Slučaj napada na čoveka koji je nosio ljubičasto-roze torbu sa psa, zbog sumnje da je gej osoba, i blaga kazna zabrinjavajuće su poruke koje država, i pored brze reakcije, šalje javnosti , posebno s obzirom na to da se za dve godine u Beogradu organizuje Europrajd, ocene su sagovornika Glasa Amerike nakon poslednjeg u nizu napada iz mržnje usmerene protiv pripadnika LGBT zajednice u Srbiji.
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu sklopilo je dogovor o sporazumnom priznanju krivice sa osumnjičenima S.K. (26) I N.J. (26) za nanošenje teških telesnih povreda I.V. (30), preneo je beogradski Blic. Sporazum je postignut i uslovna kazna izrečena iako je kao otežavajuća okolnost uzeto da je počinjen zločin iz mržnje prema pripadnicima LGBT populacije.
Nasilnik koji je tukao žrtvu, dobio je uslovnu kaznu od godinu dana sa rokom praćenja od tri godine za krivično delo nanošenje teških telesnih povreda sa nasilničkim ponašanjem, dok je drugi koji nije učestvovao u prebijanju, već ga je vređao, osuđen na osam meseci uslovne kazne sa rokom praćenja od dve godine za nasilničko ponašanje.
Podsetimo, I.V. je napadnut u piceriji, zato što su nasilnici koji su stajali u redu zbog ljubičaste torbe za psa koju je nosio pomislili da je gej muškarac, a od prijatelja koji je stajao u redu za picu da mu je partner.
"Dobro je što je država tako brzo uhvatila počinioce i ceo slučaj privela kraju, to jeste za pohvalu, ali ono što je potpuno neprihvatljivo je blaga kazna, kazna koju mnogi mogu da čitaju kao podršku nasilju", rekao je za Glas Amerike Boris Milićević, dugogodišnji gej aktivista, danas funkcioner vladajuće Socijalističke partije Srbije.
"Međutim, to je posledica uopšte blage kaznene politike kad su u pitanju krivična dela koja uključuju fizičko nasilje - od porodičnog nasilja, preko vršnjačkog do nasilja prema LGBT osobama. Mi imamo problem što počinioce tih dela ne kažnjavamo dovoljno oštro", rekao je Milićević.
Goran Miletić iz organizacije Branioci ljudskih prava (Civil Rights Defenders) i i jedan od organizatora jednog od beogradskih Prajdova, kaže da su presude koje se izriču za zločin iz mržnje i govor mržnje uvek bile neadekvatne.
"Većina presuda za pretnje bilo organizatorima Prajda, bilo učesnicima Prajda su uvek bile uslovne i te presude uglavnom bile uslovne na godinu ili dve dana. Međutim, uvek smo očekivali da će presude koje se tiču fizičkih napada biti malo oštrije i malo jače. Ova presuda definitivno iznenađuje budući da je vidljivo svakom koliko je bio jak napad - da su to bile teške telesne povrede - i da je u pitanju zaista zločin iz mržnje", kaže Miletić za Glas Amerike i naglašava da se presuda koja je u ovom slučaju izrečena apsolutno može porediti sa presudama koje su donošene za slučajeve pretnji."Presuda je potpuno neprihvatljiva i ona obeshrabruje svakoga ko bi sutra prijavljivao počinioce ovakvih napada", zaključuje on.
U susret Europrajdu 2022
Boris Milićević naglašava da je vrlo opasno to što se ovakvi napadi dešavaju i s obzirom na to da se za dve godine održava Europrajd u Beogradu. Država, nastavlja, "mora da pokaže da nikakvo nasilje nije dozvoljeno prema LGBT osobama, inače ćemo stvarno da se ozbiljno obrukamo te 2022".
"Jednostavno, ako vam dođu desetine hiljada, a možda i stotine hiljada LGBT osoba iz Evrope, a ako država Srbija pre toga ne pokaže čvrstinu i odlučnost u borbi protiv nasilja, mi ćemo imati vrlo nasilan Europrajd, što mislim da ne odgovara niti državi, niti LGBT zajednici u Srbiji, niti evropskom prajd pokretu", kaže Milićević.
Goran Miletić smatra da je u trouglu koji je najvažniji za svaku žrtvu kršenja ljudskih prava - policija, tužilaštvo, sudovi - već duže vreme najveći problem tužilaštvo. "To je karika koja je definitivno loša. Policija, kada se poredi sa periodom od pre 20 godina, tu postoji neko unapređenje, ali tužilaštvo je ostalo definitivno jako loše", kaže on, a sa takvom ocenom slaže se i Miletić:
"Dakle, opet je tužilaštvo ono koje sve to pokreće i od koga sve zavisi. Tužilaštvi je bilo problem i u ovom slučaju", kaže Miletić za Glas Amerike i zaključuje da se tužilaštvo inače u slučaju pretnji i napada ponaša vrlo inertno, nezainteresovano i kao "pasivni akter", iako bi "trebalo da budu na strani žrtve i guraju ceo postupak".
