Linkovi

Ramuš Haradinaj podneo ostavku


Haradinaj saopštava da podnosi ostavku
please wait

No media source currently available

0:00 0:00:41 0:00

Haradinaj saopštava da podnosi ostavku

Ramuš Haradinaj, kosovski premijer, podneo je ostavku. Haradinaj je odluku o povlačenju sa funkcije premijera objavio na sednici kosovske Vlade pošto je, kako je rekao, u svojstvu osumnjičenog dobio poziv Specijalnog suda za ratne zločine počinjene na Kosovu - čije je sedište u Hagu.

“Sad sam na sednici Vlade rekao da sam podneo ostavku na dužnost premijera Kosova. Razlog je što sam dobio poziv za ispitivanje kao osumnjičen od Specijalnog suda u Hagu koji je za Kosovo. Hteo sam da tu situaciju odvojim od časti moje države i funkcije premijera. Dakle, ne ide premijer Kosova ispred suda, niti država Kosovo, nego ide Ramuš Haradinaj”, kazao je Haradinaj.

Predsednik Kosova Hašim Tači objavio je na društvenoj mreži Fejsbuk da je, kako se izrazio, sa žaljenjem saznao da je Specijalni sud pozvao Haradinaja na ispitivanje. Tači je napisao da su, osim Haradinaja, pred sud pozvani Bisljim Zurapi, bivši šef štaba OVK i Tačijev savetnik i još nekoliko bivših pripadnika OVK.

​„Iz medija sam saznao o odluci premijera Kosova, Ramuša Haradinaja o podnošenju neopozive ostavke. Poštujem njegovu odluku i kao predsednik Kosova uveravam da ću delovati u skladu sa svojim ustavnim i zakonskim ovlašćenjima o čemu će građani biti obavešteni na vreme. Verujem u čistu borbu OVK i u visoke moralne vrednosti vojnika slobode. Ni vrednosti naše slobode ni borbu OVK neće niko moći da ugrozi“, napisao je Tači.

Poštujem njegovu odluku i kao predsednik Kosova uveravam da ću delovati u skladu sa svojim ustavnim i zakonskim ovlašćenjima: Hašim Tači
Poštujem njegovu odluku i kao predsednik Kosova uveravam da ću delovati u skladu sa svojim ustavnim i zakonskim ovlašćenjima: Hašim Tači

Aljbin Kurti, predsednik opozicionog pokreta Samoopredeljenje, objavio je na društvenoj mreži Fejsbuk da je ostavka Haradinaja zakasnela i sa pogrešnim razlogom.

"Kao na primer kada je promenio stav o demarkaciji sa Crnom Gorom, kada je sebi povećao platu, kada je po odborima imenovao ljude sa istim prezimenom ili partijskom knjižicom, kada je 13.decembra 2018. dao predlog za « Ahtisari plus » za sporazum sa Srbijom, kada je pretio tužiocu Bljakaju…“ naveo je Kurti.

Kurti je podsetio da je njegova partija bila protiv formiranja Specijanog suda.

“Nama su potrebni normalni sudovi protiv kriminala i korupcije u miru, a ne još jedan specijalni sud protiv navodnih ratnih zločina OVK. Oni koji su glasali, ucenili su sebe i celo Kosovo geopolitičkim interesima van naše kontrole“, istakao je Kurti.

Lider opozicionog Demokratskog saveza Kosova Isa Mustafa naglasio je da je, partija koju predvodi, tražila ostavku vlade, ali da žali što se to dešava zbog poziva iz Specijalizovanih veća premijeru Kosova.

„Snažno verujemo da je borba OVK bila pravedna i čista i isto tako verujemo da će se nevinost Haradinaja još jednom dokazati“, napisao je Mustafa na svojoj Fejsbuk stranici.

​Protiv Ramuša Haradinaja pred Haškim sudom vođena su dva procesa (2008. i 2012.) u kojima je pravosnažno oslobođen. Haradinaja, bivšeg komandanta OVK-a u zoni pod nazivom Dugađini (koja je obuhvatala delove opština Dečani, Đakovica, Peć, Istok i Klina koje je naseljavao mahom albanski živalj), prva optužnica je teretila za okrutno postupanje, torturu i ubistva ljudi zatočenih u improvizovanim logorima.

Uz Haradinaja na optuženičkoj klupi našli su se Idriz Baljaj i Lahi Ibrahimaj, a šest godina zatvora, koje je odslužio, dobio je Ibrahimaj.

Nakon žalbe Haškog tužilaštva Apelacionom veću, suđenje vraćeno na početak po manjem broju tačaka optužnice. Međutim tada su svedoci odbijali da svedoče ističući nedovoljne mere zaštite. I u ponovljenom suđenju optuženi Haradinaj, Baljaj i Ibrahimaj su oslobođeni zbog nedostatka dokaza.

Nataša Kandić, koordinatorka Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima (REKOM), kaže za Glas Amerike da je mala verovatnoća da bi Haradinaj mogao biti pozvan u vezi sa optužnicama po kojima mu je već suđeno. Sem, dodaje, ako u vezi sa time nema nekih novih činjenica.

"Haradinaj uporno pokazuje kad god stigne poziv Međunarodnog krivičnog suda, ovoga puta suda koji sudi po kosovskim zakonima, da bez ikakvog dvoumljenja poštuje taj zahtev. Poneo se veoma politički odgovorno – osumnjičen je za ratne zločine i jasno je rekao da neće da nanosi štetu Kosovu i da daje neopozivu ostavku. S tim što je rekao da će njegova partija učestvovati na narednim izborima jer se nada pobedi. Posle ovakvog njegovog postupka njegove šanse na novim izborima su još veće", smatra Kandić.

Reakcije povodom ostavke

"Pozivanje Ramuša Haradinaj da se pojavi pred Specijalnim sudom u Hagu je dobra i očekivana vest", smatra Milovan Drecun predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo. Drecun je agenciji Fonet rekao da tek treba videti hoće li protiv Haradinaja biti podignuta optužnica – dodavši i da očekuje sličan scenario za Kadrija Veseljija, predsednika Skupštine Kosova i kosovskog predsednika Hašima Tačija.

Rada Trajković, politička predstavnica Srba sa Kosova, smatra da je Haradinajeva ostavka poruka međunarodne zajednice mnogim liderima.

“Da moraju da ispunjavaju data obećanja, pa ne isključujem sličnu budućnost za još neke političare", rekla je Trajković Fonetu, dodavši da bi i predsednik Kosova Hašim Tači mogao da se nađe, kako je rekla, na ledu.

Atmosferu u prestonici Kosova Prištini, posle objave o ostavci kosovskog premijera, novinar Idro Seferi opisuje kao vanrednu. Seferi je za Fonet izjavio da u Prištini niko nije očekivao da će se Haradinaj odlučiti na takav potez.

Inače, podršku formiranju kosovske vlade, koju je predvodio Haradinaj, davala je i Srpska lista, politička grupacija koja gaji bliske veze sa vladajućom Srpskom naprednom strankom predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Zakonski rok za raspisivanje izbora, ukoliko ne bude sprovedena rekonstrukcija Vlade Kosova, nakon ostavke premijera je 45 dana.

Ostavka i dijalog

Haradinaj je odluku o povlačenju sa funkcije saopštio u jeku zastoja pregovora Beograda i Prištine čiji je posrednik Evropska unija. On je, inače, žestoki zagovornik taksi od sto odsto koje su u novembra 2018. uvele kosovske vlasti na uvoz proizvoda iz Srbije i Bosne i Hercegovine – kao reakciju zbog kampanje srpskih vlasti da blokiraju prijem Kosova u Međunarodnu policijsku organizaciju (INTERPOL) i Organizaciju Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO), ali i nastojanja da kod pojedinih svetskih država, koje su priznale nezavisnost Kosova, izdejstvuju povlačenje priznanja.

Nenad Rašić, predsednik opozicione vanparlamentarne Progresivne demokratske stranke, kaže za Glas Amerike da ostavka Ramuša Haradinaja daje prostor predsedniku Kosova Hašimu Tačiju za sproveđenje svojih ideja u dijalogu sa Beogradom. To, kaže Rašić, nije dobro za Srbe na Kosovu.

“Mene najviše plaši ta činjenica što je moć odlučivanja opet vraćena u ruke predsednika Hašima Tačija koji zagovaranjem ideje o podeli, razmeni teritorija ili demarkaciji, me iskreno plaši jer koliko sam ja video on je spreman na sve što se tiče tog finalnog dogovora sa Beogradom”, navodi Rašić.

Haradinajevu ostavku Fatmir Šeholi, iz nevladinog Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa, delimično vidi kao posledicu protivljenja suspenzije taksi - na šta su u poslenje vreme ukazivale i same Sjedinjene Američke Države.

“Mislim da tu ima i politike, da je politika umešala prste. Ne kažem da nije trebalo da se pozove ili da nije bio na spisku, on jeste čim je pozvan, ali mislim da je politika učinila svoje i unutrašnja i strana, da dobije poziv i to je, rekao bih, jedna politička odluka”, smatra Šeholi.

Evropska unija, kao i drugi predstavnici međunarodne zajednice u više navrata su kosovskim vlastima ukazivale da bi takse, koje Srbija smatra glavnom preprekom nastavka dijaloga, trebalo suspendovati ili ukinuti.

Dragiša Mijačić iz nevladinog Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, kaže u razgovoru za Glas Amerike, da mu se čini da je Haradinaj postao žrtva politike koju je vodio.

"Deluje da je značajnu ulogu odigrao sukob na relaciji Kadri Veselji – Haradinaj. Iako je u početku Veselji podržavao politiku taksi - u poslednje vreme je govorio da bi ta odluka trebalo da se zamrzne. Odnosno da se zauzme fleksibilniji stav. Za razliku od Haradinaja koji je držao tvrdu liniju. I često govorio da da poziciju Kosova u dijalogu sa Srbijom slabi domaće rukovodstvo i partijski lideri", ukazuje Mijačić.

Haradinaj žrtva politike taksi koju je vodio: Dragiša Mijačić
Haradinaj žrtva politike taksi koju je vodio: Dragiša Mijačić

Taj stručnjak kaže i da mu deluje da se prvi put događa da, kako se izrazio, međunarodna zajednica koristi mehanizme u Hagu kao sredstvo prisile i disciplonovanja lokalnih lidera na Kosovu.

"Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine mislim da do toga, tokom letnjih meseci, neće doći. Realnije je da se to desi nakon, verovatnih, kosovskih izbora. I ove godine se organizuje letnja škola u Albahu na kojoj su prošle godine predsednici Kosova i Srbije - Tači i Vučić najavili mogućnost postizanja nekog dogovora. Tako da postoji mogućnost da će se oni ponovo sresti i ponovo izaći sa nečim što može biti interesantno za međunarodnu i domaću javnost", smatra Mijačić.

"Ramuš Haradinaj bio je prepreka za postizanje rešenja koje bi donelo nešto predvidljiviju sliku na Balkanu", mišljenja je vojni analiitčar Aleksandar Radić.

Ramuš Haradinaj bio je prepreka za postizanje rešenja koje bi donelo nešto predvidljiviju sliku na Balkanu: Aleksandar Radić; Foto: RFE/RL
Ramuš Haradinaj bio je prepreka za postizanje rešenja koje bi donelo nešto predvidljiviju sliku na Balkanu: Aleksandar Radić; Foto: RFE/RL

“Haradinaj je uradio neminovno. Morao je da podnese ostavku, ali mislim da iza toga, iako ima različitih dokaza, stoji spoljni pritisak. Mislim da su i oni koji podržavaju Prištinu već odavno uvideli da je sa Haradinajem teško izaći na kraj, Sa druge strane, on nije čovek koji bi dopustio da bude samo figura u nekoj igri. Mislim da ono što sledi je njegovo političko demontiranje", smatra Radić.

On iznosi i tvrdnje da je haški mehanizam odigrao ulogu u, kako se izrazio, političkom čišćenju Balkana. "Nekima je suđeno, neki su oslobođeni, ali ako posmatramo sa strane, ipak je haški instrument eliminisao iz političkog života neke figure koje su bile važne u devedesetima", zaključuje Radić.

Svrha dijaloga Srbije i Kosova je sveobuhvatni pravno-obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa dve strane – što je i jedan od uslova za njihov napredak na putu evrointegracija.

Kosovo je nezavisnost od Srbije proglasilo 2008. godine. Pod međunarodnom upravom je bilo od juna 1999. godine kada su se vojno-policijske snage tadašnje Jugoslavije, nakon sukoba sa snagama Oslobodilačke vojske Kosova, čiji je Haradinaj bio jedan od komandanata, i NATO intervencije, povukle sa tog područja.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG