Petnaestog marta navršilo se deset godina od početka građanskog rata u Siriji, a u mnogim delovima zemlje vlada predsednika Bašara al Asada deluje kao pobednik. Međutim, u Idlibu, poslednjem preostalom uporištu opozicije, četiri miliona ljudi je zatočeno u ratu, za koji neki kažu da i dalje nije završen.
U deceniji sukoba umrle su stotine hiljada ljudi u Siriji, raseljeni milioni i uništeno je bezbroj života. Predsednik Bašar al Asad proglasio je pobedu u ratu za koji se čini da je završen, ali drugi kažu da je rat „zamrznut”, dok se vladine snage sporadično bore protiv opozicionih grupa koje još kontrolišu Idlib i obližnja područja na severozapadu Sirije. Oko četiri od ukupno 17,5 miliona stanovnika Sirije živi u tom području. Unutar grada Idliba, protesti protiv Asadove vlade održavaju se svake nedelje. Demonstranti kažu da se njihova revolucija nastavlja.
“I dalje zahtevamo iste stvari koje smo želeli 2011. Nećemo ići kući dok ne nestanu šef režima i snage bezbednosti. Ne zanima nas da li ćemo biti prisiljeni da napustimo svoje domove u Idlibu”, kaže demonstrant Anvar Aljusef.
Mnogi u regionu Idliba kažu da nikada neće moći bezbedno da žive pod Asadovim režimom. Veći deo područja kontroliše Hajat Tahrir al Šam, ili HTS. Ova grupa sebe opisuje kao spoj sirijskih nacionalističkih opozicionih grupa. Medjutim, ona je takođe označena kao teroristička organizacija od strane Sjedinjenih Država i drugih zemalja zbog svojih ranijih veza sa al-Kaidom. Njen cilj je izbacivanje Asada i njegovih međunarodnih saveznika iz Sirije.
“Mi smo revolucija i želimo da izbacimo kriminalne bande. Hoćemo da Asadova vojska, iranske milicije i ruski okupatori odu iz Sirije”, navodi Abu Kaled Alšami, portparol organizacije HTS.
Turska takođe ima ulogu u Siriji tako što otvoreno podržava druge pobunjeničke grupe u regionu. Bilo koji budući politički ili vojni ishod, kažu analitičari, verovatno će zavisiti od delovanja Turske u ime opozicije, i Rusije i Irana kao podrške Asadu. Trenutno, opšti rat čini se malo verovatnim jer bi milioni ljudi pobegli na tursku granicu. Turska je već primila 3,5 miliona sirijskih izbeglica i mogla bi, kažu analitičari, da se bori protiv Asada i njegovih saveznika, umesto da ponovo otvori svoje granice. Ali stanovnici Idliba kažu da je status kvo, uz milione gladnih i raseljenih, takođe neodrživ.
“Sve smo izgubili, sve. Naša ekonomija, obrazovanje i pravosudni sistem su razoreni”, kaže Šadi Šoaib, stanovnik Idliba.
Pre deset godina, kaže Šoaib, pobuna je bila u vezi sa snovima o slobodi i pravdi. Ali u današnje vreme, on kaže da ljudi toliko pate, da izgledaju kao da su izgubili svoje duše.
