Linkovi

Kineski krediti pod senkom korupcije


Kamere za nadzor u Beogradu već nadgledaju građane, Foto: VOA

Prema zvaničnim podacima, kineske investicije i krediti u Srbiji iznose oko sedam milijardi dolara, od čega jednu polovinu čine krediti, a drugu investicije. Ukupno, to je oko 15 odsto BDP-a Srbije. Balkanske zemlje se sve više okreću saradnji sa Kinom, a projekti se rade i u Crnoj Gori, ali i u Hrvatskoj, koja je članica Evropske unije. Takođe, ni sama Evropa nije imuna kada je saradnja sa Kinom u pitanju, a prednjače Velika Britanija i Nemačka.

Ekonomski gledano, te investicije same po sebi nisu sporne. Ono što je sporno, ne samo sa stanovišta EU, već pre svega sa stanovišta Srbije - to je što se ti poslovi ugovaraju direktnom pogodbom i direktnim pregovorima. Znači nema tendera", kaže za Glas Amerike kaže Mijat Lakićević, novinar Novog magazina i dodaje:

"Još veći problem za Srbiju, odnosno za građane, jeste to što su ti krediti skupi i to dvostruko skuplji od drugih. Rokovi otplate, kamatne stope i drugi troškovi su znatno skuplji od kredita koje daju međunarodne finansijske institucije. Ti krediti su nepovoljni. Vrednost radova je takođe precenjena“, kaže Lakićević i objašnjava da jedan kilometar pruge koju finansira EIB približno košta oko 2,5 miliona evra, a kada finasiraju kinezi to je oko 4 miliona evra po kilometru.

Prema njegovom mišljenju, razloga za zabrinutost zbog saradnje sa Kinom ima mnogo, a projekti koji se rade sa tom zemljom su pod velikim znakom pitanja i zbog korupcije.

I zato se to ugovara direktno, jer taj novac koji nama navodno daju Kinezi kroz kredite, to se, ja mislim, nekome na neki način vraća. Svi ti veliki infrastrukturni radovi su zapravo povezani sa korupcijom, jer nema drugog racionalnog objašnjenja zašto su ti poslovi sa kinezima tako nepovoljni“, uveren je Lakićević, koji je i sam pratio temu kineskih investicija.

Sličnog mišljenja je i Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Posle odluke EU da se ne otvore pregovori sa Makedonijom, sve više se u javnosti govori o alternativama ako Unija okrene leđa regionu. Kina je jedna opcija, što nije dobro za nastavak reformi, posebno u oblasti vladavine prava. Kina ne važi kao istaknuti borac za ljudska prava. Dodatni problem je da sve pojedinosti saradnje Kine i Srbije nisu poznati javnosti“, navodi Đorđević u razgovoru za Glas Amerike.

Ekonomija ideologije

Prema mišljenju ekonomskog analitičara Aleksandra Stevanovića, razvijanje odnosa sa Kinom nije ništa novo, ali ono što je problem u Srbiji jeste manjak kvalitetnih zajmoprimalaca, a ne manjak kapitala. Posmatrano iz tog ugla - ni Kinezi neće davati Srbiji pare „za džabe“.

Ne možemo očekivati nikakav pojačan uticaj Kine ovde, nama su glavna tržišta zemlje CEFTA i EU, tamo izvozimo više od 80 odsto, tako da mi nemamo kome da se okrenemo. Mi smo izvozno tržište za Kinu i oni nama plasiraju svoju robu. Ono što mi treba da uradimo jeste da uspostavimo dobru regulativu kada su osetljive stvari u pitanju - kvote za čelik i pitanje informacione bezbednosti“, ističe Stevanović za Glas Amerike, koji je bio i narodni poslanik u Skupštini Srbije za pokret "Dosta je bilo", a sada je kopredsednik u stranci "Stranka moderne Srbije" .

Mijat Lakićević naglašava još jednu stvar.

Generalno je problem sa Srbijom i sa aktuelnom vlašću što se u velikoj meri oslanja i usmerava na te zemlje koje su autoritativne i u kojima vladaju diktatorski režimi - Rusija, Kina, Turska, ali i Mađarska. I to svakako stvara nezadovoljstvo kod partnera u razvijenim zemljama. Kao i potpisivanje sa evro-azijskom unijom, to je samo još jedan čin kojim pokazujete orijentaciju, koja nije samo ekonomska i nije samo ni politička, nego je u nekom smislu ideološka. Vi pokazujete zapravo kakav sistem hoćete da gradite“, kaže Lakićević i dodaje da takvi signali odbijaju ozbiljne i velike investitore sa Zapadnih tržišta.

Informaciona bezbednost i Huavei

Saradnja Srbije i Kine u oblasti internet tehnologije najavljena je još u junu 2016. godine potpisivanjem memoranduma o razumevanju i tada je najavljeno da će dve zemlje podržati privredne subjekte u njihovoj saradnji. Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović potpisao je i sporazum sa svojim kineskim kolegom u kojem je akcenat na saradnji u borbi protiv sajber kriminala.

To je sve jedna oblanda. Zapravo se tu Srbija otvara prema Kini i ona u tom smislu postaje nepouzdan partner za Zapadne zemlje, koje bi nama trebale da budu pravi partneri. Vi hoćete navodno u EU, a pravite prijateljske veze sa zemljama sa kojima je EU u sukobu“, kaže Lakićević.

Dodatni problem je i - prema mišljenju Đorđevića - to što je EU u nedavnom objavljenom izveštaju snažno nagovestila da je 5G tehnologija koju nudi Huavei bezbednosni rizik, jer instaliranje ovakvog sistema otvara put povećanju broja napada na informacionu strukturu zemlje i stvara zavisnost mobilnih operatera od opreme samo jednog proizvođača iz Kine.

Ali i dodaje da Srbija baš i nije u mogućnosti da bira druge kompanije kao SAD, Novi Zeland, Velika Britanija zbog viših cena koje te firme nude u odnosu na Huavei:

Dodatno, Kina je Srbiji strateški i politički partner u vezi sa Kosovom. Kina je u novembru prošle godine glasala protiv prijema Kosova u međunarodnu policijsku organizaciju Interpol. To ne znači da Srbija bez rezervi mora da se osloni na Kinu, te da ne vodi računa o evropskoj perspektivi zemlje i kvalitetu opreme koju Huavei nudi. U ovogodišnjem izveštaju državnog britanskog odbora koji nadzire Huavei opisuju se sistemski nedostaci softverskog inženjeringa i bezbednosnih komponenti, ali se kompanija ne optužuje da služi kao platforma za špijuniranje, kao u Americi“, navodi Đorđević.

Eder: EU nema većih problema sa saradnjom Srbije i Kine

Prema rečima Tomasa Edera, analitičara u Mercator Institute for China Studies (MERICS) iz Berlina, EU nema većih problema kada je saradnja Srbije i Kine u pitanju, a kineske investicije pospešuju i doprinose stabilnosti ekonomije, kao i finansijsku stabilnost zemlje.

Tomas Eder, analitičar u Mercator Institute for China Studies (MERICS), Foto: official publication
Tomas Eder, analitičar u Mercator Institute for China Studies (MERICS), Foto: official publication


Neke zabrinutosti ima kada pogledate regulative i standard kada je u pitanju usklađenost sa EU. Druga stvar na koju treba obratiti pažnju su projekti za pametne gradove, koji uključuju prepoznavanje lica kao deo softvera, a kosi se sa EU regulativom. Ono zbog čega EU treba da bude zabrinuta, nije da će Srbija potpuno odustati od procesa pristupanja, jer Rusija i Kina ne mogu to da zamene, već da proces pristupanja može biti ozbiljno odložen i komplikovaniji”, kaže analitičar iz Berlina.

On dodaje da je razmena između Nemačke i Kine na godišnjem nivou negde oko 80 milijardi dolara i da ove dve zemlje zaista trguju u velikom obimu, te da Berlin ne bi nikada poručio Srbiji da ne trguje sa Kinom.

Što se tiče postavljanja operacije Huavei kompanije u Srbiji, ta kompanija ima kancelarije u Holandiji, istraživački centar u Nemačkoj. Ono što je problem je šta tačno kineska kompanija radi u zemlji i ponovo problem sa softverom sa prepoznavanjem lica, kao i da li se to slaže sa evropskim zakonom o privatnosti”, navodi Eder za Glas Amerike.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG