Hiljade mladih aktivista učestvovale su u petak u protestnoj šetnji ulicama Glazgova, tokom koje su uputili zahtev svetskim liderima na konferenciji Ujedinjenih nacija da zaštite njihovu budućnost od klimatskih promena.
Na konferenciji COP26, razgovore o klimi preuzeli su lideri civilnog društva na kraju nedelje govora vladinih zvaničnika i obećanja o obustavi upotrebe uglja, te smanjenju ispuštanja metana i seče šuma.
"Ne smemo ovde da proglasimo pobedu. Znamo da smo postigli napredak, ali smo daleko od ciljeva koje moramo da postignemo", rekao je na konferenciji bivši potpredsednik Sjedinjenih Država Al Gor, koji je 2007. podelio Nobelovu nagradu za mir za svoj rad na informisanju sveta o klimatskim promenama.
Aktivisti i nevladine organizacije nezadovoljni su dosadašnjim obećanjima, od kojih su mnoga dobrovoljna, dok su pojedini utvrđeni rokovi decenijama daleko.
Učesnici protesta nosili su natpise sa porukama koji su odražavali nezadovoljstvo, kako je ocenila švedska aktivistkinja Greta Tunberg, praznim govorom posle višegodišnjih globalnih pregovora o klimi. Tunberg je takođe učestvovala u protestu.
"Vama nije stalo, ali meni jeste" pisalo je na jednom transparentu.
Tunberg je motivisala mlade ljude širom sveta da učesvuju u školskim štrajkovima pod nazivom "Petak za budućnost" - koji je počeo nakon što je mlada Šveđanka svake nedelje stajala ispred parlamenta.
"Da ste bili pametniji, ja bih sada bio u školi", bila je poruka jednog od učesnika protesta. Mnogi su petak nisu išli u školu da bi učestvovali u protestnoj šetnji.
Šesnaestogodišnja učesnica protesta Hana Mekines poručila je da su klimatske promene "najkatastrofalniji svetski problem" i dodala: "Ugroženi su naši životi i budućnost"."
Predsedavajući dvonedeljne konferencije, član britanskog kabineta Alok Šarma, priznao je da je potrebno uraditi mnogo više da bi se osigurala ambicioznija obećanja i zaustavila klimatska katastrofa. Pregovarače je pozvao da ubrzaju tempo.
"Nije moguće ostaviti veliki broj nerešenih pitanja za drugu nedelju", rekao je Šarma u poruci koju su objavile Ujedinjene nacije.
Cilj razgovora na konferenciji Ujedinjenih nacija u Glazgovu je da se osigura da se dovoljan broj zemalja obaveže na smanjene emisije štetnih gasova - uglavnom od fosilnih goriva - da bi se rast prosečnih globalnih temperatura ograničio na 1,5 stepeni Celzijusa. Naučnici upozoravaju da je to krajnja granica posle koje bi usledile ekstremnije vremenske neprilike.
Svetska organizacija želi da države prepolove ispuštanje štetnih gasova do 2030. godine u odnosu na nivo iz 1990, na putu do nulte emisije do 2050. godine.
Na samitu su za sada postignuti dogovori da se ulože napori da se upotreba uglja obustavi naredne tri decenije - mada bez pristanka najvećeg svetskog potrošača Kine. Pojedine zemlje su takođe obećale da će smanjiti seču šuma i ispuštanje metana.
Najavljena je i finansijska pomoć, što je povećalo nade da bi pojedinačna obećanja o smanjenju emisija štetnih gasova mogla da budu i ispunjena.
