Linkovi

Istraživanje pokazuje rastući antisemitizam u EU


Protestna šetnja u Strazburu ove godine posle ubistva 85-godišnje žene za koju policija sumnja da je bio antisemitski motivisan, Foto: PATRICK HERTZOG / AFP

Rezultati istraživanja u Evropskoj uniji pokazuju da je više od trećine evropskih Jevreja razmišljalo u proteklih pet godina da emigrira, jer se više ne osećaju sigurno zbog narastajućeg antisemitizma.

Anketu koje je sprovela Agencija EU za osnovna prava (FRA) u 12 zemalja, u kojima živi 96 odsto evropskih Jevreja, potvrdila je da jevrejska zajednica smatra da antisemitski komentari političara, koji prolaze nekažnjeno, utiču na veću rasprostranjenost i povećanje zločina iz mržnje.

Nova studija o antisemitizmu pokazuje da su najveću zabrinutost su ispoljili Jevreji u Francuskoj (95 odsto), zatim slede Jevreji u Nemačkoj (85 odsto), a najmanje su zabrinuti u Danskoj (56 odsto).

Studija takođe pokazuje da su Jevreji u Nemačkoj bili suočeni sa najvećim brojem antisemitskih napada.

Zbog svega toga, 75 odsto Jevreja u Nemačkoj navodi da sve češće izbegava nošenje jevrejskih simbola u javnosti, a da i 46 odsto njih kaže da ne odlaze u pojedine delove gradova u kojima žive.

Čak 93 odsto Jevreja navelo je da je u proteklih pet godina bilo suočeno s mržnjem u Francuskoj, a 89 odsto u Nemačkoj.

Devet od 10 Jevreja u EU koji se suočavaju sa antisemitizmom na internetu, na poslu ili preko grafita na zidovima pored sinagoga, smatra da se situacija u proteklih pet godina značajno pogoršala, navedeno je u ovom istraživanju.

Od 16.395 anketiranih, 85 odsto identifikovalo je antisemitizam kao najveći politički i društveni problem, a 79 odsto ispitanika koji su iskusili neko nasilje, izjavilo je da to nije prijavilo nadležnim organima.

Za Evropski jevrejski kongres (EJC) ovakav podatak pokazuje da su u jevrejskoj zajednici izgubili poverenje u evropske vlade i njihovu sposobnost da ih zaštiti.

Zbog toga se Jevreji, kako se ocenjuje, nalaze pred izborom da, ili emigriraju, ili da sebe izopšte iz jevrejske zajednice.

To je po rečima Moše Kantora, predsednika Evropskog jevrejskog kongresa, "neprihvatljiva dilema".

Direktor Agencije EU za osnovna prava, Majkl Oflajerti, u predgovoru ove studije naveo je da je nemoguće ovakve stvari pretvoriti u brojke, ali "da šokantna statistika šalje jasnu poruka da više od trećine želi da ode zato što se više ne osećaju sigurno kao Jevreji".

Evropski zaničnici su, iznoseći ove podatke, pozvali vlade zemalja EU da učine više u borbi protiv antisemitizma, a pre svega u obeležavanju i podsećanju na istoriju holokausta u kojem su nacisti ubili više od šest miliona Jevreja u Drugom svetskom ratu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG