Turski ministar spoljnih poslova rekao je u intervjuu objavljenom u nedelju da se Rusija i Ukrajina približavaju sporazumu o "kritičnim" pitanjima i da se nada prekidu vatre ako dve strane ne odustanu od napretka koji je do sada postignut.
Ruske snage izvršile su invaziju na Ukrajinu 24. februara. Predsednik Vladimir Putin nazvao je ruske akcije "specijalnom operacijom" koja ima za cilj demilitarizaciju Ukrajine i čišćenje od onoga što on smatra opasnim nacionalistima. Ukrajina i Zapad kažu da je Putin pokrenuo agresivni rat izbora.
Ministri spoljnih poslova Sergej Lavrov iz Rusije i Dmitro Kuleba iz Ukrajine sastali su se ranije ovog meseca u turskom letovalištu Antaliji, a prisustvovao je i turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu. Razgovori nisu dali konkretne rezultate.
Ali Čavušoglu, koji je prošle nedelje takođe otputovao u Rusiju i Ukrajinu na razgovore sa Lavrovom i Kulebom, rekao je turskom dnevniku Hurijet da je došlo do "zbližavanja stavova obe strane o važnim temama, kritičnim temama".
"Možemo reći da se nadamo prekidu vatre ako strane ne odstupe korak unazad od sadašnjih pozicija", rekao je on, ne razrađujući pitanja.
Portparol turskog predsednika Ibrahim Kalin, govoreći za televiziju Al Džazira, rekao je da su dve strane sve bliže oko četiri ključna pitanja. On je naveo ruski zahtev da se Ukrajina odrekne ambicija da uđe u NATO, demilitarizaciju, ono što Rusija naziva "denacifikacijom" i zaštitu ruskog jezika u Ukrajini.
Ukrajina i Zapad su odbacili rusko spominjanje "neonacista" u demokratski izabranom rukovodstvu Ukrajine kao neosnovanu propagandu, a Kalin je rekao da su takve reference uvredljive za Kijev.
Kijev i Moskva su izvestili o izvesnom napretku u pregovorima prošle nedelje ka političkoj formuli koja bi garantovala bezbednost Ukrajine, a da je zadrži van NATO-a, iako su obe strane optužile drugu za razvlačenje stvari.
Kalin je rekao da do trajnog prekida vatre može doći samo putem sastanka Putina i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog. Ali on je rekao da Putin smatra da stavovi o "strateškim pitanjima" Krima i Donbasa nisu dovoljno bliski za sastanak.
Rusija je anektirala poluostrvo Krim od Ukrajine 2014. godine, dok su te godine deo istočnog industrijskog regiona Donbasa zauzele separatističke snage koje podržava Rusija.
Članica NATO-a Turska deli pomorsku granicu sa Ukrajinom i Rusijom u Crnom moru, ima dobre odnose sa obe zemlje i ponudila je da posreduje između njih.
Izrazila je podršku Ukrajini, ali se i protivila dalekosežnim zapadnim sankcijama uvedenim Moskvi zbog invazije.
Dok uspostavlja bliske veze sa Rusijom u oblasti energetike, odbrane i trgovine i u velikoj meri se oslanja na ruske turiste, Turska je prodala bespilotne letelice Ukrajini, što je naljutilo Moskvu.
Turska se takođe protivi ruskoj politici u Siriji i Libiji, kao i moskovskoj aneksiji Krima.
Predsednik Tajip Erdogan je više puta rekao da Turska neće napustiti svoje odnose sa Rusijom ili Ukrajinom, rekavši da je sposobnost Ankare da razgovara sa obema stranama prednost.
