Linkovi

Glasanje poštom i moguće osporavanje izbora


Procenjuje se da će ove godine 80 miliona Amerikanaca glasati poštom

Predsednik Donald Tramp nastavio je da osporava legitimitet glasanja poštom i odbio je da se obaveže na mirnu predaju vlasti, zbog čega raste zabrinutost da bi rezultati izbora u novembru mogli biti osporeni, što bi moglo da izazove ustavnu krizu.

Eksperti procenjuju da će ove godine zbog pandemije oko 80 miliona ljudi glasati poštom, dvostruko više i demokrata i republikanaca.

Tramp je iza Bajdena u istraživanjima na nivou celih SAD, a glasanje poštom osporava već duže vreme i bez dokaza tvrdi da je podložno manipulacijama. Posebno je kritikovao one savezne države koje su svim registrovanim glasačima poslale poštom glasačke listiće, a ne samo onima koji su ih tražili.

Zbog kritike glasanja poštom, predsednik SAD je dva puta ove nedelje odbio da se obaveže na mirnu predaju vlasti.

"Videćemo šta će biti. Znate da snažno kritikujem takvo glasanje, to je katastrofa", rekao je Tramp.

Demokratski kandidat Džo Bajden izjavio je da nije iznenađen time što Tramp odbija da se obaveže na mirnu tranziciju.

"On govori veoma iracionalne stvari. Ne znam šta bih rekao, ali me ne iznenađuje", rekao je Bajden.

Lider republikanaca u Senatu Mič Mekonel i drugi republikanci istakli su podršku mirnoj tranziciji, ali nisu direktno kritikovali predsednika.

Analitičari kažu da nema dokaza da je glasanje poštom podložno prevari, kao što predsednik tvrdi, ali neki od listića koji stignu poštom bivaju proglašeni nevažećim, uglavnom zato što ih birači ne popune kako treba.

Dešava se i da se neki listići izgube, što se desilo tokom ovogodišnjih primarnih izbora. Takođe, zbog pandemije u nekim državama pošta je mnogo kasnila, a samim tim i rezultati primarnih izbora.

"Što više ohrabrujete ljude da glasaju poštom, veći broj njih će biti obespravljen jer njihovi glasovi neće važiti", kaže Hans von Spakovski iz republikanski nastrojene fondacije Heritidž.

On kaže i da listići koji stižu poštom mogu biti izmenjeni, a napominje i da postoji rizik da birački odbori ne provere kako treba da li se potpisi na listićima slažu sa onima u njihovoj evidenciji.

Uloga Vrhovnog suda

Tramp predviđa da će rezultati izbora biti osporeni, o čemu će na kraju odlučiti Vrhovni sud. I to je jedan od razloga koji je predsednik naveo kada je govorio o nameri da imenuje još jednog sudiju posle smrti Rut Bejder Ginzberg.

Na izborima 2000, Vrhovni sud je doneo konačnu odluku o pobedniku, posle tesnog rezultata na Floridi između republikanca Džordža Buša mlađeg i demokratskog kandiata Ala Gora.

Gor je tada priznao poraz rekavši da je to dobro za zemlju. Dobio je više glasova birača, ali mu je falio jedan elektorski glas.

Kakvu će ulogu ove godine imati Vrhovni sud još nije poznato.

"Nadam se da nećemo biti u situaciji da sudije odlučuju o ishodu izbora. To je veoma problematično za demokratiju", kaže demokratski politički analitičar Sem Berger.

Kako će glasanje poštom uticati na rezultat?

Demokratska firma za istraživanje javnog mnjenja Hawkfish projektovala je da će, pošto će biti potrebno više vremena da se prebroje glasovi poštom, Tramp povesti u izbornoj noći, ali da će na kraju izgubiti od Bajdena kada se svi glasovi pristigli poštom prebroje.

Demokrate se, navodno, plaše da bi Tramp mogao tada da proglasi pobedu i da posle ospori rezultate izbora.

Analitičari strahuju da bi moguće osporavanje rezultata izbora umanjilo poverenje Amerikanaca u izborni sistem, i da bi uzrokovalo nasilje ekstremno desnih i levih organizacija.

XS
SM
MD
LG