Crnogorska politička koalicija Demokratski front, koja trenutno pregovara o formiranju nove Vlade Crne Gore i Milorad Dodik, član Predsedništva Bosne i Hercegovine dobijali su tajne novčane iznose od Ruske Federacije u okviru napora Moskve da stekne uticaj u inostranstvu, saopštio je izvor iz američke administracije, koji je upoznat sa konkretnim slučajem.
Ko je Konstantin Malofejev?
Konstantin Malofejev je ruski oligarh i predsednik nevladine promonarhističke organizacije “Društvo za razvoj ruskog istorijskog obrazovanja Dvoglavi orao”.
Američki Sekretarijat za pravosuđe protiv Malofejeva je aprila 2022, podneo optužnicu za kršenje sankcija uvedenih Rusiji nakon invazije na Ukrajinu. Malofejev je prvi ruski tajkun koji se našao da udaru američkog pravosuđa od početka ruske invazije na Ukrajinu.
Državni tužilac Merik Garland tada je objavio da su Sjedinjene Države zaplenile milione dolara sa računa koji vode do ruskog oligarha – kao i da se prikupljaju dokazi o ratnim zločinima koje je navodno počinio.
Inače, Malofejev se na listi američkih sankcija našao još 2014. kada je Kancelarija za kontrolu strane imovine Sekretarijata za finansije objavila da je bio jedan od glavnih izvora finansiranja Rusa koji zagovaraju separatizam ukrajinskog poluostrva Krim koje je Rusija suprotno međunarodom pravu anektirala pre osam godina.
Malofejev je vlasnik konzervativnog, pravoslavno-hrišćanskog televizijskog kanala koji podržava ruskog predsednika Vladimira Putina.
Izvor iz administracije, međutim, nije obelodanio tačne iznose izdvojene za Dodika i Demokratski front.
“Obaveštajna zajednica je zabeležila povećanje te aktivnosti 2014. godine do danas. Među primerima koji su izneseni, u Bosni, pre izbora 2018. godine, Konstantin Malofejev tajno je pomagao finansiranje predsedničke kampanje Milorada Dodika. Taj primer pokazuje da Rusija nije ispunila obećanje da ulaže u ekonomski razvoj Republike Srpske, već je umesto toga omogućavala korupciju vladajuće stranke i stvorila nejednake uslove za opozicione stranke”, naveo je izvor iz administracije.
Takođe, kao primer je navedena i Crna Gora i jedan od važnijih ruskih oligarha.
“Saradnici Olega Deripaske obezbeđivali su fondove Demokratskom frontu 2016. i verovatno pre izbora 2018. godine putem neadekvatnih ugovora i ofšor kompanija. U Albaniji smo videli da je 2017. Rusija obezbedila Demokratskoj stranci oko pola miliona dolara kroz kompanije koje prikrivaju nezakonite aktivnosti”, saopštio je izvor.
Visoki zvaničnik američke administracije je na brifingu, na kojem su objavljeni delovi izveštaja američkih obaveštajnih službi, saopštio da je Rusija, od 2014, tajno uplatila više od 300 miliona dolara i planira da uplati još stotine miliona stranim političkim strankama, zvaničnicima i političarima u više od dvadeset zemalja sveta širom četiri kontinenta – u okviru napora Moskve da stekne uticaj u inostranstvu.
Saopšteno je i da Sjedinjene Država očekuju da će se Rusija narednih meseci sve više okretati tajnom političkom finansiranju da bi podrila međunarodne sankcije, uvedene zbog rata u Ukrajini, i održala uticaj u inostranstvu.
Ruski napori bili su pokušaj da se manipuliše demokratijama iznutra i "Rusi pokušavaju da daju prednost određenim političkim strankama i podriju demokratiju u svim tim zemljama", naveo je zvaničnik iznoseći detalje prve procene ruskih napora da utiče na politiku drugih zemalja, koju je uradila američka obaveštajna zajednica.
“Mislimo da je ovo samo vrh ledenog brega, i u kontaktu smo sa saveznicima i partnerima da bi prikupili više informacija o ovoj pretnji”, rekao je zvaničnik, koji je u obraćanju novinarima insistirao na anonimnosti.
Takođe je dodao da je Vašington skinuo oznaku tajnosti sa pojedinih informacija delom i zbog očekivanja da će se Rusija “sve više oslanjati na sredstva tajnog uticaja” narednih meseci.
Zvaničnik je u obraćanju novinarima rekao i da se poverljive informacije dele sa zemljama da bi im se pomoglo da se suprostave utucaju Moskve.
Ko je Oleg Deripaska?
Oleg Deripaska je ruski oligarh blizak predsedniku Vladimiru Putinu koga prati glas da ima snažne veze u britanskim i ruskim javnim i poslovnim sferama.
Osnivač je i vlasnik nekoliko kompanija između ostalog i druge najveće aluminijumske kompanije na svetu Rusal.
Od aprila 2018. nalazi se na listi sankcionisanih ruskih državljana američkog Sekretarijata za finansije i drugih država koje su u međuvremenu pooštravane – poslednji put nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Povod za sankcionisanje bili su događaji u vezi sa nelegalnim ruskim anektiranjem ukrajinskog polustrva Krim 2014. godine. Takođe, Deripaska je jedan od sedam oligarha koje je britanska vlada sankcionisala usled ruske invazije na Ukrajinu – što podrazumeva zamrzavanje imovine i zabranu putovanja.
Inače, ruski oligarh je svoje poslovanje razvijao i u Crnoj Gori. Od 2005. do 2012. Deripaska je bio vlasnik Kombinat aluminijuma Podgorica (KAP). Fabrika je beležila loše poslovne rezultate zbog čega su tadašnje crnogorske vlasti sa njim raskinula ugovor i fabriku uvela u stečaj.
Uz to imao je početkom dvehiljaditih još nekoliko značajnih novčanih ulaganja. Pokretao je i arbitražne postupke u slučaju propale investicije u Kombinat aluminijuma – koji nisu okončani u njegovu korist.
Oktobra 2021. agenti Federalnog istražnog biroa (FBI) pretresli su jednu vašingtonsku rezidenciju povezanu sa ruskim oligarhom Olegom Deripaskom.
Inače, tokom svoje karijere Deripaska je bio povezan i sa Polom Manafortom, koji je vodio izbornu kampanju bivšeg predsednika Donalda Trampa, uoči izbora 2016, a 2018. osuđen je zbog utaje poreza i bankovnih prevara.
“Ukazivanjem na rusko tajno političko finansiranje i ruske pokušaje da podrije demokratske procese, upozoravamo ove strane partije i kandidate da, ako tajno prime ruski novac, mi to možemo razotkriti i razotkrićemo", poručio je visoki zvaničnik Bajdenove administracije.
Naglasio je i da Vašington želi da podigne svest na globalnom nivou o pretnji ruskog tajnog političkog finansiranja i da "jasno stavi do znanja da postoje mere" da se na to odgovori.
O rezultatima obaveštajne procene i koracima koji se preduzimaju za suzbijanje te pretnje, kako je saopšteno, depešom su informisane zemlje koje su bile pozvane na Samit za demokratiju i "nekoliko dodatnih vlada" - ukupno više od 110 zemalja.
Milorad Dodik i međunarodne sankcije
Milorad Dodik, član Predsedništva BiH, januara 2022. ponovo se našao na udaru američkih sankcija.
Razlog za takav potez američkog Sekretarijata za finansije bile su, kako je obrazloženo, Dodikove koruptivne aktivnosti.
"Kancelarija za kontrolu imovine u inostranstvu američkog Sekretarijata za finansije sankcionisalo je Milorada Dodika, člana Predsedništva Bosne i Hercegovine i jedan entitet pod njegovom kontrolom, Alternativnu televiziju d.o.o. Banja Luka, kao odgovor na Dodikove koruptivne aktivnosti i kontinuirane pretnje stabilnosti i teritorijalnoj celovitosti BiH", navedeno je u objavi.
Kao rezultat tog postupka - sva imovina i interesi navedenih pojedinaca i entiteta koji se nalaze u Sjedinjenim Državama ili u posedu ili pod kontrolom američkih građana su blokirani i moraju se prijaviti.
Precizirano je da zabrane podrazumevaju davanje bilo kakvog doprinosa ili pružanje sredstava, dobara ili usluga od strane, ili u korist bilo koje blokirane osobe, ili primanje bilo kakvog doprinosa ili pružanje sredstava, dobara ili usluga od bilo koje takve osobe.
Miloradu Dodiku su SAD sankcije uvele još u januaru 2017. zbog opstrukcije primene Dejtonskog sporazuma kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini 1995. godine. Tada je, prema odluci američkog Sekreatrijata za finansije, Dodiku uvedena zabrana putovanja u Sjedinjenim Državama, kao i zamrzavanje imovine u toj i državama koje su se pridružile sankcijama u međuvremenu.
Američka obaveštajna zajednica takođe, iza zatvorenih vrata, brifuje određene zemlje o ruskom tajnom finansiranju čija su meta" njihove specifične političke sredine", saopšteno je na brifingu.
"Deljenjem ovih informacija, želimo da omogućimo više od 100 vlada da preduzmu nezavisnu akciju protiv ove pretnje koja podriva njihovu demokratiju. Očekujemo da nam zemlje, koje smo obavestili, daju svoje informacije o ruskom tajnom političkom finansiranju, što će onda povećati naše razumevanje ove pretnje", zaključio je američki zvaničnik, uz ocenu da je reč o globalnom fenomenu za koji je potreban koordinisani odgovor.
Portparol Stejt departmenta Ned Prajs nije želeo da na konferenciji za novinare govori o detaljima izveštaja obaveštajne zajednice, ali je ocenio da je mešanje Rusije u izbore širom sveta takođe napad na suverenitet.
"Reč je o naporu da se umanji sposobnost ljudi širom sveta da biraju vladu za koju smatraju da će najbolje zastupati njihove interese i vrednosti. Zbog toga je naša dužnost ne samo da uradimo tu procenu i analizu, već i da otkrijemo šta znamo, jer da bi se borili protiv toga, moramo da na mnoge načine ukazujemo na to što se događa", rekao je Prajs u obraćanju novinarima u Stejt departmentu.
