Koautor nove knjige pod nazivom “Pokrenuti Ameriku: Kako najsavremenija nauka može da oživi ekonomski rast i američki san” Sajmon Džonson tvrdi da je američka ekonomija sjajna spolja, ali da je realnost sasvim drugačija.
"Problem je činjenica da iako američki bruto društveni proizvod raste, mnogi građani, koji žive u malim mestima i koji nisu povezani sa današnjom pretežno tehnološki orijentisanom ekonomijom, od toga nemaju koristi”, kaže Džonson, u razgovoru za Glas Amerike.
“Verovatno polovina ili čak dve trećine Amerikanaca nisu uopšte iskusili porast životnog standarda tokom poslednjih nekoliko decenija”.
U svojoj novoj knjizi, Džonson navodi da se inovacija, koja je dovela do rapidnog rasta posle Drugog svetskog rata, gotovo u potpunosti oslanjala na podršku federalne vlade, koja je šezdesetih godina počela da se povlači.
“Javne investicije u nauku i tehnologiju nastale velikim porastom interesovanja za inovacije 1940-tih, 1950-tih i 1960-tih godina prošlog veka imale su ogroman uspeh. Međutim, od tada su vladini zvaničnici postojano gubili poverenje u taj trend, a potom su se javili i veliki pokreti protiv obimnog vladinog aparata i iskreno verujem da ljudi nisu pažljivo pratili ekonomske podatke, što i jeste poenta naše knjige - da iznesemo bez mnogo sentimentalnosti zašto je toliko važno da ubuduće javni sektor investira u inovativna istraživanja“.
Glas Amerike: Jedan od primera navedenih u knjizi je poplava ponuda brojnih gradova i regiona u konkursu za novo sedište Amazona. Zašto su svi tako strasno pokušavali da se nadmeću za ta nova radna mesta, ako je nezaposlenost na istorijski niskom nivou?
Džonson: Svi žele više dobrih radnih mesta, ne mislim da je to demokratsko ili republikansko pitanje. Svi na lokalnom I državnom nivou sa kojima smo razgovarali žele istu stvar. Amazon je nudio nešto što je izgledalo kao izvanredna prilika, jer ta kompanija obećava sjajne poslove, koji će istrajavati u budućnosti, pa čak I da to nije slučaj, veštine koje zaposleni steknu radeći u takvoj vrsti tehnološke kompanije će biti izuzetno vredne dugi niz godina.
To je bio razlog što su brojne zajednice širom Sjedinjenih Država to smatrale velikom nagradom vrednom osvajanja. Tu treba napomenuti I loše strane: morate dati Amazonu veoma velike poreske olakšice, izgraditi infrastrukturu, stambeni prostor koji inače ne bi gradili. I lokalne i državne uprave ulažu ogromna sredstva zalažući se za investicije privatnog sektora poput Amazona, iako većina dokaza pokazuje da subvencije koje vlade na raznim nivoima pružaju, u krajnjoj liniji nemaju veliki efekat.
A kad je u pitanju ponovno oživljavanje američke ekonomije Sajmon Džonson navodi:
“Imamo tri preporuke. Pre svega, velike investicije u nauku kao što smo to činili 1950-tih i 1960-tih godina. Drugo, investiranje širom zemlje, recimo tehnološki centri na dve obale, poput San Franciska na zapadnoj obali i Bostona na istočnoj obali su veoma pretrpani i preskupi. Stoga je predlog da se uloži više sredstava za istraživanja u drugim delovima zemlje. Mi smo identifikovali više od stotinu drugih mesta širom Amerike u 36 država, koja imaju potencijal da budu naredna generacija tehnoloških centara. Mogli bi da organizujemo takmičenje među njima kako bi ih primorali da se obavežu na izgradnju one vrste infratstrukture i obrazovanja, koji su potrebni da biste postali novi tehnološki centar.
Treći predlog je da se deo dobiti stečene porastom vrednosti nekretnina u tim novim centrima vrati u džepove svih Amerikanaca formiranjem nacionalnih inovativnih dividendi, koje bi bile veoma opipljiv simbol za građane - onog što dobijaju nazad kao poreski obveznici, od novih vladinih investicija u nauku i tehnologiju“.
Aktuelni trgovinski ratovi definitivno stvaraju neizvesnost što uvek potkopava investicije, kaže Sajmon Džonson i dodaje da treba naglasiti da sveukupno ekonomija nije tako dobra za mnoge građane.
Federalne rezerve kontrolišu kamatne stope, što je relativno gruba alatka i može, ako ste srećne ruke, ponekad da pomeri ekonomski rast na gore, ali u velikoj meri ne doseže do većine Amerikanaca.
Američki i kineski trgovinski pregovarači nastoje da hitno finalizuju tekst takozvane “prve faze” trgovinskog sporazuma za potpis predsednika Trampa i Šija, jer se približava ključni datum - 15. decembar, kada će stupiti na snagu nova runda američkih tarifa na uvoz iz Kine, koja se tiče uvoza na stvari kao što su laptopovi, igračke i elektronika.
“Već vlada velika neizvesnost i dodatna neizvesnost je definitivno loša stvar i za biznise kao i za potrošače, radna mesta i lična primanja”, kaže Džonson.
Glas Amerike: U svetlu političke klime, trgovinskih ratova i usporavanja kineske i evropske ekonomije kakvi su izgledi da u doglednoj budućnosti dođe do globalne recesije?
Džonson: Uvek je teško predvideti šta će se desiti sa globalnom ekonomijom. Najnovije indikacije su blago ohrabrujuće, mada apsolutno postoje rizici, jer ima previše neizvesnosti u Sjedinjenim Državama kao i značajnih nerešenih pitanja u Zapadnoj Evropi, uključujući Evrozonu i naravno Bregzit odnosno potencijalni izlazak Britanaca iz EU. Stoga najnovije prognoze nisu sjajne, ali ne ukazuju da recesija neposredno predstoji.
