Višednevna epopeja je okončana, ruski šef diplomatije Sergej Lavrov ne dolazi u Beograd, ali su nakon svega ostala mnoga pitanja i dalje bez odgovora, počev od onog osnovnog – šta je bio cilj te posete.
Kako u razgovoru za Glas Amerike ističe dopisnik ruskog Komersanta sa Balkana Genadij Sisojev poseta Lavrova Beogradu je trebalo da Kremlju pruži odgovore na to kakva je pozicija Beograda, hoći li uvoditi sankcije Moskvi i ostaju li Srbiji i Rusija i dalje starteški partneri.
Za rusku stranu ova poseta je bila mnogo važnija nego samoj Srbiji, kaže Sisojev:
“Srbiji ova poseta i nije bila baš toliko potebna, čak na neki način, sudeći po nekim ocenama eksparata i drugih političara, ona je bila suvišna jer su svi u Beogradu očekivali da će to izazvati još veći pritisak od strane Zapada na Beograd u pravcu zaoštravanja pozicije Srbije prema Rusiji, što bi očigledno Aleksandar Vučić hteo da izbegne”, kaže Sisojev i ističe da je EU je pomogla Beogradu da izađe bez nekih većih gubitaka u odnosima sa Rusijom u ovoj situaciji:
“To govore i neke moje informacije iz evropskih diplomatskih krugova po kojima je ovih dana bilo nekoliko poziva iz Beograda u smislu `da ta poseta baš nama i ne odgovara i nije to našu inicijativu, ali ne možemo da kažemo ne`. Upravo je razvoj situacije odgovara Beogradu i na neki način je EU pomogla Beogradu da izbegene direktan odgovor na pitanje sa kojim je trebalo da dođe Sergej Lavrov u Beograd”.
Analitičar Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Vuk Vuksanović smatra da je najveća lekcija iz ove epizode to što je pokazala limite srpsko-ruskog partnerstva:
“Sada sa ovim ratom koji besni trenutno u Ukrajini postalo je očigledno da je prostor za forsiranje ovog srpsko-ruskog partnerstva još manji nego što je bio pre rata. I samim tim da srpsko-rusko partnerstvo najverovantije nije eliminisano, nisu eliminisani svi odnosi i sve veze koje postoje između Beograda i Moskve, ali ovo pokazuje koliko će kao produkt objektivnih evropskih i međunarodnih realnosti to partnerstvo na ovaj ili onaj način će biti uniženo”.
Po njegovom mišljenju racio kojim se vodila Moskva u ovom slučaju je bio isključivo marketinški faktor i politička optika, kao što je ruski predsednik Vladimir Putin prilikom posete Beogradu 2014. godine i prisustva vojnoj paradi hteo da pokaže da postoje zemlje u Evropi poput i tada Srbije i Mađarske, koje su i dalje spremne da komuniciraju i da obavljaju posao sa Moskvom:
“Verujem da je u ovom slučaju bio isti racio – da se pokaže Evropljanima da postoje i dalje oni u Evropi koji su spremni da komuniciraju i da sarađuju sa Moskom, a naročito ako je ta zemlja kandidat za članstvo u EU. Ali vidimo naravno da do toga nije došlo, a teško mi je da zaključim da je postojala bilo koja druga logika za takav potez Moskve nego isključivo politička optika”.
Na današnjoj konferenciji za novinare u Moskvi sam Lavrov je ocenio da je zabrana Bugarske, Severne Makedonije i Crne Gore preleta njegovog aviona ka Rusiji zapravo lišavanje suverene države da ostvaruje svoju politiku i da odnose Srbije i Rusije niko neće uspeti da uništi.
Međutim, Genadij Sisojev podseća i da je poseta nemačkog kancelata Olafa Šolca stavljena pod znak pitanja ukoliko Lavrov dođe u Srbiju:
“Sve to govori upravo o tome da ta situacija koja se desila i te kako odgovara Beogradu. Međutim Rusija ne odustaje od dobijanja jasnih odgovora na kojoj strani je Srbija i o tome govori da Lavrov danas na svojoj redovnoj KZŠ govoreći o toj situaciji, rekao da je odmah pozvao Selakovića da u najskorije vreme poseti Rusiju. Tako Rusija još čeka jasan i otvoreni odgovor od strane Srbije gde je ona”.
Istovremeno, poziv Lavrova srpskom ministru inostranih poslova Nikoli Selakoviću da uskoro poseti Moskvu po mišljenju Vuksanovića predstavlja površnu kompenzaciju za ovo što se desilo ruskom šefu diplomatije i da će sada ključni politički trenutak biti skora poseta nemačkog kancelara Srbiji:
“Ja mislim da će na neki način gospodin Vučić pokušati da ovo iskoristi, da profitira kod nemačke strane tako što će se gospodinu Šolcu na isti način kao kod gospođe Merkel predstavljati kao pouzdani partner koji će da kaže – vidite, ja sam pod konstantnim pritiskom Moskve, vi treba mene da podržite jer ja sam jedini čovek u Beogradu koji može prisustvo Moskve na Balkanu da drži na nivou koji se još uvek može tolerisati”.
