Linkovi

Štajnmajer zatražio oproštaj od Poljaka zbog "istorijske krivice Nemačke"


Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer govori na komemoraciji povodom 80-godišnjice početka Drugog svetskog rata u Varšavi, 1. septembra 2019.
Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer govori na komemoraciji povodom 80-godišnjice početka Drugog svetskog rata u Varšavi, 1. septembra 2019.

Nemački predsednik zatražio je oproštaj zbog stradanja Poljaka tokom Drugog svetskog rata, na komemoraciji u Poljskoj kojom se obeležava 80 godina od nacističke okupacije, kojom je započeo najsmrtonosniji konflikt u istoriji čovečanstva.

Ceremonije su počele u 4:30 sati ujutru u južnom gradu Vielun, prvom mestu bombardovanom 1. septembra 1939, a govore su održali poljski predsednik Andžej Duda i njegov nemački kolega Frank-Valter Štajnmajer.

Poljska je u Drugom svetskom ratu izgubila petinu stanovništva kao i veliku većinu od tri miliona jevrejskih građana.

"Kao gost iz Nemačke, koračam pred vama bos. Sa zahvalnošću se sećam borbe poljskog naroda za slobodu. Saginjem glavu prepun tuge zbog patnje žrtava”, izjavio je Štajnmajer na kasnijoj komemoraciji u Varšavi. "Tražim oproštaj zbog istorijske krivice Nemačke. Naša odgovornost je trajna”, rekao je.

Američki potpredsednik Majk Pens, poljski predsednik Andžej Duda i nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer na komemoraciji u Poljskoj
Američki potpredsednik Majk Pens, poljski predsednik Andžej Duda i nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer na komemoraciji u Poljskoj

Američki potpredsednik Majk Pens odao je počast hrabrosti poljskog naroda.

"Niko se nije borio odlučnije, smelije i žešće od Poljaka”, rekao je Pens na skupu lidera među kojima su bili nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski premijer Eduard Filip. Pens je prisustvovao ceremoniji umesto američkog predsednika Donalda Trampa, koji je otkazao put zbog dolaska uragana Dorijan.

Za neke Poljake, konflikt i komemoracije su i dalje aktuelno političko pitanje, samo nekoliko nedelja uoči parlamentarnih izbora. Za vladajuću poljsku partiju Pravo i Pravda (PiS), uspomene na rat su osnova njene “istorijske politike” i smatra da zapadne zemlje nisu dovoljno cenile poljska stradanja i hrabrost ispoljenu pod nacističkom okupacijom.

Trampova administracija i vlada u Varšavi imaju slične stavove o pitanjima kao što su migracija, energija i abortus, ali je poljska vlada sve više izolovana u Evropi zbog optužbi da krši demokratske norme.

Pitanje odštete Poljacima

Iako su tema dana - događaji od pre 80 godina, aktuelna politika je opet bila u prvom planu.

“Znamo da Evropa treba da postane jača i samopouzdanija”, rekao je Štajnmajer. “Ali takođe znamo – Evropa ne treba da bude snažna bez Amerike, ili čak jaka kao protivnik Amerike. Evropi su potrebni partneri a siguran sam da su i Americi potrebni partneri na ovom svetu. Zato, starajmo se o tom partnerstvu!”

Ljudi polažu cveće na groblju palih poljskih vojnika posle komemoracije povodom 80-godišnjice početka Drugog svetskog rata.
Ljudi polažu cveće na groblju palih poljskih vojnika posle komemoracije povodom 80-godišnjice početka Drugog svetskog rata.

U Poljskoj je održano nekoliko komemoracija a poljski premijer Mateuš Moravijecki i zamenik predsednika Evropske komisije Frans Timermans prisustvovali su onoj u Gdnjasku, gde se dogodila jedna od prvih bitaka Drugog svetskog rata. Moravijecki je govorio o ogromnim materijalnim, duhovnim, ekonomskim i finansijskim gubicima koje je Poljska pretrpela u ratu.

Moramo da pričamo o tim gubicima, moramo da se sećamo, da zahtevamo istinu i odštetu.” Političari vladajuće stranke su više puta tražili ratnu odštetu od Nemačke, koja je jedan od najvećih trgovinskih partnera Poljske.

Berlin navodi da su sva finansijska pitanja koja se odnose na Drugi svetski rat rešena ali je Štajnmajer nastavio sa temom odgovornosti. “Budući da je Nemačkoj – uprkos njenoj prošlosti – dozvoljeno da raste i stekne novu snagu u Evropi, mi Nemci moramo da učinimo više za Evropu”, rekao je.

Gradonačelnik Londona upozorava na populizam u Evropi

Evropa počinje da liči na situaciju pred početak Drugog svetskog rata, gde lideri koriste zapaljivu retoriku da bi stekli popularnost i šire mržnju prema manjina, upozorio je gradonačelnik Londona Sadik Kan, musliman pakistanskog porekla, koji je takođe učestvovao u komemoraciji u Poljskoj.

Gradonačelnik Londona Sadik Kan na godišnjoj konferenciji Britanske privredne komore u Londonu, 28. marta 2019.
Gradonačelnik Londona Sadik Kan na godišnjoj konferenciji Britanske privredne komore u Londonu, 28. marta 2019.

Da li živimo u vremena slična onima iz 1930-ih? Jer ako pogledate šta se dešavalo 1930-ih, rast harizmatičnih lidera koji koriste moć mržnje da bi podelili zjaednice i okrenuli jedne protiv drugih.”

"Pogledjate šta se danas događa širom Evrope. Ljudi pokušavaju da podele zajednice koristeći jezik mržnje, pretvaraju u žrtve ljude zbog svoje seksualne orijentacije, etničkog porekla i religije.”

"Pogledajte rečnik Donalda Trampa i nekih drugih lidera koji pobeđuju na izborima širom Evrope, od Mađarske do Poljske, od Francuske preko Italije do Britanije. Oni kažu da su islam i zapadni način života nepomirljiv”, kazao je Kan koji je više puta došao u sukob sa Trampom.

XS
SM
MD
LG