Linkovi

Omaž Šabanu Bajramoviću u američkoj kolevci džeza


Nju Orleans domaćin izložbe o romskom umetniku iz Srbije
please wait

No media source currently available

0:00 0:09:06 0:00

Nju Orleans domaćin izložbe o romskom umetniku iz Srbije

Za tačno nedelju dana u Nju Orleansu, prestonici kulture i džez muzike, trebalo bi da bude otvorena izložba u čast Šabana Bajramovića - romskog umetnika i muzičara Srbije.

Postavku, koja će biti izložena šest meseci, organizuju tamošnji Muzej džeza i "Nišvil" muzički festival. Izložba je rezultat višegodišnjih nastojanja organizatora da se umetniku nesvakidašnje i bogate karijere oda zasluženo priznanje.

"To je zaista jedna karakteristična muzička zaostavština za naše područje koju bi stvarno vredelo da vidi svet. Ovo je jedan mali korak, ali se zaista nadamo da, u stvari, otvaramo vrata - ne samo Šabanovom nasleđu, već i ostalim muzičarima sa balkanskog područja", kaže Jelena Ivanjac - jedna od organizatorki postavke “Od siromaha do kralja romske muzike” i predstavnica "Nišvil" muzičkog festivala u Americi.

Ivanjac za Glas Amerike kaže da će posetiocima će biti predstavljen razvoj muzičke karijere poznatog umetnika, izvori inspiracije za više od 700 pesama, ali i razlozi zbog kojih se odlučio za bavljenje džez muzikom.

"Nekoliko njegovih ličnih predmeta, veliki broj ploča, singlova, kaseta. Doneli smo i bronzanu statuu iz Niša koja se dodeljuje kao nagrada muzičarima koji su doprineli fuziji džeza sa drugim muzičkim pravcima. Njegovo tipično belo odelo. Ono što je najvažnije - kroz panele vodimo posetioce kroz priču o

O Golom otoku

Goli otok je ostrvo koje se nalazi u velebitskom kanalu između hrvatskih ostrva Rab i Sveti Grgur. Nakon političkog razlaza tadašnje socijalističke Jugoslavije i Sovjetskog Saveza i Rezolucije Informbiroa 1948, na tom mestu osnovan ozloglašeni zatvor čiji su pritvorenici bile osobe označavane simpatizerima tadašnjeg sovjetskog vođe Staljina – i ujedno proglašavane za protivnike jugoslovenskih vlasti.

Od 1949. do 1956. na Golom otoku pritvarani su i jugoslovenski građani koji su smatrani antikomunistima i opozicijom tadašnjim vlastima. Zatvorske vlasti su prema njima primenjivale fizičko kažnjavanje i brutalne psihološke metode u svrhe navodnog prevaspitavanja - kako bi postali lojalni državi i njenim vlastima.

Od 1956. do 1988, kada je zatvoren, bio je pritvorska jedinica u nadležnosti Hrvatske - jedne od jugoslovenskih republika do proglašavanja samostalnosti juna 1991.

Šabanovom životu. Od svega onoga što je moglo da se izvuče pošto je za njega karakterističan veliki broj legendi. Pa smo probali da izvučemo suštinu koja je provereno tačna. A, da - opet ostavimo taj njegov bonvivanski duh", za koji kaže da je doprineo rađanju legendi o Bajramoviću i stvaranju njegovih pesama.

Glas Amerike: Da li možete da otkrijete jednu od, kako ste ih nazvali, legendi koje ćete predstaviti publici u četvrtak?

Ivanjac: Nekoliko stvari: jedna je njegov boravak na Golom otoku. Znamo da je to bio politički zatvor - a eto, on se tamo obreo zbog ljubavi. Tako da je to jedna od interesantnih priča - kako je on tamo zapravo dospeo. I u kakvom je dodiru bio sa muzikom i kako je to uticalo na njegov muzički razvoj. Interesantna je priča o pesmi “Pitao sam malog puža” koja se dotiče njegovog života. Poroka sa kojima se susretao i kako je kroz sve to prolazio. Kako se od milionera do gubitnika sunovratio u jednom danu. Kako je uspevao da se uzdigne umetnički i oporavi finansijski.

Glas Amerike: Pomenuli ste Goli otok i da je u taj zatvor stigao zbog ljubavi. Možete li da podelite više detalja?

Ivanjac: Šaban je bio na odsluženju vojnog roka. Pre zakletve, odnosno perioda kada mu je bio dozvoljen izlazak iz kasarne pobegao je da vidi svoju devojku i uhvatila ga je vojna policija. Osudili su ga na tri godine zatvora. Prkosno je ustao i rekao da ne mogu da ga osude onoliko koliko može da podnese - pa mu je sudija podigao kaznu na pet godina zatvora. Tako se našao na Golom otoku. Među tim političkim zatvorenicima bilo je mnogo intelektulaca izloženih muzičkom uticaju iz sveta. Koji su znali za Luja Armstronga i druge džez veličine. Oni su osnovali zatvorski bend. Šaban je bio jedan od članova tog benda, svirao je kontrabas. Tako je, verovatno zahvaljujući svom apsolutnom sluhu, veoma brzo pokupio te ritmove koje je kasnije u životu upotrebio.

Glas Amerike: Kako se prestižni muzej u Nju Orelansu zainteresovao za njegovo stvaralaštvo?

Ivanjac: Fascinantan je bio taj njegov životni put i paralela koju sam mogla da napravim iz njegovog života kao Roma u Srbiji i nečega što su ovde doživljavali Afroamerikanci u periodu kada je on počinjao da se bavi muzikom. Sama njegova muzika ima mnogo elemenata bluza i džeza, kao i mnogo improvizacije. Ljudi koji znaju romski jezik kažu da je i tekstove menjao u toku same pesme. Sve se to lepo uklopilo i napravilo jednu interesantnu priču. Važno je reći da je Muzej džeza u Nju Orleansu nastao kako bi negovao tradiciju te muzike u tom gradu. Tako da je u muzej veoma teško uvesti nešto što ne potiče sa prostora Luzijane i Nju Orleansa. Ovo je zaista jedan presedan. Imali su postavke nekoliko muzičara koji nisu iz Nju Orleansa, sada imaju jedno ime koje na svetskoj džez sceni nije prepoznato - koliko bi možda trebalo. Biće mu posvećena izložba koja će trajati šest meseci.

Glas Amerike: Koliko je važno za romsku populaciju i kulturu u Srbiji što se prestižni svetski džez muzej zainteresovao za jednog umetnika romskog porekla - imajući u vidu da je romska populacija diskriminisana u Srbiji?

Ivanjac: Zaista smo se trudili da istaknemo da je Šaban bio Rom ili, kako je on to voleo da kaže Ciganin - ali ne u pežorativnom smislu. Nego sve u najlepšem smislu: sve ono što kulturološki karakteriše romsku naciju. Tako da mislim da je ovo jedan korak i za njihovu promociju i promociju muzike. U postavci smo stavili da se on prvenstveno bavio romskom muzikom, a da u kasnijoj fazi svog života i muzičkog rada je to preusmerio ja džezu. Te dve stvari su potpuno isprepletane i bacaju svetlo na kulturološku romsku priču.

Glas Amerike: Kakav je značaj Džez muzeja u Nju Orleansu, kakva je to institucija?

Ivanjac: To je zapravo mesto na koje ljubitelji džeza odu na poklonjenje – šta su koreni i kakva je bila evolucija džeza: muzike nastale preplitanjem raznih ritmova. To je jedna od najvećih kulturnih atrakcija u celoj Luizijani. Direktno su povezani sa Turističkom organizacijom Luzijane i Nju Orleansa zbog svog velikog značaja. Reč je o velikom muzeju koji se nalazi u velikoj zgradi, podržava ih i država. Iako generalno, kulturne institucije u Americi nisu državni fondovi direktno ne podržavaju, već su finansirani kroz različite vrste grantova.

Radi se o instituciji koja radi fantastično: imaju gotovo svakodnevne koncerte. Svega dva ili tri puta godišnje tamo se ne održava muzički program. Inače, stalno ima nekih aktivnosti. Zamislite kolika je tu frekvencija ljudi koji će proći i videte izložbu o Šabanu.

Umetnik, muzičar, glumac

Šaban Bajramović bio je niški umetnik romskog porekla. Snimio je dvadeset albuma i gotovo pedeset singlova.

Glumio je u filmovima "Nedeljni ručak" Milana Jelića i "Anđeo čuvar" Gorana Paskaljevića, "Gypsy Magic" Stoleta Popova i "Crna mačka, beli mačor" Emira Kusturice.

Više od dvadeset godina predvodio je sastav "Crna mamba".

Preminuo je 2008. u Nišu u 73. godini.

XS
SM
MD
LG