U Njujorku je održana sednica Saveta bezbednosti UN na zahtev Srbije, na kojoj se govorilo o situaciji na Kosovu, posle odluke tamošnjeg parlamenta da usvoji zakone o formiranju vojske. Na sednici su govorili predsednici Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Hašim Tači.
Na početku sednice, podsekretar za mirovne misije UN Pjer Lakroa konstatovao je da su UN zabrinute zbog eskalacije tenzija na terenu, do koje je došlo usled carina, koje je Priština uvela na srpsku robu, i usvajanja zakona o oružanim snagama. On je poručio da je ključno da Beograd i Priština izbegnu bilo kakve korake koji bi mogli da dodatno pogoršaju situaciju i da, umesto toga, treba da pronađu način da nastave dijalog o noramlizaciji.
Vučić: Priština prekršila sve dogovore
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da je Priština carinama ugrozila srpsko stanovništvo na severu Kosova i da je prekršila sve dogovore - uključujući i one na koje je pozvala EU. Vućić je istakao da ne postoji dokument na osnovu kojeg Kosovo ima suvereno pravo da formira vojsku i da je formiranje vojske zaobišlo i kosovski ustav.
Takođe je rekao da je Kosovo usvojilo platformu za nastavak dijaloga u kojoj se traži da Srbija prizna nezavnisnost i upitao kakva je onda budućnost dijaloga. Konstatovao je i da Priština i dalje nije ispunila jedninu obavezu iz Briselskog sporazuma - da formira Zajednicu srpskih opština.
Vučić je svoje izlaganje završio porukom Srbima na Kosovu:
"Želim i odavde, sa sednice SB UN, da vam se zahvalim na svemu što se izdržali i da vam kažem da je Srbija uz vas i uvek će biti uz vas", rekao je Vučić na srpskom jeziku, posle obraćanja Savetu bezbenosti na engleskom.
Tači: Trebalo i ranije
Predfsednik Kosova Hašim Tači poručio je članicama Saveta bezbednosti da se na Kosovu nije dogodilo "ništa neuobičajeno" prošle nedelje.
Braneći odluku Prištine o transformaciji Kosovskih bezbednosnih snaga on je rekao da je ta odluka čak zakasnela, jer se, kako je rekao, "čekala dobra volja onih koji nikada nisu pokazali dobru volju prema Kosovu".
Tači je takođe poručio da kosovska vlada nikada neće biti pretnja nikome i da će uvek biti profesionalna i multietnička.
Kosovski predsednik je istakao da je odluka o formiranju vojske suvereno pravo Kosova, podsećajući i na zaključak Međunarodnog suda pravde da proglašenjem nezavisnosti Kosovo nije prekršilo međunarodne zakone.
Evropske članice: Sporazum o normalizaciji ključan
Evropske članice UN (Belgija, Francuska, Nemačka, Italija, Holandija, Poljska, Švedska i Velika Britanija) u zajedničkom saopštenju su istakle da je sveobuhvatni i pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa ključan da bi Srbija i Kosovo nastavili svoj evropski put.
“Početak procesa tranzicije Kosovskih bezbednosnih snaga je suvereno pravo Kosova. Primećujemo predanost Kosova da postepeno transformiše svoje bezbednosne snage u tesnoj oordinaciji sa NATO-m i partnerima”, navodi se u saopštenju.
Zemlje potpisnice pozvale su kosovske vlasti da obave transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga u narednih 10 godina u transparentnom i inkluzivnom procesu, u kojem će učestvovati sve zajednice, i da izbegnu negativan uticaj na dijalog Beograda i Prištine.
One su takođe naglasile potrebu da se očuvaju postojeći aranžmani sa KFOR-om kada je reč o raspoređivanju Kosovskih snaga bezbednosti na severu Kosova.
“Skoro dve decenije posle usvajanja rezolucije 1244 i 10 godina posle kosovskog proglašenja nezavisnosti, Beograd i Priština još moraju da se dogovore o brojnim aspektima budućih odnosa unutar okvira sporazuma o normalizaciji. Pozivamo obe strane da ispolje uzdržanost, smire tenzije i stvore uslove za što brži nastavak dijaloga pod pokroviteljstvom visoke predstavnice EU”, navodi se u saopštenju.
Šta kažu ambasadori?
Ambasador Rusije u Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzija ocenio je da su oružan snage Kosova opasnost po mir u regionu i da bi takva situacija mogla da dovede do nastavka oružanog konflikta, dok je američki predstavnik Rodni Hanter izjavio da je stvaranje kosovske vojske u skladu sa Rezolucijom 1244.
Nebenzija je izrazio nadu da će odluka o stvaranju oružanih snaga Kosova biti poništena i ukazao kako je Rusija upozoravala da se problemi na Kosovu ne rešavaju, već akumuliraju.
Protivljenje Prištine i odbijanje da primeni ključni sporazum sa Beogradom - o Zajednici srpskih opština, uz pretvaranje Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u oružane snage je podrivanje Rezolucije 1244, ocenio je ruski diplomata, s čime se nije složio američki predstavnik Rodni Hanter, koji je ocenio da je stvaranje kosovske vojske u skladu sa Rezolucijom 1244 i suverenim pravom Kosova da formira armiju.
"Odluke parlamenta u Prištini su samo prvi korak u sprovođenju desetogodišnjeg plana o tranziciji KSB u vojsku", rekao je Hanter i naveo da je normalizacija odnosa između Beograda i Prištine najbolji način za jačanje bezbednosti na Kosovu, pozivajući Beograd i Prištinu da preduzmu mere čiji je cilj smanjenje napetosti.
"Međusobno priznanje Srbije i Kosova i normalizacija odnosa su budućnost", konstatovao je američki predstavnik.
Britanska ambasadorka Karen Pirs ocenila je da je stvaranje kosovske armije u skladu sa činjenicom da je Kosovo suverena i nezavisna država i da Rezolucija 1244 ne ograničava budući mandat KSB.
"Velika Britanija žali što je spoljni pritisak ugrozio multietnički sastav KSB", rekla je Karen Pirs i dodala da na Kosovu "postoji rizik pogoršanja situacije", ali ne zbog odluke u vezi sa stvaranjem vojske, već zbog spoljnog uticaja.
"Problemi postoje zbog odsustva normalizacije odnosa i blokade sprovođenja postignutih dogovora, koja dolazi iz Beograda", izjavila je Karen Pirs i pozvala lidere u Srbiji i na Kosovu da omoguće povratak dijalogu i normalizaciju odnosa.
Predstavnik Francuske Fransoa Delatre rekao je da Kosovo treba da povuče odluku o carinama na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine od 100 odsto.
"Priština ima pravo na tranziciju KSB, ali mora da poštuje prerogative Kfora. Kosovo priznajemo kao suverenu državu i njihovo pravo na oružane snage, ali usvajanje zakona ne dolazi u dobrom trenutku", ocenio je Delatre.
On je podsetio da su zakoni o armiji usvojeni bez dogovora sa NATO-om.
"Postizanje pravno-obavezujućeg sporazuma koji će normalizovati odnose je apsolutni prioritet. Pozivamo lidere obe zemlje da nastave dijlaog što je pre moguće", rekao je Delatre.
I predstavnik Holandije pozvao je Srbiju i Kosovo da nastave dijalog pod okriljem EU bez preduslova, naglašavajući da status kvo nije rešenje, dok je švedski ambasador Olof Skog stvaranje vojske ocenio je kao stvar suverene države Kosovo i sugerisao da bi to trebalo da bude desetogodišnji transparentan proces, sproveden u koordinaciji sa NATO.
Kineski ambasador Ma Žaošu naglasio je da Peking poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i poručio da razume zabrinutost Beograda zbog kosovskog problema.
"Peking se nada da će Beograd i Priština nastaviti dijalog i sprovesti postignute dogovore i konsenzusom doći do rešenja", izjavio je Ma.
