Sirija je u sredu održala druge predsedničke izbore od izbijanja građanskog rata 2011. godine, uprkos optužbama iz celog sveta da glasanje nije slobodno i pošteno. Dvojica kandidata nadmeću se sa veteranom predsednikom Bašarom al Asadom, koji je na funkciju došao 2000. godine, nakon smrti njegovog oca, dugogodišnjeg vladara Hafeza al Asada.
Sirijska državna TV razgovarala je u sredu sa dopisnicima širom zemlje, prikazujući na svom ekranu najmanje desetak biračkih mesta tokom dana. Sirijci u većini regiona zemlje, osim severnih enklava pod kontrolom Kurda i u obalasti uz tursku granicu koju kontroliše Turska, mogli da glasaju.
Predsednik Bašar al Asad i njegova supruga Asma prikazani su na glasanju na državnoj televiziji, u predgrađu Damaska. Asad je osudio kritike Zapada po ptanju toga da li su izbori slobodni i pošteni.
On je rekao da Sirija kao nacija nema poverenje u ono što (zapadne države) govore, već je najvažnije ono što ljudi kažu. Posećene demonstracije poslednjih nedelja bile su dovoljan i dovoljno jasan odgovor da se tim zemljama kaže da su njihovi komentari nevažeći.
Arapski mediji, suparnički nastrojeni prema sirijskoj vladi, prikazali su snimke velike gomile demonstranata u južnom regionu Dara, gde je započela revolucija 2011. godine, koji pozivaju na svrgavanje Asadove vlade.
Portparol Ujedinjenih nacija Stefane Dužaric rekao je novinarima da sirijska vlada nije slijedila Rezoluciju Ujedinjenih nacija 2254 koja poziva na donošenje novog ustava zemlje, nakon čega bi usledili izbori pod nadzorom Ujedinjenih nacija.
"Rezolucija Ujedinjenih nacija 2254 nalaže da Ujedinjene nacije olakšaju politički proces koji bi kulminirao održavanjem slobodnih i poštenih izbora, u skladu sa novim ustavom pod nadzorom Ujedinjenih nacija", rekao je on.
Asad se na izborima nadmeće sa još dva kandidata. Očekuje se da nijedan od njih neće dobiti više od pet odsto. Asad je osvojio 89 odsto glasova na poslednjim izborima 2014. Na toj je funkciji bio od smrti svog oca Hafeza al-Assada, koji je na dužnost došao pučem 1970. godine.
Asadova savetnica za medije Butejna Šaban branila je izbore u intervjuima arapskim medijima, rekavši da su zemlje koje su kritikovale glasanje "iste države koje su podržavale i finansirale teroriste od 2011. godine i želele bi da Sirija uđe u ustavnu prazninu, koju su oni uzalud pokušavali da stvori tokom rata".
Arapske i zalivske države, tvrdi ona, trebalo bi da paze na ono što je nazvala "preokupacijom Vašingtona Rusijom i Kinom i obnove veze sa Damaskom".
Kaže da Saudijska Arabija i druge države Perisijskog zaliva nisu zadovoljne jer su SAD više zaokupljene Kinom i Rusijom nego Bliskim istokom, a SAD bi trebalo da nastave odnose sa Damaskom, za koji tvrdi da je okosnica arapske snage.
Pol Salivan, profesor Američkog univerziteta za nacionalnu odbranu u Vašingtonu, kaže za Glas Amerike da su izbori u osnovi manjkavi.
"Ovo je diktatorsko krunisanje", rekao je. "Ne vidim kako bi neko mogao da prihvati ove izbore kao demokratske, s obzirom na stanje onoga što je ostalo od noćne more koja je Sirija, diktatorsku vladavinu Asada i verovatnou šansu da pobedi sa preko 95 odsto glasova".
Katar Abu Diab, koji predaje političke nauke na Univerzitetu u Parizu, bio je podjednako oštar u svojoj proceni.
Kaže da su izbori "svršen čin" i da nisu pravo strateško iznenađenje. To je vrsta plebiscita, nametnutog narodu, da prizna kontinuitet dinastičke republike koja je započela 2000. godine, rekao je on. Asad predstavlja državu, režim i moć, ali on je samo senka svog bivšeg ja, koji se održava pod ruskim i iranskim tutorstvom, rekao je.
Stručnjak za Siriju Džošua Lendis, koji predaje na Univerzitetu u Oklahomi, u tvitu je ustvrdio da se na izborima govori o "Asadu koji proglašava pobedu u ratu, (zajedno sa) njegovom željom da se vidi da je revolucija završena".
"(Asadov) neizrečeni protivnik", dodaje on, "je sirijska opozicija koja tvrdi da revolucija (započeta 2011. godine) i dalje može uspeti".
