Zakon o eksproprijaciji, jedan od povoda za protesne blokade saobraćajnica širom Srbije, biće izmenjen, najavljeno je iz vlasti. U isto vreme dok su se protekle subote održavali protesti, predsednik Aleksandar Vučić je razgovarao sa stanovnicima sela Gornje Nedeljice u dolini Jadra, gde je planiran dolazak kompanije Rio Tinto, i nakon toga rekao da će sporni zakon biti izmenjen. Za analitičare je jasno da je predsednik u ovom slučaju popustio pod pritiskom protesta, ali je i dalje nepoznato koji su dometi demonstracija i da li mogu da uzdrmaju popularnost vlasti pred izbore na proleće 2022.
Protekle subote na autoputu i magistralnim putevima u Srbiji bile su hiljade ljudi sa dva zvanična zahteva: da se ukine Zakon o referendumu i da ne stupi na snagu Zakon o eksproprijaciji. Zakon o referendumu je već na snazi, dok je Zakon o eksproprijaciji usvojen u Skupštini, ali ga nije potpisao predsednik. Oba akta, tvrde demonstranti, idu na štetu građanima i u korist kompanije Rio Tinto. Kako je najavljeno, Vlada Srbije će izmene Zakona o eksproprijaciji razmatrati u četvrtak, ali nije poznato šta će biti sa drugim zahtevom protesta – Zakonom o referendumu.
Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku kaže za Glas Amerike, povodom razgovora predsednika sa stanovnicima jadarskog kraja u vreme kada se održavao protest, da je Vučić time pokušao da skrene pažnju s demonstracija, ali da mu nije uspelo jer su bile masovne.
“To je ono što je ozbiljno zabrinulo i Vučića i režim – ako vi imate toliko nezadovoljstvo ljudi, ako su oni spremni da toliko žrtvuju, da izađu u trenucima kada se preti, kada se očekuje nasilje. Nije da su izašli u nekakvu šetnju, nisu ljudi poveli ovoga puta ni decu ni kučiće, ako su ljudi toliko odlučni da se suprotstave, onda je to svakako ozbiljan razlog vlastima da budu zabrinuti…Mislim da su im stvari prosto sada ispale iz ruku zato što je nezadovoljstvo ogromno i zato što se radi o temi gde vi vrlo teško možete da manipulišete, da spinujete”.
Vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka, Dušan Spasojević, ocenjuje za Glas Amerike da su „dešavanja tokom vikenda reakcija režima koji je prilično zabrinut“. Ali, pitanje je koliko režim može biti uzdrman demonstracijama koje traju već dve nedelje i najavljene su za naredni vikend.
„Srpska napredna stranka ne može da bude, po ovome što sada vidimo, ugrožena u smislu da neće imati parlamentarnu većinu i da Aleksandar Vučić neće biti ponovo izabran za predsednika, ali ovi protesti mogu dovesti do ozbiljnog napretka i konsolidacije opozicije...E sad, moramo biti oprezni oko toga šta je domet tih promena. Jer to može značiti da SNS sa 52 padne na 48 posto, a da opozicija sa 12 izađe na 16 odsto. I to je nešto što, u širem planu, neće promeniti odnose temeljno“.
Dometi protesta i uticaj na vlast zavisiće i od toga kako se nadalje budu razvijali i rasli, kaže Spasojević i dodaje da se za sada ne može predvideti jer su drugačiji od svega što je do sada viđeno. Najavljeno je da će se blokada glavnih saobraćajnica u zemlji vremenski produžavati i da će naredne subote trajati tri sata.
Popović procenjuje da je sledeći vikend bitan jer će „nešto morati da se prelomi“.
“Ili će Vučić potpuno da se povuče, pa da bar malo neki ventil napravi da ljudi na protestima mogu da proglase pobedu i samim tim da se ti protesti polako stišaju. Ili će situacija da se zaoštri u toj meri da će doći do požara i da se to proširi na celu zemlju, da dobije radikalnije oblike…. Veliko je pitanje, ako vi ne date izlaz demonstrantima, ako ih naterate u dalji radikalizam – onda zahtev nije više zakon o eksproprijaciji. Onda u toj situaciji zahtev je smena Aleksandra Vučića, to jest celog režima”.
Ostavka predsednika Aleksandra Vučića već je tražena na protestima “1 od 5 milona” koji su počeli na zimu 2018. zbog prebijanja zamenika predsednika opozicione Stranke slobode i pravde Borka Stefanovića, trajali više od godinu dana i na kraju se potpuno osuli bez da je vlast ispunila njihove zahteve.
Profesor Spasojević kaže da mu ovi protesti liče na ranu fazu protesta “1 od 5 miliona”, ali da ima i bitnih razlika koje mogu da dovedu do drugačijeg ishoda.
„Kod "1 od 5 miliona" se desilo da su partije preuzele protest i vodile ga kako su mislile da treba, a sada vidimo, iako je prerano govoriti o tome, da se stranke, izuzev zeleno-leve koalicije koja je polu-integralni deo procesa, drže na distanci. I to sada daje novi seting koji do sada nismo videli. Ovi protesti za sada imaju konkretnije zahteve, tiču se dva zakona od kojih je za jedan vlast najavila da popušta…Meni se čini da je nezadovoljstvo jako veliko i da te ekološke inicijative imaju neku svoju autohtonu vrednost, one su postojale i imale masovne proteste i bez ovoga što se sada dešava“.
Da li su i koliko protesti konkretno uticali na rejting predsednika i vladajuće SNS, jasnije će pokazati istraživanja javnog mnjenja.
Prema nedavno objavljenom ispitivanju raspoloženja birača koje je, pre protesta, sproveo Demostat, opozicione stranke na nivou Srbije uživaju manju podršku od vlasti, 45 prema 55 odsto. Ali, isto istraživanje je pokazalo da su ekološka pitanja sve više u centru pažnje.
