Bivši američki predsednik Barak Obama izrazio je uverenje na klimatskom samitu UN u Glazgovu da će Bajdenova administracija na kraju uspeti da izdejstvuje usvajanje zakonskog predloga o borbi protiv klimatskih promena u vrednosti od 555 milijardi dolara. Obama je, ujedno, kritikovao one koji iz političkih razloga izbegavaju da reaguju u borbi protiv klimatskih promena, i "prozvao" Rusiju, Kinu ali i republikanske političare u svojoj zemlji.
"Posebno je razočaravajuće što su lideri dva najveća emitera štetnih gasova na svetu, Rusije i Kine, odbili i da prisustvuju sastanku u Glazgovu", rekao je.
Njihovi "nacionalni planovi do sada odražavaju, po svemu sudeći, opasan manjak urgentnosti i spremnost vlada da održe status kvo, što je velika šteta."
Govoreći na glavnoj bini klimatskog samita COP26, bivši predsednik, demokrata, takođe je kritikovao članove Kongresa iz Republikanske partije u SAD.
Rekao je da su i njegove inicijative, i one sadašnjeg demokratskog predsednika Džoa Bajdena uvelikoj meri bile "ograničene" činjenicom da je "jedna od naše dve najveće stranke odlučila ne samo da sedi po strani već da izražava aktivno neprijateljstvo prema klimatskoj nauci i da klimatske promene pretvori u stranačko pitanje."
"Onima koji slušaju kod kuće, u SAD, želim da kažem sledeće: nije važno da li ste republikanac ili demokrata ako je vaša kuća na Floridi poplavljena zbog rasta nivoa mora, ili ako vam usevi propadaju u Severnoj ili Južnoj Dakoti, ili ako vam gori kuća u požaru u Kaliforniji."
Lideri na konferenciji su priznanli u ponedeljak da posle nedelju dana razgovora i dalje nisu prevaziđene ključne prepreke. Problem nepoverenja između bogatih i siromašnih zemalja se pojavio kada je razmatrano šta se postiglo na samitu COP-26 a šta tek treba da se preduzme. Zemlje u razvoju su pet puta upotrebile reč "razočaravajuće" kada su njihovi lideri opisivali postignuti napredak.
Klimatska konferencija UN u Glazgovu u Škotskoj je prva u kojoj učestvuje bivši predsednik Obama, otkako je 2015. godine pomogao da se usvoji Pariski klimatski sporazum, kada su se zemlje obavezale da smanje emisiju štetnih gasova dovoljno brzo da bi se zagrevanje Zemlje zadržalo ispod katastrofalnog nivoa od 1,5 Celzijusa.
Slavlje je brzo zamenila zabrinutost kada je predsednik Donald Tramp povukao SAD iz sporazuma. Predsednik Džo Bajden je vratio SAD u sporazum čim je preuzeo dužnost ali su američke inicijative u borbi protiv klimatskih promena bile unazađene.
Cilj Obaminog učešća na samitu je da podseti druge vlade na entuzijazam koji je vladao posle usvajanja Pariskog sporazuma, i da ih podstakne da saopšte hitne, konkretne korake kako bi se dogovor iz 2015. pretvorio u delo.
“SAD su se vratile i preduzimaju smele korake. SAD nisu same u tome", rekao je Obama.
SAD su drugi najveći zagađivač na svetu posle Kine.
