Žena će se pojaviti u medijima ako je gola i visoko seksualizovana, ili ako je pretučena ili mrtva, a upravo mediji imaju ključnu ulogu u kreiranju javnog mnjenja prema toj vrsti nasilja i njegovoj učestalosti u društvu, rečeno je između ostalog na tribini "Medijska slika nasilja prema ženama", koju su organizovali pokret Novi optimizam i Centar za podršku ženama u Kikindi.
Ambasadorka Australije u Srbiji, Džulija Fini, rekla je da mediji igraju značajnu ulogu u sprečavanju nasilja nad ženama.
"Zbog velikog uticaja na javno mnjenje mediji imaju veliku ulogu u ovom procesu, imaju veliku odgovornost u obrazovanju o ljudskim pravima. Nažalost, mediji često igraju i suprotnu ulogu i lako se javljaju situacije u kojima žrtva porodičnog nasilja, zbog medijskog izveštavanja, može da bude izložena dodatnom nasilju ili nekim drugim izazovima koji mogu da dovedu do njene dalje diskriminacije”, kazala je Džulija Fini i podsetila da po međunarodnim standardima ljudskih prava, porodično nasilje predstavlja povredu ljudskih prava.
Novinarka Vremena Jovana Gligorijević govorila je o tretmanu žena u medijima, posebno na trend svaljivanja krivice za nasilje na žrtve nasilja.
„Žena će se naći u medijima ako je gola i visoko seksualizovana ili ako je pretučena ili mrtva. To su dva osnovna tipa prikaza žena u medijima” rekla je Gligorijević i ocenila da je užasno kada medijske kuće podižu tiraž na račun žrtve nasilja.
"Nisam načelno protiv komentara na portalima, ali mislim da je bitno da mediji razmisle o tome da li, makar kada je reč o rodno zasnovanom nasilju ili vršnjačkom nasilju, zaključati makar te vesti za komenare, da ne bi došlo do sekundarne traumatizacije žrtve koja se u toj priči pominje", rekla je Jovana Gligorijević.
Marija Srdić iz Centra za podršku ženama podsetila je na nedavni izveštaj Saveta za štampu koji pokazuje da je za jednu trećinu porastao broj slučajeva kršenja etičkog kodeksa novinara Srbije. Naročito se, među gotovo 3.000 slučajeva kršenja Kodeksa novinara Srbije, ističe kršenje prava žena koje se često pojavljuju u javnosti i medijima, a to su novinarke, aktivistkinje, političarke, rekla je ona.
Podsetila je i na poražavajući broj žena koje su ove godine stradale kao žrtve femicida - njih 30.
"Retko imamo prilike da čitamo tekstove koji istraživački i analitički pristupaju temi prema ženama. Ne sagledavamo razmere tog fenomena i time šaljemo poruku građanima da je to marginalna i sporadična pojava. Time se pravi prostor amnestije za one koji nasilje čine” rekla je Marija Srdić.
Zamenica Zaštitnika građana Gordana Stevanović, podsetila je da zaštinik građana kontroliše državne organe i kako oni postupaju kad se desi određena situacija. Međutim, veoma često iz fokusa izostanu mediji i obrazovni sistem, dve ključne karike u celom sistemu.
Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra, rekla je da mediji imaju i ogroman uticaj medija na mlade, kao i na odnos prema predrasudama koje mladi imaju, pa čak i na nasilne obrasce koji se javljaju u partnerskim odnosima mladih ljudi. „Predrasude koje čujemo u medijima doprinose tome da stavovi mladih ne budu odgovarajući i da se ovoj temi ne pristupa na ozbiljan način”, istakla je Pavlović.
Narodna poslanica opozicione Nove stranke Marinika Tepić, govorila je o pretnjama i nasilju koje joj upućuju desničarske grupe i koje su kulminirale kada je inicirala zabranu Nacionalnog srpskog fronta 5. decembra.
“Ljuta sam zato što sam uplašena. Uporno ne dobijam odgovore na pitanja za koja tražim odgovore, i politička i bezbednosna", rekla je ona.
Problem u tim napadima i pretnjama predstavlja i to što postoji i hiperprodukcija tekstova o njoj "i ti tekstovi imaju za cilj da ja više ne govorim to što govorim".
"Ja jesam dovoljno uporna, zahvaljujući i saborkinjama koje sede ovde, da nastavim da pitam i govorim. Jedino što mene štiti u ovom momentu je moj imunitet i moja vidljivost, ništa drugo. Nema te policije, zakona i prava koji bi mene zaštitili", rekla je Marinka Tepić.
Sofija Mandić, pravnica i autorka medijskog portala "Peščanik", je ukazala na analizu udžbenika i programa na Pravnom fakultetu u Beogradu i Nišu, prema kojoj se rodne teme različitog položaja muškaraca i žena u društvu pominju u svega deset odsto nastavnih programa, i to na vrlo neutralan način.