Američka ekonomija je u trećem kvartalu rasla rekordnim tempom, nakon što je vlada izdvojila više od 3 hiljade milijardi dolara za saniranje posledica pandemije koronavirusa, što je podstaklo potrošnju.
Međutim, za oporavak od duboke recesije izazvane Kovidom 19 biće potrebna godina ili duže od toga, ocenjuje agencija Rojters.
Bruto domaći proizvod je u trećem kvartalu rastao po godišnjoj stopi od 33,1 odsto, saopštio je Sekretarijat za ekonomiju u svojoj ranoj proceni. To je najbrži tempo od kada je vlada počela da vodi evidenciju 1947. godine, a usledio je nakon istorijskog pada od 31,4 odsto u drugom kvartalu.
Međutim, prema izveštaju, obnovljeno je samo dve trećine ekonomske aktivnosti koja je obustavljena ove godine, kada je privreda bila u potpunom zastoju zbog zatvaranja restorana, barova i mnogih prodavnica da bi se zaustavilo širenje koronavirusa, prenosi AP.
izveštaj o bruto domaćem proizvodu - jedan od poslednjih velikih ekonomskih izveštaja uoči predsedničkih izbora 3. novembra - neće značajnije umanjiti ljudsku tragediju izazvanu pandemijom, s obzirom na to da su milioni Amerikanaca i dalje nezaposleni, dok je više od 222.000 ljudi preminulo.
Ekonomisti, s kojima je Rojters razgovarao, procenjivali su rast ekonomije od 31 odsto u kvartalu od jula do septembra. Ekonomija je zašla u recesiju u februaru.
Vladin paket pomoći bio je ključan za mnoga preduzeća i nezaposlene i doveo je do povećaanja potrošnje, što je podstaklo nagli rast BDP-a. Međutim, ta sredstva su potrošena i nema nagoveštaja da bi uskoro mogao da bude postignut dogovor o novoj rundi pomoći.
Goldmen saks je smanjio procenu rasta u četvrtom kvartalu sa 6 na 3 odsto. U međuvremenu, širom zemlje se uvode nova ograničenja na rad biznisa kao što su restorani i barovi zbog naglog rasta broja zaraženih od koronavirusa. Usporava i zapošljavanje.
Samo nešto više od polovine od 22,2 miliona poslova, izgubljenih tokom pandemije, je nadoknađeno.
U odvojenom izveštaju Sekretarijata za rad, navodi se da je 751.000 ljudi tražilo pomoć za nezaposlene u nedelji zaključno sa 24. oktobrom, u poređenju sa 791.000 koliko ih je bilo nedelju pre toga. Iako je broj prijava za nezaposlene pao u odnosu na rekordnih skoro 7 miliona u martu, i dalje je iznad vrhunca od 665.000 zabeleženog tokom recesije 2007. do 2009. godine.
