BERLIN - SAD se pripremaju da objave da će Ukrajini poslati svoje tenkove "Ejbrams M1", potvrdio je neimenovani američki zvaničnik za Glas Amerike. On je naveo da će tenkovi verovatno biti obezbeđeni kroz Inicijativu za bezbednosnu pomoć Ukrajini, a ne iz postojećih zaliha.
Agencija Asošijeted pres takođe je prenela, pozivajući se na neimenovane zvaničnike, da je Bajdenova administracija spremna da odobri slanje "Ejbramsa" Kijevu, i da bi ta odluka mogla da bude saopštena već u sredu, u koordinaciji sa Nemačkom. Međutim, mogli bi da prođu meseci ili čak godine da tenkovi budu isporučeni. Zvaničnici su saopštili da se detalji još utvrđuju.
Pentagon je odbio da komentariše tu vest. Portparol Pentagona rekao je na konferenciji za novinare da je "sekretar Lojd Ostin imao veoma produktivan razgovor sa nemačkim kolegom u Nemačkoj prošle nedelje".
Nemački kancelar Olaf Šolc takođe je odlučio da Ukrajini pošalje tenkove "Leopard 2" i dozvoli drugim zemaljama kao što je Poljska da urade isto, prenela je u utorak agencija Rojters pozivajući se na neimenovane izvore upoznate sa situacijom.
Portparol nemačke vlade, i ministarstva spoljnih poslova i odbrane odbili su da komentarišu vest o tenkovima. Odluka se odnosi na najmanje jednu jednicu Leopard 2 tenkova, koja se obično sastoji od 14 vozila, preneo je prethodno Špigl.
"Kancelar je danas doneo odluku koja nije bila ni za koga laka. Činjenica da će Nemačka podržati Ukrajinu sa tenkovima Leopard je snažan znak solidarnosti", saopštio je lider stranke Slobodnih demokrata (FDP), koja je u vladajućoj koaliciji.
"Leopard je oslobođen", tvitovala je potpredsednica Bundestaga.
Poljska je prethodno saopštila da će poslati svoje tenkove nemačke proizvodnje u Ukrajinu, bez obzira na primedbe Berlina. Nekoliko evropskih armija upravlja tim tenkovima, ali im je potrebno odobrenje Nemačke da ih izvezu u Ukrajinu.
„Mi ćemo podneti zahtev za saglasnost Nemačke, ali to je sporedno. Čak i ako na kraju ne dobijemo tu saglasnost, kao deo male koalicije, mi ćemo predati svoje tenkove zajedno sa ostalima Ukrajini“, rekao je poljski premijer Mateuš Moravjecki.
Moravjecki nije precizirao koje bi zemlje mogle da budu deo takve koalicije.
Litvanija i Finska su rekle da bi bile spremne da pošalju svoje tenkove Leopard 2 u Ukrajinu, ali nisu nagovestile da bi to bile spremne da urade ako se Nemačka protivi.
Nemačka je bila pod intenzivnim pritiskom Ukrajine i zapadnih saveznika da pošalje svoje tenkove u pomoć kijevskim snagama.
Novi nemački ministar odbrane Boris Pistorijus pokušavao je na sastanku u Ramštajnu prošle nedelje da objasni razloge za i protiv.
„Utisak koji se ponekad stvara da postoji ujedinjena koalicija, i da je Nemačka blokira, je pogrešan. Postoje dobri razlozi za isporuku, a postoje dobri razlozi protiv toga. A u svetlu ukupne situacije rata, koji traje već skoro godinu dana, svi razlozi za i protiv moraju biti veoma pažljivo odvaženi“, rekao je Pistorijus.
Ukrajina kaže da su joj hitno potrebni savremeni zapadni tenkovi kako bi zaustavili rusku invaziju i pokrenuli novu ofanzivu na proleće.
„Zaista sam vam svima zahvalan na oružju koje ste dali, svaka jedinica pomaže da se naš narod spase od terora. Ali vreme je rusko oružje. Moramo da ubrzamo. Vreme mora da postane naše zajedničko oružje, kao i protivvazdušna odbrana i artiljerija, oklopna vozila i tenkovi, o kojima pregovaramo sa vama i koji će, zapravo, doneti pobedu“, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
Britanija je prošle nedelje potvrdila planove da pošalje 14 svojih glavnih borbenih tenkova Čelendžer 2.
Nemački tenk Leopard 2 smatra se najpogodnijim za bojno polje, delom zbog njegove relativno male potrošnje goriva. Evropske vojske ih imaju stotine u svom arsenalu, koji bi mogli brzo da budu raspoređeni u Ukrajinu.
Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok - članica stranke Zelenih, koja je deo vladajuće koalicije - rekla je da njena zemlja neće sprečiti druge da pošalju tenkove Leopard 2, što je suprotno tvrdnji ministra odbrane.
Domaće političke tenzije između vladajućih koalicionih partnera izazivaju zabunu, kaže analitičar Benjamin Talis iz Nemačkog saveta za spoljne poslove.
Takođe, zveckanje nuklearnim oružjem iz Kremlja izaziva zabrinutost u Berlinu.
„Izuzetno se plaše nuklearnog rata i oni vide da su glavna meta za to. Ne znam kako je došlo do ove čudne percepcije… Imam pomalo utisak da je Šolc izgubio iz vida činjenicu da je Nemačka zapravo deo NATO alijanse“, kaže Gustav Gresel, iz Evropskog saveta za spoljne odnose.
Talis se slaže.
„Ruska propaganda je posebno ciljala Nemačku kako bi pokušala da poseje ovaj nuklearni strah i pokuša da je učini ranjivijom na vrstu nuklearne ucene koja sada deluje".
