Romanu Perlu, rusko-izraelskom slobodnom novinaru angažovanom na zajedničkom projektu Glasa Amerike i Radija Slobodna Evropa “Current time - Aktuelnosti”, zabranjen je ulazak u Srbiju na aerodromu “Nikola Tesla” u Beogradu.
Nadležni u Srbiji bez odgovora o zabrani ulaska novinaru
Povodom zabrane ulaska u Srbiju Romanu Perlu, slobodnom novinaru i autoru na projektu Glasa Amerike i Radija Slobodna Evropa, Glas Amerike obratio se Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, Graničnoj policiji, Ministarstvu spoljnih poslova i Ministarstvu informisanja i telekomunikacija.
Do roka za zaključenje teksta nisu pristigli odgovori na pitanja o razlozima zbog kojih mu je zabranjen boravak u Srbiji.
Kako je ispričao Glasu Amerike, po sletanju u srpsku prestonicu u subotu 8. juna, zaustavljen je na pasoškoj kontroli. Posle osam sati čekanja - uručeno mu je rešenje o zabrani ulaska u zemlju u kom se navodi da bi njegovo prisustvo na teritoriji Srbije predstavljalo bezbednosni rizik.
Odmah potom otputovao je sa beogradskog aerodroma.
Autora dokumentarca "Evropska unija ili Rusija: Kome će se Srbija prikloniti?" u okviru serijala "Opasna bliskost" (Dangerous proximity, Опасное соседство) Romana Perla ruske vlasti su u oktobru 2021, na osnovu zakona koji je izazvao kritike dela međunarodne zajednice, označile stranim agentom.
Prema pravnom aktu usvojenom 2012. i pooštravanom više puta u poslednjih 12 godina, organizacije finansirane iz inostranstva obavezne su da se registruju u ruskom ministarstvu pravde. Potrebno je i da kao autora svojih publikacija navedu stranog agenta.
To je i razlog koji je Perla naterao da promeni prebivalište i preseli se u Izrael.
MSP Rusije i ambasada nisu odgovorili na upit Glasa Amerike
Povodom tvrdnji koje je Roman Perl, slobodni novinar i autor na projektu Glasa Amerike i Radija Slobodna Evropa, o navodnoj umešanosti Rusije u odluku o zabrani njegovog ulaska u Rusiju, Glas Amerike obratio se Ministarstvu spoljnih poslova Rusije i ambasadi Rusije u Srbiji.
Do roka za zaključenje teksta nismo dobili odgovore na postavljena pitanja.
Perl kaže da zabrana ulaska u Srbiju koja mu je izrečena, na neki način, predstavlja demonstraciju ruske meke i diplomatske moći i da je je moguće da ruske vlasti, kako je naznačio, u pojedinim slučajevima mogu da navedu srpske da učine nešto što ruska strana smatra da je potrebno. Ipak, kaže da veruje da je glavni razlog zabrane njegovo prošlogodišnje privođenje u Beogradu.
Glas Amerike: Šta je bila svrha vaše posete Srbiji?
Perl: Došao sam da posetim prijatelje koji su, pre nekog vremena, živeli u Izraelu. Trebalo je da kod njih provedem dva dana, tako da posao nije bio razlog mog dolaska.
Glas Amerike: Da li ste ranije boravili u Srbiji i kojim povodom?
Perl: U Beogradu sam bio pre godinu dana. Tamo sam radio dokumentarac o Srbiji i ruskoj agresiji u Ukrajini. Jedan od sagovornika je razvio ukrajinsku zastavu u blizini ambasade Rusije. Posle toga prišli su nam pripadnici Žandarmerije koji su nam preneli da su su ih iz ambasade pozvali da nas uklone odatle. Odveli su nas u policijsku stanicu. Tamo smo proveli nekoliko sati i zatim nam rekli da smo slobodni.
Glas Amerike: Da li ste osumnjičeni za kršenje bilo kog zakona u Srbiji?
Perl: Ne, odvedeni smo u policijsku stanicu, gde smo proveli nekoliko sati. Nismo dobili nikakav dokument o pravnim postupcima preduzetim protiv nas. Posle nekoliko sati rekli su nam da smo slobodni.
Glas Amerike: Dakle, nekoliko sati ste proveli u policijskoj stanici. Niste optuženi ni za kakvo krivično delo. I onda ste jednostavno pušteni iz policijske stanice, pre godinu dana?
Perl: Bilo je nekoliko diskusija sa policajcima.
Ugrožene medijske slobode u Srbiji
Medijske slobode u Srbiji dostigle su najniži nivo od kreiranja Svetskog indeksa slobode medija 2002, jedan je od zaključaka ovogodišnjeg izveštaja međunarodne nevladine organizacije Reporteri bez granica (RSF).
Srbija se nalazi na 98. mestu, od ukupno 180 država, kao pretposlednja u konkurenciji svih zemalja članica i kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji.
U izveštaju je navedeno da se Srbija suočava sa izazovima nekažnjivosti zločina počinjenih nad novinarima, netransparentnom i pristrasnom medijskom regulacijom.
Takođe, kao razlog za nazadovanje naveden je i sveukupni politički ambijent - neprijateljski nastrojen prema novinarima.
Tome je, kako navodi RSF u protekle dve godine, pridodata i ruska ratna propaganda.
Glas Amerike: Kakvih?
Perl: Manje, više privatne prirode. Jedan od policajaca je, koliko se sećam, bio veliki poštovalac Vladimira Putina. Pokušao je da nas uveri da nismo u pravu. Da se ne može raditi sa ukrajinskom zastavom na ulicama Srbije. Da, to jeste u skladu sa zakonom, ali da nije moralno.
Glas Amerike: Dakle, nije bilo nikakvih optužbi, pravnih postupaka, nikakve presude?
Perl: Ne, nije bilo ničega.
Glas Amerike: U Rusiji ste, prema državnom zakonu, 2021. godine označeni kao strani agent. Da li nalazite ikakvu vezu između ove poslednje zabrane i odluke ruskih vlasti?
Perl: Ne mislim da ima direktne veze, jer sam već bio označen stranim agentom kada sam ušao u Srbiju 2023. i tada nije bilo problema. Mislim da je povod prošlogodišnje privođenje, kada verujem da smo moj snimatelj i ja evidentirani da više ne smemo da boravimo u Srbiji. Verujem da su ljudi u pasoškoj kontroli Srbije to videli i zadržali me.
Glas Amerike: Kakvo je bilo objašnjenje ruskih vlasti za to što su vas stavile na listu stranih agenata?
Perl: Nije bilo nikakvih objašnjenja. Radio sam za “Current time” - “Aktuelnosti”, Radio Slobodnu Evropu. Ljudi poput mene bili su označavani stranim agentima. Bez obrazloženja, uzrok je bio inostrano finansiranje. To je glavni razlog.
Protivnici ruskoj agresiji kao pretnja po nacionalnu bezbednost
U najmanje dva slučaja, vlasti Srbije su ruskim državljanima koji se protive napadu Rusije na Ukrajinu, oduzimale boravišnu dozvolu.
U obrazloženju tih odluka navođeno je da, kako je precizirano, ima bezbednosnih smetnji za njihov ostanak u Srbiji.
Znatan broj ruskih državljana pristigao je u Srbiju početkom 2022. kada je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu.
Ruska zabrana stranim medijima
Početkom marta 2022, u danima pošto je otpočela agresiju na Ukrajinu, Rusija je zabranila internet sajtove Glasa Amerike, BBC-ija, Radija Slobodne Evropa, Dojče velea i drugih zapadnih medija na svojoj teritoriji
Rusko regulatorno telo odluku o zabrani je obrazložilo širenjem lažnih informacija o ratu u Ukrajini.
U istom intervalu na teritoriji Rusije blokirane su i platforme kompanije Meta, Fejsbuk i Instagram, kao i društvena mreža "Eks", nekadašnji Tviter.
Gotovo istovremeno, Evropska unija zabranila je ruske državne medije Raša tudej i Sputnjik.
Maja 2024. na teritoriji Unije zabranjen je i rad sajta Glas Evrope, ruske državne novinske agencije RIA Novosti, listova Izvestija i Rosiskaja Gazeta. Označeni su kao mediji pod kontrolom ruskih državnih vlasti sa sedištem u Kremlju.
