Migrantska kriza pogađala je Srbiju u nekoliko navrata, znatno pre eskalacije ove najnovije sa Bliskog istoka i Azije. Sredinom 2000-tih, iz zemlje je izašlo na hiljade siromašnih i nezaposlenih, uglavnom Roma koji su masovno tražili azil u zemljama Evropske Unije.
Od kako je Srbija potpisala Sporazum u stabilizaciji i asocijaciji i pristupila takozvanom "belom Šengenu", odnosno ušla u red zemalja koje mogu da koriste privilegiju bezviznog režima sa zemljama EU, na snazi je sporazum o readmisiji, odnosno povratak lica koja neosnovano borave na teritoriji neke države u njihove zemlje porekla.
Srbija je, pored onog koji je potpisala sa Evropskom unijom 2007. godine, potpisala još i bilateralne sporazume o readmisiji sa Norveškom, Rusijom, Kanadom i Švajcarskom.
Kako je migrantska kriza eskalirala, a EU želi da reši lakši problem, tražioci azila iz Srbije biće ubuduće po kratkom postupku vraćeni kući, pošto nemaju skoro nikakve šanse da dobiju azil u članicama bloka, stav je zvaničnog Brisela. Međutim, potrebno je pomoći i lokalnim zajednicama u Srbiji u koje se vraćaju domaći tražioci azila.
"Nemačka je od 2000. godine u Srbiji sa više od 1,6 milijardi evra realizovala projekate obezbeđivanja vodosnabdevanja, grejanja i druge, a sa tri miliona evra finansirala snabdevanje vodom neformalnih naselja Roma, da bi im se poboljšali uslovi za život," rekao je ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman.
On je govoreći na panelu "Izazovi integracije - odgovor države", u okviru skupa "Beogradski dijalozi" podsetio da u Nemačku odlaze najugroženije grupe, pre svega Romi.
Državni sekretar u Ministarstvu za rad Nenad Ivanišević najavio je i potpisivanje finansijskog sporazuma između vlada Nemačke i Srbije u narednih mesec i po dana. Finansije će biti namenjene lokalnim samoupravama u Srbiji koje su pogođene migrantskom krizom i u koje se vraćaju povratnici u postupku readmisije i romske, ali i neromske populacije.
Ministar za rad je naglasio da je na poslednjoj sednici vlade u prošlom mandatu usvojena Strategija za inkluziju Roma i Romkinja "koja je kamen temeljac za dalje aktivnosti po tom pitanju, te da će akcioni plan za njenu implementaciju biti donet u narednih mesec dana".
Svetlana Velimirović, zamenica srpskog komesara sa izbeglice i migracije rekla je da je pred državom veliki posao reintegracije povratnika, te da su problemi sa kojima se oni suočavaju teškoće sa ličnim podacima i stanovanje.
"Povećava se procenat Roma među povratnicima, a u toku prošle godine 82 odsto povratnika bilo je upravo romske nacionalnosti," navela je Velimirović na panelu u Beogradu.
Još jedan problem sa kojim se suočavaju osobe romske nacionalosti u Srbiji je i diskriminacija što znatno otežava položaj i onih koju su se vratili u procesu readmisije.
"Diskriminacija je i dalje jedan od najvećih problema u Srbiji, ali ga građani ne prepoznaju sve do trenutka dok sami ne postanu žrtve", izjavio je danas Goran Miletić, programski direktor Civil Rights Defenders za zapadni Balkan.
On je povodom najavljene izložbe fotografija o transeksualnim Romkinjama, pod nazivom "Nevidljive", rekao i da većina onih koji trpe diskriminaciju veruje da je sve što im se dešava normalno i da “tako mora da bude”.
Miletić je naveo i da su transeksualne Romkinje odbačene od svih - LGBT zajednice, romske zajednice i celog društva, a da se žrtve višestruke diskriminacije mnogo ređe odlučuju da prijave slučajeve, kako prenose lokalni mediji.