Padom od dva indeksna poena, Srbija se ove godine našla na 101 mestu svetske liste pecpecije korupcije koju svake godine objavljuje međunarodna organizacija Transparentnost.
To je, kako je rečeno na predstavljanju godišnjeg globalnog indeksa percepcije korupcije pad za pet mesta i ovo je najlošija pozicija Srbije u poslednjih 11 godina.
Kako je izjavila Bojana Medenica, izvršna direktorka organizacije Transparentnost Srbija sa ovim rezultatom Srbija se svrstava u grupu zemalja u kojima je korupcija raširena. Po njenim rečima, sa 36 poena Srbija je sedam poena ispod svetskog proseka (43 poena), 21 poen iza evropskog proseka i čak 28 poena iza proseka Evropske unije.
“Kada posmatramo naše okruženje , kao nama verovatno najzanimljiviji uporedni parametar, videćemo da je kao i prošle godine najbolje plasirana Slovenija sa 56 poena, iako i ona beleži pad za jedan indeksni poen. Ove godina iza nas je ostala samo BiH sa ocenom 34, a 101 mesto ove godine delimo između ostalog sa Albanijom”, rekla je Medenica i dodala da je u regionu najviše napredovala Hrvatska za tri poena.
Takođe, i ove godine tradicionalno su u samom vrhu svetske liste sa najmanje korupcije Danska, Finska, Novi Zeland i Norveška. Na dnu liste su Somalija, Južni Sudan i Sirija, a kako pokazuje ovogodišnje istraživanje u odnosu na prošlu godinu najviše je napredovao Avganistan, dok je u Omanu zabeležen najveći pad od osam poena. U Evropi ne najveći pad zabeležen u Velikoj Britaniji, Luksemburgu i Austriji.
Mereno na duže staze, u proteklih deset godina 25 zemalja je popravilo situaciju sa korupcijom, a najveći napredak od 16 poena zabeležen je u Grčkoj. Sa druge strane u 31 zemlji je pogoršan rezultat, između ostalih i u Australiji, Kanadi, Mađarskoj, Turskoj.
Po rečima programskog direktora Transparentnosti Srbija Nemanje Nenadića do sada se govorilo da u Srbiji postoji stagnacija u borbi protiv korupcije, međutim sa ovogodišnjim rezultatom situacija je postala teža, posebno ako se meri trend u poslednjih deset godina:
“I onda kada pogledamo tu situaciju kako stojimo na indeksu percepcije korupcije, vidimo da postoji pad za šest poena u odnosu na 2013. godinu, kada je rezultat u poslednjoj deceniji bio najbolji. I to onda već jeste značajniji pokazatelj da stvari ne stoje kako treba”.
Takođe, za razliku od prethodnih godina kada je borba protiv korupcije makar deklarativno bila prioritet, prošle godine i tu su se stvari promenile, rekao je Nenadić:
“Nemamo strategiju za borbu protiv korupcije već duže od 4 godine, u novom programu vlade, za razliku od nekih prethodnih nije borba protiv korupcije istaknuta kao prioritet. Ako pogledate ekspoze premijerke tamo ćete moći da nađete samo neke statističke podatke o tome koliko je bilo uhapšenih ili osuđenih za pojedina krivična dela, a nema nikakvih planova za budućnost”.
Kako je još rekao Nenadić, malo nade daje reforma pravosuđa koja je u toku i jačanjem uloge i samostalnosti tužilaštava trebalo bi da bude i manje izgovora za nepostupanje.
Govoreći o stvarima koje su dovele do ovako loše pozicije Srbije Nenadić je pomenuo nekoliko stvari – od nipodaštavnja antikorupcijskih odredbi u mnogim propisima, stanja u državnoj upravi i javnim preduzećima gde i dalje postoji praksa stalnog zadržavanja vršilaca dužnosti, do toga da se najunosniji poslovi i dalje dodeljuju neposrednom pogodnom umesto na tenderima:
“Verujem da na utisak o raširenosti korupcije u Srbiji utiče i to što nemamo dovoljno obrazložene razloge za odluke koje se donose. Imamo veoma često situacije gde de facto odluke donose organi koji nisu nadležni za to, nemamo dovoljno informacija o uticajima na donošenje i propisa i pojedinačnih akata, i pored toga što je usvojen pre nekoliko godina Zakon o lobiranju koji je delimično trebalo da pomogne da se uveća javnost ovih procesa”, rekao je Nenadić i naglasio da se i ne primenjuju preporuke važnih institucija kao što su Odir ili Greko.
