Linkovi

Finska premijerka: Evropa bi bila u problemu da nema SAD


Finska premijerka Sana Martin na konferenciji za novinare u Oklendu na Novom Zelandu, 30. novembra 2022.
Finska premijerka Sana Martin na konferenciji za novinare u Oklendu na Novom Zelandu, 30. novembra 2022.

Finska premijerka Sana Marin u petak je iznela "brutalno iskrenu" procenu bezbednosnih kapaciteta Evrope posle izbijanja ruskog rata u Ukrajini, navodeći da Evropa nije "dovoljno jaka" da se samostalno suprostavi Moskvi.

Tokom posete Australiji, liderka zemlje koja će postati nova članica NATO-a, rekla je da su invazija Vladimira Putina i okupacija susedne Ukrajine izneli na videlo i evropske slabosti i strateške greške u odnosu na Rusiju.

"Moram da budem veoma iskrena, brutalno iskrena prema vama, Evropa nije dovoljno jaka u ovom trenutku. Bili bismo u problemima bez Sjedinjenih Država", rekla je finska premijerka u tink tenku Loui u Sidneju.

Marin ističe da se Ukrajini mora dati "sve što je potrebno" da pobedi u ratu, ističući da su SAD odigrale ključnu ulogu u snabdevanju Kijeva oružjem, novčanim sredstvima i humanitarnom pomoći neophodnim da odgovori na rusku invaziju.

"Moramo da se postaramo da i mi gradimo te kapacitete kada se radi o evropskoj odbrani, o evropskoj vojnoj industriji, i da budem osigurni da bismo mogli da se suprotstavimo u drugačijim situacijama", izjavila je.

Finska je pre skoro 105 godina izvojevala nezavisnost od Rusije i nanela velike gubitke sovjetskoj armiji iako je imala znatno manje naoružanja.

37-godišnja finska liderka osudila je politike Evropske unije u kojima je naglašen značaj izlaženja u susret Putinu, i rekla da je blok trebalo da sluša članice koje su bile deo Sovjetskog Saveza pre njegovog raspada.

Od kada su se pridružile Uniji 2004, zemlje kao što su Estonija i Poljska su pozivale druge članice EU da zauzmu čvršći stav prema Putinu. Međutim, taj stav su ublažavale Francuska, Nemačka, Italija i Grčka - koje su se zalagala za jače ekonomske veze sa Moskvom.

"Trebalo je da mnogo ranije poslušamo svoje prijatelje iz Baltika i Poljske", rekla je Marin.

Šef finske diplomatije Peka Havisto, ministarka spoljnih poslova Švedske Ana Linde i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare posle potpisivanja protokola o pristupu NATO-u za FInsku i Švedsku u sedištu NATO-a u Briselu, 5. jula 2022.
Šef finske diplomatije Peka Havisto, ministarka spoljnih poslova Švedske Ana Linde i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare posle potpisivanja protokola o pristupu NATO-u za FInsku i Švedsku u sedištu NATO-a u Briselu, 5. jula 2022.

"Evropa je dugo gradila strategiju prema Rusiji da bi ojačala ekonomske veze, kupovala energente od Rusije, mislili smo da će to sprečiti rat." Ona je dodala da se taj pristup pokazao "potpuno pogrešnim."

"Njima nije stalo do ekonomskih odnosa, nije ih briga za sankcije. Ne zanima ih ništa od svega toga."

U nedavnom govoru u Helsinkiju, Marin je izjavila da se Evropa suviše oslanja na Kinu u domenu tehnologije, i da treba više da investira na poljima kao što su veštačka inteligencija i kvantno računarstvo.

XS
SM
MD
LG