Linkovi

Granice EU pred velikim izazovom zbog namere Rusije da migrante koristi kao oružje


ARHIVA - Migranti iz Afrike na gumenom čamcu u Sredozemnom moru, dobijaju pojaseve za spasavanje od pripadnika španske NVO "Aita Mari", 28. januara 2022. (Foto: AP/ Pau de la Calle)

Evropska unija je saopštila da se prošle godine na svojim granicama suočila sa "neviđenim izazovima", zbog naglog porasta broja onih koji traže azil, a koji stižu na evropske južne obale, i miliona Ukrajinaca koji beže u zemlje Unije da bi izbegli rusku invaziju. Postoje strahovanja da Moskva planira da stvori novu migranstku krizu na granicama EU.

U 2022. godini na spoljnim granicama EU zabeležno je 330 hiljada takozvanih neregularnih prelazaka, što je 64 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, saopštila je organizacija Fronteks, evropska Agencija za graničnu i obalsku stražu. Ta cifra ne obuhvata milione ukrajinskih izbeglica.

Sirijci, Avganistanci i Tunižani zajedno su činili skoro polovinu nezakonitih prelaza migranata. Bilo je i mnogo imigranata iz Egipta, Bangladeša i Nigerije.

EU granica suočava se sa „teškim izazovima“ zbog namere Rusije da migrante koristi kao oružje
please wait

No media source currently available

0:00 0:03:06 0:00

Martin Hofman iz Međunarodnog centra za razvoj migracione politike ističe da se "bezbednosna i ekonomska situacija u većini tih zemalja i regiona dodatno pogoršala tokom prošle godine."

Većina neregularnih dolazaka zabeležena je preko yapadno-balkanske i centralno-mediteranske rute za Italiju. Italijanska vlada je ovog meseca usvojila niz azilantskih zakona, za koje humantirane organizacije, kao što su “Lekari bez granica”, kažu da otežavaju spasavanje migranata na moru i njihovo iskrcavanje na obalu. Grčka takođe otežava posao organizacijama za spasavanje migranata. Politički stavovi su se zaoštrili zbog rata u Ukrajini, kaže analitičarka Kamino Mortera-Martinez.

“Uobičajena rasprava u ovom trenutku u Evropi ide otprilike ovako: U redu, imamo posla sa masovnom izbegličkom krizom iz našeg susedstva. Zašto bi sebe opteretili svim konfliktima iz drugih delova sveta", kaže Martinez.

Čak 13 miliona ukrajinskih izbeglica ušlo je u Evropsku uniju od početka ruske invazije. Iz Evrope je takođe zabeleženo oko 10 miliona prelazaka granice nazad u Ukrajinu.

“Vidimo da su napadi na civilnu infrastrukturu deo ratne strategije Rusije i da, do sada, nisu rezultirali povećanim odlivom izbeglica. Postoji neverovatna otpornost ukrajinskog društva i ekonomije. Ali postoje, naravno, potencijalne tačke gde situacija postaje nepodnošljiva za veću populaciju, i tu bi mogli da vidimo povećanje", objašnjava Hofman.

Ukrajinski izbeglice počinju sve više da se integrišu u evropsko tržište rada, dodaje on i primećuje da je “prva godina za tražioce azila, godina osnovne orijentacije, koja nekako uređuje osnove nečijeg života, mesto za boravak, deca u školi, zdravstvo, takve stvari. Dakle, pravi ulazak na tržište rada obično počinje tek u drugoj i trećoj godini".

U međuvremenu, EU optužuje Belorusiju da od 2021. godine sprovodi ono što naziva „državnom migracijom“ , gde su migranti ohrabreni da pređu granicu sa Poljskom. EU je zabrinuta da Rusija koristi istu taktiku.

“Kremlj je povećao broj avionskih letova između određenih zemalja Bliskog istoka i Severne Afrike, i ruske enklave Kalinjingrada – verovatno s namerom da se napravi još jedna kriza", kaže Martinez.

Specijalni samit usmeren na postizanje sporazuma o zajedničkoj politici EU o migraciji biće održan sledećeg meseca. Posmatrači kažu da dugotrajne podele između zemalja članica znače da je promena malo verovatna.

XS
SM
MD
LG