Linkovi

Rat u Ukrajini

Novinari Glasa Amerike o ratu koji pogađa njihove bližnje: Istina je najvažnija

Novinari Glasa Amerike Julija Jarmolenko i Miša Komadovski svakodnevno izveštavaju o ratu u Ukrajini i američkoj politici gledaocima u Ukrajini i Rusiji (Foto: VOA)

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, svet svakodnevno obilaze slike rata, razaranja i ljudskog stradanja. Za novinare međunarodnih glasila, kao što je Glas Amerike, koji emituju programe na ruskom i ukrajinskom jeziku, ovaj rat ima i drugu dimenziju.

U pauzama uključenja, intervjua i televizijskih emisija, novinari Glasa Amerike koji izveštavaju na ukrajinskom i ruskom jeziku, proveravaju vesti o svojim roditeljima, rođacima i prijateljima koji se još nalaze u Ukrajini, ili su preko noći postali izbeglice. Zatim se vraćaju pred kamere i nastavljaju da rade.

"Završite smenu na poslu, izveštavate, držite se činjenica da biste informisali ljude, a onda izađete iz Bele kuće ili Kongresa i istog trenutka zovete roditelje i pokušavate da ih ubedite da dođu u SAD ili na neko bezbedno mesto. I mojim roditeljima je bilo izuzetno teško da napuste Kijev, bili su čvrsto rešeni da ostanu, jer je to njihova zemlja, nisu želeli da budu izbeglice, da pobegnu", priča Julija Jarmolenko, novinarka ukrajinskog servisa Glasa Amerike.

"Moja mama je stalno govorila – doći ćemo u SAD kao što smo ti obećali, šetaćemo kad procvetaju trešnje, i to je bio početak februara... a kada je počeo rat sećam se da sam izašla iz Bele kuće i videla da su trešnje počele da cvetaju i srce mi se slomilo, mrzela sam svaku trešnju na putu. Morate da ostanete profesionalac, ali emotivno je veoma teško".

"Mama, volim te" - kada novinari pokažu emocije
please wait

No media source currently available

0:00 0:06:00 0:00

"Moj radni zadatak je da pratim ovaj rat objektivno, detaljno i precizno, i da bih bio u toku moram da pratim vesti 24 sata dnevno, što stvara dodatni nivo pritiska. i dalje smo pred kamerama, i radimo svoj posao koji je izuzetno važan ovih dana", priča Ukrajinac Mihajlo Miša Komadovski.

Reporter ruske redakcije Glasa Amerike navikao je da se svakodnevno čuje sa majkom u Odesi. Dok njegov otac i stariji brat zbog vojne obaveze nisu mogli da napuste zemlju, Miša je uspeo da ubedi majku da pređe u jednu od država Evropske unije.

"Sada nastavlja da me gleda, kritikuje, govori da nosim kapu, utoplim se i jedem supu za ručak, što je njoj najveća briga sada, čak i u sred rata. Pre jednog od svojih uključenja sam je nazvao, zvučala je tužno. Ispričao sam o jednoj reakciji Bele kuće i na kraju, što zaista nisam planirao, poželeo sam da joj se obratim jer sam znao da gleda, i rekao: 'Mama volim te, čuvaj se...' Nisam mislio da je to neprikladno, radim kao reporter više od 10 godina i ponekad ima trenutaka kada mi novinari i reporteri, kao ljudska bića možemo da iskažemo svoje emocije".

Julija Jarmolenko je uspela da ubedi roditelje da se evakuišu, ali mnogim njenim kolegama iz ukrajinske redakcije najbliži su i dalje u gradovima pod ruskim napadom. Kaže da je najteže pitanje koje može da joj se postavi – kako je.

"Ne znam, osećam se... nemam reči, iskreno. Doživela sam izvesno, zapravo ogromno olakšanje što su mi roditelji konačno stigli u Vašigton posle nedelja mojih ličnih teških pregovora sa njima da ih ubedim da dođu i budu na bezbednom, ali u isto vreme je zaista teško, jer rat se nastavlja, ljudi pate, ne znamo kada će se završiti i koliko će još novih stradanja zadesiti ukrajinski narod. Bio je najlepši osećaj na svetu zagrliti svoje roditelje, trčala sam i vrištala na aerodromu kao luda, ali posle toga me je pogodila spoznaja da toliko porodica ne može da bude zajedno, ne mogu da zagrle jedni druge, neki čak nemaju telefonsku vezu, ne mogu da nazovu roditelje i pitaju da li su OK".

Za to vreme, milioni gledalaca u Ukrajini od novinara ukrajinske redakcije očekuju da prenesu i pojasne stavove Vašigtona. Od početka rata, servis je uveo nove kontakt emisije dva puta dnevno, nazvane „Brifing“.

Neki gledaoci nas pitaju o konkretnim merama koje SAD i Kongres preduzimaju... većina samo kaže odakle je i kažu: 'Bombarduju nas, molim vas pomozite nam'. Jer kad vide nas, koji radimo iz Vašingtona, vide nas kao produžetak Sjedinjenih Država ili zapadne demokratije u celini, i moramo da im objasnimo da smo novinari, i da je naš posao da postavljamo pitanja. I naravno, postavljamo sva ta pitanja senatorima, administraciji, obaveštavamo publiku samo o činjenicama, i govorimo im istinu. Ona je nekad gorka i nije ono što žele da čuju, ali mislim da je veoma važno da znaju šta se tačno dešava i čuju prave činjenice. Rusija nastavlja da ućutkava glasove u svojoj zemlji i šire propagandu i dezinformacije širom sveta i u samoj Ukrajini. Nama je važno da kažemo samo nešto što je provereno, na osnovu izvora koji su kredibilni", navodi Julija Jarmolenko.

Novinari ruske redakcije za to vreme objavljuju informacije koje stižu do Rusije uprkos blokadi koju je za zapade medije od BBC-ja do Glasa Amerike uveo režim Vladimira Putina i informišu govornike ruskog jezika u Ukrajini.

"Neumorno radimo na tome da proverimo informacije i pružimo različite tačke gledišta da vi, publika, sami donesete sud, i mislim da je to smisao novinarstva. Međutim, u vreme ruske propagande i kampanje dezinformacija, moramo da budemo oprezni, jer nisu sve informacije koje stižu iz Rusije, posebno zvaničnih izvora, tačne i legitimne, i zato smo mi tu", kaže Miša Komadovski.

Pre ruske invazije, programi Glasa Amerike i Slobodne Evrope stizali su do svakog petog odraslog Ukrajinca. Posle napada, ukrajinske televizije su formirale jedinstveni program koji se za informacije iz SAD uglavom oslanja na novinare Glasa Amerike.

Ostale vesti dana

Sjedinjene Države odbacile aneksiju ukrajinskih teritorija i pooštrile sankcije Rusiji

U objavi Stejt departmenta navedeno je da se na odgovornost pozivaju pojedinci, entiteti ili države koje pruže političku ili ekonomsku podršku za, kako je precizirano, nezakonite pokušaje Rusije, da menja ukrajinsku teritoriju (Foto: Reuters/Dado Ruvic)

Sjedinjene Države odbacile su potez Rusije kojim je izvršila aneksiju četiri okupirana ukrajinska regiona Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja i uvele dodatne dodatne sankcije.

Radi se o jasnom kršenju međunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija. Kao odgovor na to, Sjedinjene Države i naši saveznici i partneri nameću sankcije zvaničnicima ruske vlade i članovima njihovih porodica, ruskim i beloruskim vojnim zvaničnicima, uključujući i međunarodne dobavljače važne za ruski vojno-industrijski kompleks“, navedeno je u saopštenju američkog državnog sekretara Entonija Blinkena.

U objavi Stejt departmenta navedeno je da se na odgovornost pozivaju pojedinci, entiteti ili države koje pruže političku ili ekonomsku podršku za, kako je precizirano, nezakonite pokušaje Rusije, da menja ukrajinsku teritoriju.

Kao potvrdu te opredeljenosti – Sekretarijati finansija i trgovine objavljuju nove smernice o većem obimu sankcija i kontroli izvoza za entitete i pojedince unutar ili izvan Rusije koji podržavaju lažne referendume Rusije, navodnu aneksiju i okupaciju dela Ukrajine“, navedeno je u saopštenju.

Kako je ukazao državni sekretar Blinken - Stejt department će uvesti vizna ograničenja za 910 osoba, uključujući pripadnike vojske Ruske Federacije, beloruske vojne zvaničnike i ruske posalnike zbog kršenja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti Ukrajine.

Među sankcionisanima se, kako je navedeno, nalaze članovi porodica ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua, šefa Nacionalne garde Viktora Zolotova, kao i zamenika predsednika ruskog Saveta bezbednosti Dmitrija Medvedeva.

Sankcije koje smo mi, naši saveznici i partneri uveli Rusiji, onemogućile su joj dostupnost važnim komponentama i tehnologiji. Primorale su ruski odbrambeno-industrijski sektor da se okrene posrednicima i dobavljačima iz trećih zemalja. Naš potez šalje jasnu poruku da međunarodni dobavljači sankcionisanih ruskih subjekata i ruski odbrambeni sektor rizikuju da budu kažnjeni“, navedeno je u tekstu.

Stejt department u objavi zaključuje da će Sjedinjene Države nastaviti snažne, usaglašene napore u nastojanjima da Rusija odgovora za svoje postupke – ruskoj vojsci onemogući pristup globalnom tržištu i ograniči njenu sposobnost da sprovodi agresiju i održava projektnu moć.

Podsetimo, Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je dokument o aneksiji četiri ukrajinske oblasti koje su okupirale ruske snage i koje su na osporavanim referendumima izglasale pripajanje Rusiji.

Ceremonija je održana tri dana pošto je završeno glasanje na referendumima koje Zapad smatra lažnim, jer su ih organizovali ljudi koje je Moskva postavila u okupirane ukrajinske oblasti Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje.

Rusija otvara još centara za regrutovanje na svojim granicama

Kolona automobila na granici sa Kazahstanom, Rusi pokušavaju da pobegnu iz zemlje posle najavljene mobilizacije

MOSKVA - Ruske vlasti otvorile su dodatne centre za regrutovanje u blizini graničnih prelaza, kako bi sprečile hiljade Rusa da pobegnu iz zemlje i ne budu mobilisani za rat u Ukrajini.

Novi punkt je otvoren na prelazu Ozinki, na granici sa Kazahstanom, gde su proteklih dana odlazile desetine hiljada ljudi. Na granici sa Kazahstanom biće otvoren još jedan centar, u regionu Astrakan.

Centri za regrutaciju otvoreni su ranije ove nedelje i na granici sa Gruzijom i Finskom. Svim muškarcima koji su u godinama da mogu da ratuju, a žele da napuste zemlju, biće predati pozivi za učešće u ratu. Odbijanje mobilizacije kažnjivo je zatvorom.

Oko 194.000 Rusa je do sada uspelo da pobegne u Gruziju, Kazahstan i Finsku - kolima, biciklom ili peške, otkako je ruski predsednik Vladimir Putin objavio mobilizaciju rezervista, a većina muškaraca do 65 godina u Rusiji su registrovani kao rezervisti.

Kremlj je saopštio da će biti regrutovano oko 300.000 ljudi, ali ruski mediji prenose da taj broj može biti i do 1,2 miliona ljudi.

Rusko Ministarstvo odbrane obećalo je da će mobilisati samo one koji već imaju borbeno iskustvo, ali prema medijskim izveštajima i navodima nevladinih organizacija, i oni koji nisu u tom rangu bivaju mobilisani.

Oficijelni dokument o mobilizaciji koji je Putin potpisao ne daje mnogo detalja, pa se zato svi pribojavaju opšte mobilizacije.

U pokušaju da umiri javnost, Putin je u četvrtak rekao Savetu za bezbednost da su "neke greške napravljene u mobilizaciji" i da su pozvani neki ljudi koje bi trebalo vratiti kući, te da samo rezervisti koji su već prošli obuku treba da budu pozvani.

"Ako se pojavila greška, ponavljam, mora biti ispravljena. Ako treba, vratite kući one koji su pozvani bez razloga", rekao je Putin.

Masovni egzodus iz Rusije počeo je 21. septembra, pošto se Putin obratio naciji. Avionske karte su planule i ubrzo dostigle neviđene cene. Oni koji nemaju novca za avion, krenuli su kolima ka granici. Nekim muškarcima nije bilo dozvoljeno da izađu iz zemlje zbog ukaza o mobilizaciji, a potom su otvoreni i centri za regrutaciju.

Finska je objavila da će zabraniti ruskim državljanima sa turističkim vizama da ulaze u zemlju od petka. Finska je, uz Norvešku, jedina zemlja koja je omogućavala Rusima da se domognu evropskog tla i već je primila desetine hiljada ljudi koji su pobegli u prethodnim danima.

Putin potpisao pripajanje četiri ukrajinske oblasti Rusiji

Vladimir Putin na ceremoniji pripajanja četiri ukrajinske oblasti Rusiji

MOSKVA - Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je dokument o aneksiji četiri ukrajinske oblasti koje su okupirale ruske snage i koje su na osporavanim referendumima izglasale pripajanje Rusiji.

"Ovo je volja miliona ljudi", rekao je Putin pred stotinama zvaničnika u Kremlju, dok mu je govor često prekidan aplauzom. Najavio je će Moskva nove teritorije braniti na sve načine i svim sredstvima.

Ceremonija je održana tri dana pošto je završeno glasanje na referendumima koje Zapad smatra lažnim, jer su ih organizovali ljudi koje je Moskva postavila u okupirane ukrajinske oblasti Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje. Oko 99 glasova bilo je za pripajanje Rusiji.

Borelj: Aneksija ukrajinskih teritorija kršenje međunarodnog prava i povredu Povelje UN

Žosep Borelj, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, oglasio se povodom ruske aneksije okupiranih ukrajinskih područja Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja.

Aneksija ukrajinskih teritorija predstavlja značajno kršenje međunarodnog prava i povredu Povelje Ujedinjenih nacija. Nikakav lažni referendum to ne može opravdati. O teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine se ne može pregovarati. Podrška Evropske unije Ukrajini ostaje nepokolebljiva“, objavio je Borelj na društvenoj mreži Tviter.

Putin je apelovao na Ukrajinu da prekine sa vojnim akcijama i vrati se za pregovarački sto. Kijev je najavio da želi da povrati teritorije koje je okupirala Rusija.

U svom govoru u Moskvi, Putin se obavezao da će braniti rusku "otadžbinu i vrednosti" i rekao da se Zapad plaši ruske kulture.

Ruski predsednik je optužio SAD i njene saveznice za "hibrirni rat" protiv Rusije i separatista na istoku Ukrajine. Dodao je da je Zapad prekršio obećanja data Rusiji i da nema moralno pravo da priča o demokratiji, te da se zapadne zemlje ponašaju "imperijalistički" kao i uvek.

Putinov plan da anektira Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje osuđivan je na Zapadu. Generalni sekretar UN Antionio Gutereš ocenio je to kao "opasnu eksalaciju" koja ugrožava izglede za mir.

"I dalje se može zaustaviti. Ali, da bi se zaustavilo, prvo moramo zaustaviti onu osobu u Rusiji koja rat želi više od života. Želi vaše živote, građani Rusije", rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Četiri oblasti zauzimaju oko 90.000 kvadratnih kilometara i čine oko 15 odsto ukrajinske teritorije.

Zvaničnici ruske vlade saopštili su da će četiri oblasti biti pod ruskom upravom kada se i formalno priključe. Putin je ranije pripretio da će braniti rusku teritoriju i nuklearnim oružjem ako zatreba.

Desetine mrtvih civila na jugu Ukrajine

Dok se u Kremlju odvijala svečana ceremonija prolašenja aneksije ukrajinskih teritorija Rusiji, na terenu su nastavljene borbe.

Kako su saopštili ukrajinski zvaničnici, u ruskom napadu na konvoj automobila na jugu Ukrajine, poginulo je najmanje 23 ljudi.

"Za sada je 23 mrtvih i 28 ranjenih, svi civili. Ovo je još jedan teritoristički napad od strane terorističke zemlje", napisao je na Telegramu Oleksandr Staruk, guverner oblasti Zaporožje koju Rusija hoće da anektira.

Ruski vojni zvaničnici za napad krive ukrajinske snage.

Ukrajina najavljuje da će tražiti nazad svoju teritoriju.

"Referendumi nemaju nikakvu vrednost po međunarodnom pravu, ostaju deo Ukrajine koja je spremna da uradi sve kako bi ih vratila nazad", kaže savetnik predsednika Mikailo Podoljak.

Predsednik Ukrajine zakazao je za petak sastanak sa vojnim i obaveštajnim šefovima i najavio da će biti donete neke suštinske odluke.

Predsednik SAD Džo Bajden rekao je da Amerika nikada neće priznati četiri oblasti kao ruske.

"Rezultati glasanja su proizvedeni u Moskvi", rekao je Bajden.

Tuski predsednik Redžep Tajip Erdogan apelovao je na Putina da smanji tenzije u Ukrajini.

SAD i EU su spremne da Rusiji uvedu još sankcija zbog aneksije četiri oblasti, a čak i saveznice Rusije poput Srbije i Kazahstana, najavljuju da neće priznati rezultate referenduma.

update

Putin priznao nezavisnost dva okupirana ukrajinska regiona, Bajden i Gutereš kritikuju plan o aneksiji

Predsednik Rusije Vladimir Putin (Foto: Sputnik/Reuters)

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je dekrete kojima se ukrajinski regioni Herson i Zaporožje priznaju kao nezavisne teritorije.

Kako je izvestila agencija Rojters, radi se o potezu nephodnom da bi ruski predsednik mogao da nastavi sa planovima, prema kojima bi u petak trebalo da objavi, da su ti okupirani ukrajinski regioni formalno pripojeni Rusiji.

Ruska državna novinska agencija RIA novosti objavila je da su prethodnih dana u Hersonu i Zaporožju, inače okupiranim ukrajinskim područjima, održani referendumi - kojima je velikom većinom izglasano otcepljenje od Ukrajine i priključenje Ruskoj Federaciji.

Međunarodno nepriznate i samoproglašene, Donjecka i Luganska narodna republika, takođe su održale referendum o pridruživanju Rusiji - kojima je podržano pripajanje.

Ukrajina i veliki deo međunarodne zajednice odbacio je rezultate glasanja - označivši ih nelegalnim i sprovedenim pod prinudom Rusije koja pod vojnom okupacijom drži ukrajinske regione.

Gutereš: Ruski plan o aneksiji - opasna eskalacija

Pre objave iz Kremlja - generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš upozorio da ruski plan o aneksiji četiri ukrajinska regiona predstavlja, kako se izrazio, opasnu eskalaciju koja bi ugrozila mogućnosti za postizanje mira u tom regionu.

Bajden: Potez Rusije žestoko kršenje Povelje UN

Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da SAD nikada neće priznati ruske pretenzije na suverenu ukrajinsku teritoriju.

Potez Rusije predstavlja žestoko kršenje Povelje Ujedinjenih nacija”, poručio je Bajden.

Prethodno je zvanični Kremlj je saopštio da će Rusija u petak održati ceremoniju zvaničnog uključivanja četiri oblasti Ukrajine u sastav Rusije, što je proces koji su Ukrajina i njeni saveznici odbacili kao nelegitiman, dok stižu najave odmazde u vidu novih sankcija.

"Bilo kakva odluka o nastavku procesa anektiranja ukrajinskih regiona Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje nema nikakvu pravnu snagu i zaslužuje da bude osuđena", rekao je Gutereš.

Generalni sekretar svetske organizacije istakao je da Rusija aneksijom delova ukrajinske teritorije krši Povelju UN i međunarodno pravo.

"Svaka aneksija teritorije neke države od strane druge države, koja je posledica pretnje ili upotrebe sile, predstavlja kršenje principa Povelje i međunarodnog prava", precizirao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija.

Prethodno je zvanični Kremlj je saopštio da će Rusija u petak održati ceremoniju zvaničnog uključivanja četiri oblasti Ukrajine u sastav Rusije, što je proces koji su Ukrajina i njeni saveznici odbacili kao nelegitiman, dok stižu najave odmazde u vidu novih sankcija.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima u četvrtak da će na ceremoniji učestvovati ruski predsednik Vladimir Putin, zajedno sa šefovima četiri regiona u kojima je Rusija organizovala referendume koji su završeni ranije ove nedelje.

Nemački kancelar Olaf Šolc objavio je u četvrtak na Tviteru da je uverio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da Nemačka nikada neće priznati "takozvane rezultate" referenduma.

"Lažni referendumi koje je Putin sproveo u ilegalno okupiranim oblastima Ukrajine su bezvredni", rekao je Šolc.

Sekretarka za štampu Bele kuće Karin Žan-Pjer rekla je novinarima u sredu da Sjedinjene Države očekuju da će Rusija "iskoristiti ove lažne referendume kao lažni izgovor da pokuša da anektira ukrajinsku teritoriju uz flagrantno kršenje međunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija".

Žan-Pjer je rekla da bez obzira na to šta Rusija tvrdi, te oblasti ostaju ukrajinska teritorija.

"Kao odgovor, radićemo sa našim saveznicima i partnerima na nametanju dodatnih ekonomskih troškova Rusiji i pojedincima i entitetima unutar i van Rusije koji pružaju podršku ovoj akciji", rekla je ona.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je u sredu da EU planira da odgovori "oštrim novim zabranama uvoza ruskih proizvoda" i da proširi zabranu izvoza "kako bi se vojni kompleks Kremlja lišio ključnih tehnologija".

"Ovo će zadržati ruske proizvode van evropskog tržišta i uskratiti Rusiji dodatnih sedam milijardi evra prihoda", rekla je fon der Lajen novinarima u Briselu. 27 zemalja članica EU moralo bi da odobre sankcije da bi one stupile na snagu, a blok je imao poteškoća u postizanju sporazuma o nekim prethodnim sankcijama.

"Odlučni smo da nateramo Kremlj da plati ovu dalju eskalaciju", rekla je ona.

Ukrajinska teritorija koju Rusija planira da pripoji obuhvata Donjecku, Hersonsku, Lugansku i Zaporošku oblast, što predstavlja oko 15 odsto zemlje.

Curenje iz gasovoda

NATO je u četvrtak saopštio da sve dostupne informacije ukazuju na to da su višestruka curenja u podvodnim gasovodima koji prenose gas iz Rusije u Evropu rezultat "namernih, nepromišljenih i neodgovornih dela sabotaže".

U saopštenju NATO navodi se da curenje podataka izaziva duboku zabrinutost i da alijansa podržava istrage o uzroku.

"Mi, kao saveznici, obavezali smo se da ćemo se pripremiti, odvraćati i braniti od zloupotrebe energije i drugih hibridnih taktika od strane državnih i nedržavnih aktera", saopštio je NATO. "Svaki namerni napad na kritičnu infrastrukturu saveznika naišao bi na ujedinjen i odlučan odgovor".

Švedska obalska straža saopštila je u četvrtak da je otkriveno četvrto curenje, sa ukupno dva u blizini Švedske, a druga dva u blizini Danske.

Curenja su u međunarodnim vodama.

Cevovodi trenutno nisu u funkciji, ali sadrže gas koji je iscurio u Baltičko more.

U izveštaju su korišćene neke informacije agencija Asošijeted pres, Frans pres i Rojters.

Pentagon najavljuje dodatnu vojnu pomoć Ukrajini od 1,1 milijarde dolara

Visoko-mobilni artiljerijski raketni sistem (HIMARS) u akciji tokom vojnih vežbi na aerodromu Spilve, u Rigi, Letonija, 26. septembra 2022.

Pentagon pruža dodatnih 1,1 milijardu dolara pomoći Ukrajini, čime je ukupna američka vojna pomoć dostigla skoro 17 milijardi dolara od kada je administracija predsednika Džoa Bajdena stupila na dužnost.

Najnoviji paket uključuje finansiranje još 18 artiljerijskih raketnih sistema visoke pokretljivosti (HIMARS) i municije za njih, oružja za koje američki odbrambeni zvaničnici kažu da se pokazalo veoma efikasnim u pomoći Ukrajini da odbrani svoju teritoriju otkako je Rusija napala tu zemlju u februaru.

SAD su Ukrajini već dostavile 16 HIMARS-a, a visoki zvaničnik odbrane rekao je novinarima u sredu da Bajdenova administracija počinje proces nabavke za narednih 18, jer će im biti potrebne "godine" da se nabave, izgrade i isporuče.

Najnoviji paket finansira nabavku naoružanja i opreme u okviru Inicijative za bezbednosnu pomoć Ukrajini, koja obezbeđuje sredstva za ugovore fokusirane na dugoročne potrebe Ukrajine za odbranu i bezbednost.

Za ostalo oružje i opremu iz paketa vrednog 1,1 milijardu dolara biće potrebno od dva meseca do dve godine da se isporuče Ukrajini, rekao je visoki zvaničnik odbrane. To uključuje sisteme za suzbijanje bespilotnih letelica koje Rusija koristi protiv ukrajinskih trupa, 22 radara, oko 150 terenskih vozila "hamvi", oko 150 taktičkih vozila za vuču oružja, desetine kamiona i prikolica, pancire i opremu za komunikaciju, nadzor i uklanjanje eksploziva.

Održavanje i obuka se takođe finansiraju iz ovog paketa.

Ruske snage koriste bespilotne letelice iranske proizvodnje da gađaju ukrajinske snage, navodi Pentagon, što je izazvalo potrebu da se suprotstave ovom oružju.

Pentagon je iskoristio ovlašćenja data od predsednika da brže obezbedi oružje, a zvaničnici kažu da se uskoro očekuje još jedna najava pomoći Sekretarijata za obranu.

Takođe u sredu, visoki vojni zvaničnik rekao je da su SAD videle da se "mali broj" prvih rezervista iz najnovije ruske mobilizacije preselio u Ukrajinu. Rusija je objavila planove da pozove oko 300.000 ljudi u borbu u Ukrajini zbog velikih gubitaka na bojnom polju.

Desetine hiljada ruskih muškaraca pobeglo je iz zemlje u pogranične zemlje otkako je objavljena mobilizacija.

Učitajte još

XS
SM
MD
LG