Linkovi

Merkel i Putin sastaju se u Moskvi u vreme pojačanih globalnih tenzija


Ruski predsednik Putin i nemačka kancelarka Merkel rukuju se za vreme sastanka na marginama samita G-20 u Osaki.

Nemačka kancelarka Angela Merkel putuje u Moskvu gde će sutra razgovarati sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. U centru pažnje će verovatno biti iranska kriza - gde i Nemačka i Rusija pozivaju na de-eskalaciju između Vašingtona i Teherana. Na dnevnom redu je i sukob u Ukrajini, kao i budućnost gasovoda Severni tok 2 od Rusije do Nemačke, kojem se snažno protive Sjedinjene Države.

Vladimir Putin je u utorak otputovao u Siriju - što je njegova druga poseta toj zemlji od kada je Rusija intervenisala 2015, da bi pomogla predsedniku Bašaru al-Asadu u građanskom ratu.

Ruski predsednik Vladimir Putin i sirijski predsednik Bašar al-Asad tokom posete pravoslavnoj crkvi u Damasku, 7. januara 2019. s, Syria January 7, 2020.
Ruski predsednik Vladimir Putin i sirijski predsednik Bašar al-Asad tokom posete pravoslavnoj crkvi u Damasku, 7. januara 2019. s, Syria January 7, 2020.

Rusija je sve više umešana u bliskoistočna pitanja i pokušava da izbegne izbijanje novog sukoba u Iranu, kaže analitičar Endru Foksol.

“Iran pruža predsedniku Putinu priliku da se predstavi kao mirotvorac, a ne zemlja koja remeti mir. U tom smislu, njegovi interesi su sasvim u skladu sa interesima kancelarke Merkel, jer oboje veruju u nuklearni sporazum sa Iranom, i veruju da su razgovori i diskusije daleko bolje rešenje od konflikta i konfrontacije, koji se sada odvijaju između Teherana i Vašingtona”.

Evropa i Rusija pokušavaju da spasu nuklearni sporazum iz 2015. Amerika kaže da je sporazum - mrtav.

“Došlo je vreme za Britaniju, Nemačku, Francusku, Rusiju i Kinu da priznaju tu realnost. Moraće da se otrgnu od ostataka iranskog sporazuma”, poručio je američki predsednik Donald Tramp.

Sjedinjene Države i Nemačka imaju ozbiljna neslaganja o Severnom toku 2 - gasovodu između Rusije i Nemačke koji je trenutno u izgradnji. Vašington je uveo sankcije kompanijama koje učestvuju u izgradnji.

Gasovod Severni tok 2
Gasovod Severni tok 2

Američki sekretar za energetiku Rik Peri, koji je u međuvremenu podneo ostavku, ponovio je američki stav tokom posete Litvaniji u oktobru.

“Severni tok 2 stvara gasnu arteriju koja iz jednog izvora vodi duboko u Evropu, u srce evropske stabilnosti i bezbednosti”.

Ukrajini – kroz koju tradicionalno prolazi ruski gas na putu ka Evropi, preti rizik da izgubi dragoceni prihod od taksi na trazit gasa.

“U proteklih nekoliko godina, ako ne i duže, Rusija pokušava da izazove razdor u transatlantskim odnosima, koristeći bilo koje sredstvo ili instrument koji može da na]e, a Severni tok 2 je pružio Rusiji tačno takvo oruđe. O gasovodu će se, bez sumnje, razgovarati u Moskvi i to će biti prilika i za Angelu Merkel i Putina da iskažu podršku tom projektu i ponovo iznesu argument da se njime ne podriva evropska energetska bezbednost”, ističe analitičar Foksol.

EU je uvela sankcije Rusiji posle nasilne aneksije Krima i invazije istočne Ukrajine. Neke evropske države - među kojima su Italija i Mađarska - zalažu se za ukidanje sankcija.

“Ako će (Putin) da traži slabu kariku u Evropskoj uniji, meni je malo verovatno da će to biti Nemačka i kancelarka Merkel, koja je uvek bila među prvima koji su se zalagali za sankcije”.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zauzeo je novi pristup Moskvi – i dogovorio nekoliko razmena zatvorenika. Angela Merkel je to snažno podržala.

Dok su tenzije više nego u bilo kom trenutku od početka Hladnog rata, njen sastanak sa Vladimirom Putinom će se pažljivo pratiti radi bilo kakvog nagoveštaja u promeni odnosa Istoka i Zapada.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG