Linkovi

Koliko u pandemiji trpe non-kovid pacijenti?


Priprema bolničkog kreveta za obolelog od koronavirusa u bolnici Dragiša Mišović

Pojedine operacije non-kovid pacijenata tokom pandemije u Srbiji se odlažu zbog toga što nema dovoljno anesteziologa – koji su već godinu dana u kovid zonama, a podaci govore i da je broj pregleda i skrininga u domovima zdravlja tokom 2020. smanjen i za 90 odsto, rečeno je na vebinaru Dostupnost zdravstvene zaštite, prevencija i lečenje drugih bolesti u doba pandemije” u organizaciji Fondacije Ana i Vlade Divac i Fondacije Centar za demokratiju.

Za sve operacije su potrebni anesteziolozi koji su na prvoj liniji fronta protiv Kovida 19. Sve benigne operacije su u drugom planu, recimo ORL operacije krajnika, polipa nosa itd. Neki kažu da se ne može umreti od toga, ali ja vam kažem, kao lekar, da sve to ostavlja trag na zdravlje neke osobe”, kaže načelnik Klinke za ORL u Nišu, profesor na Medicinskom fakultetu i bivši narodni poslanik Dušan Milisavljević. Dodaje da su u prva tri meseca pandemije svi kapaciteti Klinike za ORL stavljeni u funkciju borbe sa virusom, a da se sada polako krenulo sa dijagnostikovanjem i operisanjem tumora.

Kovid će sa vakcinacijom ući u sezonski karakter, ali maligni tumori nemaju sezonski karatkter”, kaže Milisavljević i upozorava da “ako se nastavi sa ovakvim ponašanjem po kafanama, restoranima i koncertima, neće biti moguće lečenje građana”.

U Srbiji trenutno postoje dve kovid bolnice, u Batajnici i Kruševcu, a prema najavama gradiće se još jedna kod Novog Sada. Takođe je najavljeno da će zbog velikog priliva pacijenata, delovi bolnica Dragiša Mišović, KBC Zemun i VMC Karaburma ponovo preći u kovid sistem, a spekuliše se da će u kovid sistem preći i KBC Zvezdara.

I dok sve više bolnica ponovo prelazi u kovid sistem zbog sve većeg broja zaraženih koronavirusom, ne smanjuje se broj obolelih od nezaraznih hroničnih oboljenja kojima je takođe potrebno lečenje. Srbija je na vrhu liste evropskih zemalja po broju obolelih od malignih i kardiovaskularnih bolesti.

Tokom kovid pandemije van fokusa javnosti su ne-kovid pacijenti koji čine 90 odsto pacijenata u zdravstvenom sistemu i videćemo kakve će konsekvence biti s obzirom na nasleđene liste čekanja”, kaže konsultant za zdravstvo Simo Vuković.

Ističe da je zdravstveni sistem u oblasti lečenja malignih bolesti, i mimo pandemije, takav da je u Srbiji manja šansa da se preživi ako se oboli od maligniteta nego u zemljama Zapadne Evrope. Takođe iznosi podatak da je životni vek građana Srbije 5 godina kraći nego životni vek stanovnika zapadnoevropskih zemalja.

Istraživačica Fondacije Centar za demokratiju Sarita Bradaš istakla je podatke zajedničkog istraživanja Medicinskog fakulteta, Ekonomskog instituta i Američke privredne komore, o poređenju pregleda u domovima zdravlja u prvom i drugom kvartalu 2020.

Zdravstvena zaštita dece školskog uzrasta je prepolovljena, zdravstvena zaštita žena je 30 odsto manja, preventivni pregledi manji za 64 odsto, skrining raka dojke za 90 odsto manji, skrining raka debelog creva 70 odsto manji, za 70 odsto je manji broj skrininga dijabetesa tipa 2, za 65 odsto manji skrining depresije – ukupno smanjenje pregleda za nezarazne hronične bolesti smanjenje pregleda je 70 odsto. Katastrofalni su podaci”, kaže Bradaš.

Ona je istakla da je loše stanje i među zdravstvenim radnicima, odnosno da se njihov broj smanjuje i da je pandemija otežala uslove u kojima rade.

Prema njenim rečima, od 2010 do 2019. broj zaposlenih u zdravstvu smanjen je za oko 2.200 lekara i više od 1100 medicinskih sestara. Kao otežavajuće faktore za zdravstvene radnike u pandemiji navela je nedostatak zaštitne opreme u početku, ali pogoršanje mentalnog zdravlja, koje je uzrokovao pritisak i strah od posledica virusa.

Prema podacima Sindikata lekara i farmaceuta, u Srbiji je preminulo 105 lekara, stomatologa, farmaceuta i biohemičara od Kovida 19, dok se ne zna tačan broj umrlih sestara, tehničara i nemedicinskog osoblja.

Simo Vuković smatra da je stanje zdravstvenog sistema Srbije negde između tvrdnje da je “pukao usled pandemije” i “neviđenog investicionog ciklusa”. Naglašava i podatak da je Srbija na vrhu liste zemalja u kojima građani plaćaju zdravstvenu zaštitu iz svog džepa, odnosno da se leče privatno, iako plaćaju zdravstveno osiguranje.

XS
SM
MD
LG