, da će se sve više zaoštravati odnosi na liniji Berlin-Beograd.
Novinara nemačkog Dojče Velea (DW) Dragoslava Dedovića ne iznenađuje to što sa Zapada nije stiglo puno kritika na račun svega što je viđeno tokom izbora u Srbiji 17. decembra.
Kako kaže u razgovoru za Glas Amerike, predugi je kontinuitet gledanja kroz prste Aleksandru Vučiću tokom poslednje decenije i to je sada teško promeniti preko noći:
“U zemljama takozvanih spin-demokratija zaokreti se dešavaju po volji jednog čoveka i po kampanjama njegovih medija u roku od 24 sata. To se u zemljama ozbiljnih institucija, ili konfederacijama kao što je EU, ne dešava preko noći. Ali će se desiti ukoliko se dokaže izborna krađa i inženjering vladajuće stranke u Srbiji. Mislim da će ona imati konsekvence, dobiće te konsekvence, a i spoljna politika EU neće to samo registrovati, nego će to registrovati kao teško unazađivanje odnosa sa zemljom koja tvrdi da je na putu pridruživanja EU”, smatra Dedović.
On smatra da je u Nemačkoj i posle vremena Angele Merkel nastavljena politika da samo autokrata može da završi stvar sa Kosovom, ali i da u Berlinu i na Zapadu generalno ne računaju više na Vučića kao ozbiljnog partnera i da postavljaju ozbiljno pitanje – naročito posle događaja u Banjskoj – da li predsednik Srbije i dalje ozbiljno kontroliše situaciju u zemlji.
“Mislim da se Aleksandar Vučić sa ovakvim izbornim inženjeringom koji je toliko očigledan, malo preigrao u tom smislu da uprkos svoj logistici i milionima evra koje je uložio, nije umeo to čak lepo ni da sakrije”, dodaje Dedović.
Sagovornici Glasa Amerike se ne slažu sa procenama da kritike sa Zapada na račun onoga što se dešavalo na izborima u Srbiji treba očekivati tek posle božićnih i novogodišnjih praznika, kada se politička mašina ponovo zahukta. Kako smatraju, zapadni partneri igraju pragmatično, računajući da je Vučić i dalje jedini igrač koji može da završi stvar sa Kosovom.
Po mišljenju Boška Jakšića, kada je evropski emisar za Kosovo Miroslav Lajčak najavio da bi proboj u dijalogu Beograda i Prištine mogao da se očekuje već krajem januara – on je to izjavio imajući u vidu neka saznanja za koje javnost još ne zna.
I da je to razlog zbog čega sa Zapada nisu stigle ozbiljnije primedbe na sve ono što se događalo na izborima u Srbiji i Beogradu:
“Mislim da se radi o pragmatizmu o kakvom smo do sada mogli da svedočimo, tako da ta uzdržanost nije slučajna i ne može da se pravda božićnim praznicima, nego je to jedan prihvaćen diplomatski stav i pristup o Vučiću da bi se on sačuvao za ono što, ponavljam, treba uskoro da uradi oko Kosova. A to je da prihvati tzv Šolc-Makronov plan”, smatra Boško Jakšić.
Po mišljenju Dragoslava Dedovića, veliki kredit koji je Vučić dobio povodom dosadašnjeg dijaloga sa Prištinom i tokom migrantske krize 2015. godine ubrzano se topi:
“Uradio je sve kako je Nemačka htela da se desi. Znači nije pravio problem ni u jednom, ni u drugom slučaju, i taj kredit koji je on tu dobio – on je trošio na unutrašnje-političkom planu da pojača autokratske tendencije. Mislim da mu to nije bilo pametno, doći će račun i za to, ali to je jednostavno činjenica. Da je on učvršćujući svoju vlast prešao nevidljivu granicu između lične autokratske tendencije i jedne tačke bez povratka, u kojoj jedno društvo ima problem autoritarizma”, smatra Dedović.
Sa ili bez kritika sa Zapada na ono što se u Srbiji dogodilo na izborima 17. decembra, i Dedović i Jakšić očekuju ponavljanje izbora u Beogradu. Ali, kako smatraju, vlasti u Beogradu će pokušati na sve načine da izbegnu da priznaju da se izbori ponavljaju zbog velikih neregularnosti, već da će iskoristiti poziciju Branimira Nestorovića, koji za sada poručuje da ne želi da formira vlast u Beogradu ni sa jednom od sukobljenih strana.
“Ali imajući u vidu da je Nestorovićeva stranka faktički napravljena od Vučića, onda će Vučić profesora da iskoristi samo kao zaklon da kaže – eto, s obzirom da nemamo stav profesora Nestorovića, onda zaista mora da se ide na izbore. I to je sve deo te kamuflaže da se ispadne što demokratičniji i da se izbegne uvažavanje zahteva opozicije, nego da ispadne da su takve objektivne okolnosti”, zaključuje Boško Jakšić.
