Linkovi

Šta lekari danas znaju o uticaju Kovida 19 na naše telo i psihu


ARHIVA : Lekari intubiraju pacijenta sa koronavirusom na jedinici intenzivne nege u bolnici Providens u mestu Mišn Vijeho u Kaliforniji, 8. januara 2021.

Prošlog marta, kada je Svetska zdravstvena organizacija proglasila Kovid-19 pandemijom, koronavirus se već pokazao smrtonosnim i veoma zaraznim. To je bio novi virus sa mnogo nepoznanica. Od tada su naučnici naučili mnogo o tome kako utiče na vitalne organe i kakvi su njegovi dugoročni efekti.

Kovid-19 je respiratorna bolest koju uzrokuje virus - zvanično poznat kao SARS-COV2, što je skraćenica za teški akutni respiratorni sindrom - koronavirus 2.

To je drugi put da je koronavirus izazvao teška oboljenja i smrtne slučajeve. SARS se prvi put pojavio u Kini u novembru 2002. Trenutna verzija virusa pojavila se iz Kine 2019. godine, zbog čega se naziva Kovid-19.

Virus napada pluća. Kada dospe u njih, množi se i neutrališe molekule koji nam pomažu u borbi protiv infekcije.

Većina ljudi se oporavi, ali virus može da ošteti pluća i ostavi pacijente bez oštetiti pluća i dovede pacijente u situaciju da se bore za vazduh.

Tehničar u laboratoriji radi na proceduri testiranja koju su, prema lokalnim medijima, tražili meksički zdravstveni zvaničnici da bi se ispitao novi soj koronavirusa otkriven u državi Halisko.
Tehničar u laboratoriji radi na proceduri testiranja koju su, prema lokalnim medijima, tražili meksički zdravstveni zvaničnici da bi se ispitao novi soj koronavirusa otkriven u državi Halisko.

Tomasu Stilu je zbog Kovida-19 bila potrebna dvostruka transplantacija pluća.

“Ništa se ne može uporediti s tim da ležite u bolničkoj sobi, borite se za svaki udah, a ja sam tako živeo 58 dana", kazao je Stil.

Pluća šalju kiseonik u krvotok a virus može da ošteti pluća i dovede do pada nivoa kiseonika. Pacijenti moraju da se stave na respiratore da bi im se pomoglo da dišu.

Zgrušavanje krvi

Kovid-19 može takođe da izazove opasne krvne ugruške. Ljudi koji već imaju oštećene krvne sudove zbog visokog krvnog pritiska ili moždanog udara, i oni sa srčanim oboljenjima, imaju veći rizik da razviju teži oblik bolesti.

Krvni ugrušci mogu da se formiraju u celom telu, uključujući pluća i srce. Zgrušavanje krvi može da dovede do infarkta ili moždanog udara.

Doktor Alen Anderson iz Zdravstveno-naučnog cnetra pri Univerzitetu Teksasa u San Antoniju je jedan od mnogih kardiologa koji je primetio oštećenja srca i kod ljudi kojima je srce bilo zdravo pre virusa.

“Imali su povećane markere enzima u krvi koji su konzistentni sa srčanim udarom iako nisu imali nikakvu blokadu u srčanim arterijama, imali su poremećaj ritma srca i to se prilično često događalo", kaže Anderson.

Virus i upale koje ga prate mogu da oštete srčano tkivo. Neka od tih oštećenja mogu da se otklone ali ponekada - šteta je trajna.

Oštećenje bubrega

Lekari su, takođe, naučili da virus može da ošteti još jedan vitalni organ - bubrege. Veliki medicinski centar u Njujorku razmotrio je podatke o više od 5.000 pacijenata prošle godine.

Doktor Kenar Žaveri iz Škole medicine Hofrstra/Nortvel u Grejt Neku u Njujorku je vodeći autor čiji su nalazi objavljeni u medicinskom žurnalu za nefrologe Kidney International.

“Od 5.449 pacijenata, 36,6% njih je razvilo akutno otkazivanje bubrega ili oštećenja bubrega. Od onih kojima su oštećeni bubrezi, 14% je bila potrebna dijaliza", izjavio je Žaveri.

Naučnici i dalje proučavaju uticaj Kovida 19 na telo. Najteži efekti počinju sa plućima. Oštećena pluća teže unose kiseonik u krvotok a organima je potreban kiseonik da bi funkcionisali. Ako ga nema, mogu da otkažu - pluća, srce, bubrezi i jetra. Takođe, postoje dugoročne posledice bolesti. Neke nisu opasne po život ali mogu da utiču na kvalitet života.

Produženi simptomi

Simptomi uključuju dugotrajni zamor, glavobolje, gubitak daha ili bol u grudima. Takođe mogu da se pojavi problemi sa pamćenjem i koncentracijom. Drugi pacijenti, pak, dugo posle Kovida imaju osećanja anksioznosti i depresije.

Pacijenti sa Kovidom 19 leže u bolnici otvorenoj na sportskom stadionu u mestu Santo Andre u predgrađu Sao Paola u Brazilu, 4. marta 2021.
Pacijenti sa Kovidom 19 leže u bolnici otvorenoj na sportskom stadionu u mestu Santo Andre u predgrađu Sao Paola u Brazilu, 4. marta 2021.

Svi, ne samo oni koji su hospitalizovani, mogu da imaju dugoročne simptome. I nema načina da se predvidi ko će biti pogođen.

Zaista ne znamo koliko će pacijenata razviti dugoročne simptome Kovida nakon što su bili inficirani", kaže doktorka Kristin Englund, specijalista za infektivne bolesti na Klivlendskoj klinici. "Studije razmatraju veliki raspon - između 10 i čak 80% slučajeva, tako da je moguće da će veliki broj ljudi imati simptome i znatno posle perioda od četiri nedelje, za koliko se veruje da se ljudi obično oporave od virusa."

Neki medicinski centri otvorili su specijalne klinike sa ljude sa dugoročnim simptomima, koji su ostali i nakon što su se oporavili od samog Kovida. Drugi možda ne spadaju u tu kategoriju ali su im se životi drastično promenili zbog Kovida 19.

"Nikada, do kraja života, više neću biti ista osoba", kaže pacijent Tomas Stil, jedan od mnogih kojima su se životi zauvek promenili zbog Kovida 19.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG