Linkovi

Priznavanje Kosova postaje realna, podela legitimna opcija


Debata "Može li Srbija ka EU bez rešavanja pitanja Kosova" u organizaciji Instituta za evropske poslove, u beogradskom hotelu Moskva, 29. novembra 2018.

Srbija otvara mnogo manje poglavlja u pregovorima sa EU nego što bi realno mogla da otvori, do sada je otvorila tek polovinu poglavlja za četiri godine, dok su zemlje koje su ranije pristupale EU čitave pregovore okončavale za četiri ili pet godina. To bi mogla da bude kazna Unije za nepoštovanje vladavine prava, stepen razvoja demokratije, ali poruke iz Brisela ne govore dovoljno jasno zbog čega je evropski put Srbije spor, rečeno je na tribini "Može li Srbija ka EU bez rešavanja pitanja Kosova" u organizaciji Instituta za evropske poslove.

Iako Kosovo predstavlja kočnicu, rešavanje tog pitanja ne znači da će Srbija munjevito ući u EU, pošto je čeka još mnogo posla u vezi sa obezbeđivanjem vladavine prava, demokratičnosti društva i slobode medija, poručili su učesnici skupa.

Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić rekla je da dijalog dve strane već neko vreme ne postoji, da je EU "pogubila konce" i da kao posrednica između Beograda i Prištine nije uspela da održi dinamiku dijaloga, te da sada neko drugi preuzima glavnu ulogu - ovoga puta Sjedinjene Države. Ona je osudila poslednji rast tenzija između Beograda i Prištine i uvođenje tarifa.

"Ako ne budu slušali Brisel, Vašington će verovatno poslušati. U atmosferi kakva je sada, dijalog će se teško nastaviti u Briselu, što ne znači da dijaloga nema", rekla je Grubješić.

Grubješić je navela i da se proces pristupanja Srbije EU mora oslanjati na reforme u oblasti vladavine prava, kao i da će Srbija morati da definiše spoljnopolitičke prioritete, da neće, kao do sada, "da bude na dve ili tri stolice - i Evropa i Kosovo", već da će morati da napravi izbor.

Debata "Može li Srbija ka EU bez rešavanja pitanja Kosova" u organizaciji Instituta za evropske poslove, u beogradskom hotelu Moskva, 29. novembra 2018.
Debata "Može li Srbija ka EU bez rešavanja pitanja Kosova" u organizaciji Instituta za evropske poslove, u beogradskom hotelu Moskva, 29. novembra 2018.

Programski direktor Beogradskog centra za političku izuzetnost Marko Savković složio se sa tezom da Srbija ne može u EU bez rešavanja pitanja Kosova.

"Mislim da sada više ne može. Do pre šest meseci delovalo je da postoji mogućnost, sve dok je model dve Nemačke bio dominantan", ali nakon što je uveden pojam razgraničenja i otkako SAD nemaju jasan stav, to više nije opcija".

On je primetio da SAD sada menjaju svoj stav jer su zabrinute za stabilnost regiona i da nemaju svog favorita. Podsetio je na stavove zvaničnika administracije da SAD žele da istisnu Rusiju iz regiona i da je zbog toga rešavanje kosovskog čvora postalo neophodno. Promena je, naglašava Savković, i to što SAD sada prepoznaju interese Srbije.

Rekao je i da je proces razgraničenja poodmakao, te da se o podeli i razmeni teritorija pričalo već godinama, podalje od javnosti.

"Reći da to nije jedan od legitimnih ishoda bilo bi neozbiljno", kazao je Savković i dodao da je većina stanovništva iz obe zajednice protiv podele, što ne znači da se ne može stvoriti drugačija stvarnost na terenu.

Izvršni urednik portala European Western Balkans Nikola Burazer je rekao da je od početka je jasno da ako Srbija želi da pridruži EU, mora da reši odnose sa Kosovom. Drugo je pitanje šta znači to rešavanje, to pitanje ostaje otvoreno i jeste za debatu još uvek, rekao je on, ocenjujući da je rešenje i dalje daleko.

Preicizirao je, ipak, da puno priznanje nije uslov ulaska Srbije u EU, jer i neke zemlje članice EU nisu priznale Kosovo.

"Dok ne postoji konsenzus u samoj EU, priznanje teško da može biti formalan uslov, postojaće uvek prostor da se pronađe neko rešenje", kazao je Burazer.

VIDEO Nikola Burzer o mogućnosti priznavanja Kosova
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:35 0:00

Burazer takođe ne veruje da je zaoštravanje odnosa Beograda i Prištine iscenirano, ali kaže da ne može da se otme utisku da obe strane postupaju "tako da same sebe dovode u bezizlaznu situaciju".

"Ako uvedete carine od 100 odsto, vi ste sami sebi odsekli odstupnicu, to zahteva dalju eskalaciju. Kada gradonačelnici četiri opštine sa severa Kosova podnesu ostavke - postavlja se pitanje zašto je nisu podneli lideri Srba južno od Ibra. Ponekad se čini kao da se radi na poništavanju svih dosadašnjih dometa dijaloga, kako bi se stvorila atmosfera da ništa drugo sem razgraničenja ne funkcioniše", rekao je Burazer i primerio da, otkad je na stolu priča o razgraničenju, dijaloga nema, i da može samo da se spekuliše dokle je taj dogovor došao.

Izvršni direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi se usprotivio ideji podele Kosova, pošto bi to otvorilo prostor za nove sukobe, jer nacionalisti na obe strane ne bi bili zadovoljni. Ocenio je i da ni jedna strana po kosovskom pitanju ne zna šta zapravo želi i podsetio da su najvažnije zemlje EU poručile da neće priznati stvaranje granica po etničkom principu, jer bi to otvorilo brojne probleme u Evropi.

VIDEO Beširi o evropskom putu Srbije i neutralnosti
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:33 0:00

Naveo je i da je pitanje slobode govora i medija postalo aktuelno u poslednjih šest godina, zato što vladajuća politička elita svako glasnije neslaganje ne odobrava.

"Kada nemate slobodu govora, dobijate prebijanje šipkom političkih oponenata", kazao je Beširi aludirajući na nedavno prebijanje jednog od lidera opozicionog Saveza za Srbiju, Borka Stefanovića.

Na debatu koju je vodila novinarka Olja Bećković, iako je najavljen, nije došao predstavnik Kancelarije za KiM Dušan Kozarev, koji je, kako su organizatori naveli, morao da bude na Kosovu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG