KIJEV - Ukrajinska vlada saopštila je da će proučiti izveštaj Hjuman rajts voča u kojem se detaljno navode „brojni slučajevi” u kojima su ukrajinske snage koristile zabranjene protivpešadijske mine.
"Ukrajina u potpunosti sprovodi svoje međunarodne obaveze, dok ruski okupatori čine ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid nad ukrajinskim narodom“, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova u odgovoru na izveštaj Hjuman rajts voča, u kojem se navodi da je ukrajinska vojska ovo oružje koristila u bici za grad Izjum.
Izveštaj postavlja pitanja o kredibilitetu i namerama Kijeva kojem NATO daje pomoć i oružje vredno milijarde dolara u borbi sa Rusijom.
"Mogu da očekuju neka teška pitanja od ljudi koji su ih snabdevali drugim vrstama oružja, da li ga koriste u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom“, rekao je za Glas Amerike Stiv Gus, direktor odeljenja za oružje u Hjuman rajts voču.
Glas Amerike je zatražio od Bele kuće komenatr na izveštaj i odgovor na pitanje da li će takve tvrdnje uticati na odnose Vašingtona i Kijeva, i da li će SAD podržati istragu.
„Pozdravljamo najavu ukrajinske vlade da će istražiti ove navode i cenimo što je Ukrajina ponovo potvrdila posvećenost poštovanju obaveza prema međunarodnom pravu“, rekao je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost, koji nije želeo da bude imenovan. „Hjuman rajts voč je takođe konstatovao da je Rusija upotrebljavala eksploziv, uključujući protivpešadijske nagazne mine, koje su nanele veliku štetu civilnoj infrastrukturi i ranile i ubile hiljade ukrajinskih civila“, dodao je zvaničnik.
Džordž Bibi iz Kijevskog instituta za odgovornu državu, rekao je za Glas Amerike da je malo verovatno da će te optužbe naštetiti jakim odnosima između Kijeva, Vašingtona i NATO-a. Ali, moguće je da promeni narativ Zapada u bivšim kolonijama, poznatim kao Globalni jug.
„Sumnjam da će to imati veliki uticaj na uverenje Zapada da treba da nastavi da podržava Ukrajinu protiv Rusije u ovom ratu. To bi moglo imati uticaj u drugim delovima sveta, na Globalnom jugu koji je mnogo manje sklon da ovaj rat vidi kao borbu između dobra i zla, a mnogo više kao rat koji uključuje nijanse sive, u kojima su obe strane učinile stvari koje se smatraju upitnim. I mislim da će ovo verovatno ojačati percepciju da Ukrajina nije čist beli vitez u ovoj bici".
Prema navodima izveštaja, Ukrajinske snage su od aprila do septembra iskoristile hiljade antipešadijskih mina u ruskim vojnim objektima u Izjumu, u Donbasu. Rusi su preuzeli taj grad, ali su Ukrajinci počeli kontraofanzivu u septembru i vratili ga pod svoju kontrolu.
Istraživači su registrovali 11 smrtnih slučajeva od mina i 50 ranjenih civila. Polovina tih slučajeva uključivala je amputaciju stopala ili potkolenice - uobičajenu povredu uzrokovanu protivpešadijskim minama. Najmanje petoro ranjenih bila su deca.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova je ranije optužilo Ukrajinu da koristi mine sovjetske izrade, koje su zabranjene 1997. godine prema Ugovoru o zabrani mina, takođe poznatim kao Otavski sporazum. Ukrajina je takođe optužila Rusiju da koristi zabranjenu municiju.
Međunarodna kampanja za zabranu nagaznih mina navela je u pisanom odgovoru Glasu Amerike da su sledeći koraci jasni, kao i implikacije.
„Države potpisnice sporazuma treba da podstaknu ukrajinske vlasti da odmah sprovedu istragu kako bi utvrdile ko je namerno upotrebio ili naredio upotrebu ovog oružja, jer bi mogle biti krivično odgovorne. Nagazne mine su neselektivno oružje koje ne može napraviti razliku između civila i vojske, njihova upotreba može predstavljati ratni zločin".
Ukrajina je nasledila više od 6 miliona ovih mina nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine. Ukrajina je 2021. prijavila UN da ima 3,3 miliona mina i dalje na zalihama, koje čekaju uništenje. Ove mine se ne mogu razoružati; moraju se detonirani ili uništiti.
"Mine ne mogu da naprave razliku između vojnika i civila“, rekao je Gus. „One nastavljaju da ubijaju i ranjavaju ljude dugo nakon završetka ratova. Zahtevaju ogroman napor za uklanjanje. Žrtve su skoro uvek civili, a ne vojno osoblje.”
Nakon što ga je Hjuman rajts voč obavestio o nalazima u novembru, zamenik ukrajinskog ministra odbrane Oleksandr Poliščuk nije direktno odgovorio na pitanja o tome da li su njegove snage koristile zabranjene mine, ali je organizaciji poručio da je „Ukrajina je pouzdan član međunarodne zajednice i potpuno se obavezuje na sve međunarodne obaveze u sferi korišćenja mina. To uključuje i zabranu upotrebe protivpešadijskih mina u ratu.”
U prvim mesecima sukoba, Vašington je ispunio zahtev Kijeva i poslao nepoznat broj Klejmor mina - plastičnih protivpešarijskih mina američke proizvodnje.
„Način na koji su konstruisane podrazumeva da ih mora ručno aktivirati operater, tako da ne podležu Otavskoj konvenciji“, rekao je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi u junu za Glas Amerike, pozivajući se na Ugovor o zabrani mina.
Ali, ako se opreme sistemom za daljisnko upravljanje, onda krše Otavsku konvenciju. Visoki zvaničnik administracije je takođe rekao za Glas Amerike u aprilu da se o tom pitanju posebno razgovaralo.
„Zamolili smo Ukrajince, a oni su nas uverili, da će ostati pod kontrolom, kako bismo osigurali da je to u skladu sa Otavskim sporazumom, koji je Ukrajina poštovala“, rekao je neimenovani zvaničnik.
