Beograd je dosadašnjim odugovlačenjem dogovora o normalizaciji odnose sa Kosovom, pre svega doprineo pogoršanju svoje pozicije u dijalogu sa Prištinom, kaže Džozef:
“Rešenje za severni deo Kosova se sada traži na osnovu Ahtisarijevog plana, koji se u Beogradu uglavnom smatra anatemom. Ta situacija je nastala zbog odugovlačenja prethodne Tadićeve vlade. Nova, Nikolićeva vlada nema nikakve izglede da to izmeni. Drugim rečima, vreme za odlaganje je isteklo, Republika Kosovo je tu, nju priznaje 100 zemalja u svetu. Nikakve mahinacije kao što su bile one bivšeg ministra Jeremića, ne mogu to da promene.”
Cena propalog dijaloga je previsoka za Srbiju, smatra Džozef.
“Srbija bi prvo propustila dosada najpovoljniju šansu za ubrzani proces učlanjivanja u Evropsku uniju. To što bi sačuvala status kandidata ne znači mnogo. Pogledajte samo primer Turske, koja je već godinama kandidat, a da se nije ni za milimetar pomakla na putu ka učlanjenju. Srbiji bi moglo isto to da se desi. Pored toga, zemlja koja jednom započne proces pridruživanja, dobija automatski pristup izdašnim fondovima EU. I na kraju, blokiranje procesa evropske reintegracije Srbije ugrozilo bi dalje sprovođenja demokratskih reformi kako bi zemlja bar parirala svojim susedima.”
Učlanjenje Hrvatske u Evropsku uniju moglo bi da se protumači kao dodatni udarac za Srbiju, nastavlja Džozef.
“Kada Hrvatska postane članica, a Srbija bude još daleko od toga, moglo bi da dodje do još jednog psihološkog udarca. Hrvatska je zemlja sa kojom se Srbija uvek poredi. Učlanjenjem u evropski blok Hrvatska će znatno ojačati svoj status, kao i ulogu u regionu. Lično smatram da Srbija nema bolju alternativu. Prijateljstvo sa Moskvom joj ne može pomoći, jer je Rusija preokupirana sopstvenim problemom ekonomskog i političkog zastoja.”
Naš sagovornik, međutim, dodaje da Beograd još uvek može da postigne sporazum sa Prištinom: u narednoj rundi bilateralnih razgovora, odnosno tokom ovog meseca, do kada šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton treba da podnese izveštaj o rezultatu dijaloga Beograda i Prištine.
“Rešenje za severni deo Kosova se sada traži na osnovu Ahtisarijevog plana, koji se u Beogradu uglavnom smatra anatemom. Ta situacija je nastala zbog odugovlačenja prethodne Tadićeve vlade. Nova, Nikolićeva vlada nema nikakve izglede da to izmeni. Drugim rečima, vreme za odlaganje je isteklo, Republika Kosovo je tu, nju priznaje 100 zemalja u svetu. Nikakve mahinacije kao što su bile one bivšeg ministra Jeremića, ne mogu to da promene.”
Cena propalog dijaloga je previsoka za Srbiju, smatra Džozef.
“Srbija bi prvo propustila dosada najpovoljniju šansu za ubrzani proces učlanjivanja u Evropsku uniju. To što bi sačuvala status kandidata ne znači mnogo. Pogledajte samo primer Turske, koja je već godinama kandidat, a da se nije ni za milimetar pomakla na putu ka učlanjenju. Srbiji bi moglo isto to da se desi. Pored toga, zemlja koja jednom započne proces pridruživanja, dobija automatski pristup izdašnim fondovima EU. I na kraju, blokiranje procesa evropske reintegracije Srbije ugrozilo bi dalje sprovođenja demokratskih reformi kako bi zemlja bar parirala svojim susedima.”
Učlanjenje Hrvatske u Evropsku uniju moglo bi da se protumači kao dodatni udarac za Srbiju, nastavlja Džozef.
“Kada Hrvatska postane članica, a Srbija bude još daleko od toga, moglo bi da dodje do još jednog psihološkog udarca. Hrvatska je zemlja sa kojom se Srbija uvek poredi. Učlanjenjem u evropski blok Hrvatska će znatno ojačati svoj status, kao i ulogu u regionu. Lično smatram da Srbija nema bolju alternativu. Prijateljstvo sa Moskvom joj ne može pomoći, jer je Rusija preokupirana sopstvenim problemom ekonomskog i političkog zastoja.”
Naš sagovornik, međutim, dodaje da Beograd još uvek može da postigne sporazum sa Prištinom: u narednoj rundi bilateralnih razgovora, odnosno tokom ovog meseca, do kada šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton treba da podnese izveštaj o rezultatu dijaloga Beograda i Prištine.
