Linkovi

Šta treba opoziciji u Srbiji – kolone, nova lica ili osnovna infrastruktura?


Protest opozicije ispred Skupštine Srbije tokom vanrednog stanja zbog pandemije koronavirusa, april 2020.

Posle sastanka dela opozicije, koji je inicirao lider Socijaldemokratske strane Boris Tadić, saopšteno je da je dogovoreno međusobno nenapadanje i pisanje dokuementa o zajedničkom delovanju. O izlasku na izbore u više kolona će se tek razgovarati. Može li opozicija da prevaziđe unutrašnje razlike, da li bi bila uspešnija kada bi, po crnogorskom modelu izašla u više kolona, da li bi joj pomogla nova lica ili jače angažovanje na terenu?

Sastanku u SDS prisustvovali su predstavnici Udružene opozicije Srbije, Nove stranke, DSS, DJB, Pokreta slobodnih građana, Inicijative Ne davimo Beograd, pokreta „Srce grada Stari grad“. Lider Narodne stranke Vuk Jeremić izjavio za N1 da su za stolom sedeli i oni koji su učestvovali na izborima 21. juna, a da on ima čvrst stav o bojkotu. Lider Dveri Boško Obradović kazao je da ima problem sa tim što je Boris Tadić, kao predstavnik bivšeg režima, moderator okupljanja opozicije.

Politikog Dejan Bursać za Glas Amerike kaže da je njemu sastanak opozicije delovao kao “neka vrsta platforme Borisa Tadića za kandidaturu na predsedničkim izborima 2022”, te da je moguće da deo opozicije nije hteo u tome da učestvuje.

Za Bursaća je, međutim, od prevazilaženja unutrašnjih razlika među liderima stranaka, važnije nešto drugo.

"Meni je ključno pitanje šta vi imate od ljudi na terenu? To bi mi bilo glavno pitanje na sastanku. Jer oni se lako mogu složiti oko toga da se ne napadaju, da je glavna meta Vučić i da su teme korupcija, demokratija, ekonomija, Kosovo, par tema mogu izabrati. Evo, ja sam gledao stranke koje su se pojavile, da li oni mogu da saberu 50 odbora u celoj Srbiji svi zajedno? Da li organizaciono možete to zajedno da iznesete i da raspodelite vrlo limitirane resurse za uspešnu kampanju 2022.?"

Politikolog Dejan Bursać o novom sastanku opozicije u Srbiji
please wait

No media source currently available

0:00 0:00:54 0:00

O izlasku na potencijalne vanredne parlamentarne izbore 2022. u više kolona, poput opozicije u Crnoj Gori, opozicija u Srbiji će tek razgovarati.

"Lekcija iz Crne Gore - ne bojkotujte izbore"

U Crnoj Goris su tri opozicione, ideološki različite koalicije – nacionalno orijentisana oko Demokratskog fronta, umerena demokratska i koalicija građanski orijetisanih partija URA - uspele da kapitalizuju nezadovoljstvo u zemlji, prevaziđu institucionalnu prednost DPS-a i motivišu 76 odsto građana da izađu na izbore uz još jedan ključni faktor, kaže za Glas Amerike Jovana Marović iz crnogorske nevladine organizacije Politikon.

"Ono što je bilo odlučujuće u odnosu snaga je bio neki prećutni pakt o nenapadanju i to smo prvi put čuli tokom ove kampanje. Nije bilo “glasajte za nas”, nego glasajte za bilo koju od ove tri opozicione liste”.

Jovana Marović iz crnogorske NVO Politikon govori o iskustvima srpske i crnogorske opozicije
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:00 0:00

"Ja bih rekla da je crnogorska opoziciona scena i partije su izvukle jednu lekciju sa izbora u Srbiji, a to je da ne treba bojkotovati izbore bez obzira kakvi su uslovi izbora. Mislim da je to što se desilo u Srbiji pokazalo da bojkot nije opcija i da posle takvih izbora oni imaju mnogo manji prostor za bilo kakvo djelovanje. E sad bi trebalo i srpska opozicija da izvuče pouke iz crnogorskog slučaja – u smislu u da najprije se treba grupisati koliko je to moguće, imati što manje lista kako se ne bi gubili glasovi i išli vladajućoj partiji u Srbiji, onda je potrebno naći minimum zajedničkog djelovanja, zapravo minimum tih zajedničkih vrijednosti i ciljeva koji će ih usmjeriti ka tom cilju, a to je smjena nedemokratske vlasti”, kaže Marović.

Nove politike ili nova lica?

Jedan od bitnih faktora ka tom cilju je, kaže Marović, i to što na čelu koalicionih lista u Crnoj Gori na kraju nisu bili ljudi koji su decenijama na političkoj sceni.

“Osim Demokratskog fronta, ove dvije druge koalicije i nemaju vodeće ličnosti, ili na čelu partija, koje su dugo u politici. I to jeste bio ključ da se u koaliciji “Za budućnosti Crne Gore” oko Demokratskog fronta pojavilo novo lice, (Zdravko Krivokapić, prim.nov) gdje nije insistirano na standardnim temama i ranijoj retorici Demokratskog fronta, i to je mislim jedan od ključnih faktora zašto je opozicija mogla da nađe zajednički jezik i da se ujedini u borbi protiv nedemokratskog režima”.

Više kolona u srpskoj opoziciji bi izvuklo neka nova lica, uveren je politikolog Dejan Bursać. Ali, kaže da je to mnogo teže postići na predsedničkim izborima 2022. i šansu vidi na drugom mestu.

“Dobra stvar što se sa predsedničkim izborima dešavaju i beogradski i tu bi opozicija mogla napraviti dobar rezultat i uzdrmati SNS. Jer tu je i većina logistike opozicije, funkcionera, oni su koncentrisani u Beogradu, tu imaju i glasače, bojkot je uspeo u Beogradu i tu mogu da prođu neka nova lica”, kaže Bursać i ističe da politika opozicije mora biti koherentna, formulisana u jednostavne poruke koncentrisane na ekonomiju i životni standard građana – što su upravo one poruke na kojima insistira vlast.

Bursać, ipak, nije optimista da opozicija može da postigne značajniji rezultat na predsedničkim i evenutlanim parlamentarnim izborima 2022, već za pomak prognozira 2027. kada SNS bude 15 godina na vlasti, a Aleksandar Vučić izgubi pravo da se ponovo kandiduje za predsednika.

XS
SM
MD
LG