Linkovi

Hamas oslobodio dve Amerikanke, Bajden kaže Izrael treba da sačeka sa ofanzivom dok se ne puste taoci


Majka i ćerka iz okoline Čikaga, Džudit Taj (levo) i Natali Šošana Ranan, bile su među američkim taocima i oslobođene su 20. oktobra (foto: Reuters/via REUTERS )
Majka i ćerka iz okoline Čikaga, Džudit Taj (levo) i Natali Šošana Ranan, bile su među američkim taocima i oslobođene su 20. oktobra (foto: Reuters/via REUTERS )

Skoro dve nedelje posle smrtonosnih napada na Izrael, pripadnici palestinske ekstremističke organizacije Hamas saopštili su da su oslobodili američke državljanke, majku i ćerku, Džudit i Natali Ranan koje su kidnapovane 7. oktobra.

Dve Amerikanke, koje imaju i izraelsko državljanstvo, dovedene su do granice pojasa Gaze, gde su ih preuzeli izraelski vojnici i odveli u vojnu bazu u centralnom delu zemlje gde su ih čekali članovi porodice, saopštio je izraelski premijer Benjamin Netanjahu.

Džudit, stara 59 godina i njena 17-godišnja ćerka Natali, bile su u izraleskom kibucu Nahal Oz, na oko kilometar i po od granice za Gazom. Došle su u Izrael u septembru kako bi tu proslavile jevrejske praznike i 85. rođendan Džuditine majke, prenose američki mediji. U izveštajima medija rečeno je da su iz Evanstona, predgrađa Čikaga.

Majka i ćerka su prvi oslobođeni taoci otkako su napadači Hamasa upali u Izrael pre skoro dve nedelje, ubivši 1.400 ljudi, uglavnom civila, i uzevši oko 200 talaca.

"Dobro je, veoma je dobro. U suzama sam i osećam se veoma dobro", poručio je Uri Ranan iz Čikaga, koji je pričao sa svojom ćerkom Natali nakon što je oslobođena.

Izraelski vojnici vode Natali i Džudit Rajan u vojnu bazu
Izraelski vojnici vode Natali i Džudit Rajan u vojnu bazu

Uri (71) kaže da je na vestima video da je Hamas oslobodio majku i ćerku iz Amerike i proveo je dan nadajući se da su to njegova ćerka Natali i bivša supruga Džudit.

Bajden poziva Izrael da sačeka sa ofanzivom dok se ne oslobode taoci

Predsednik Džo Bajden u saopštenju se zahvalio Kataru i Izraelu na partnerstvu u obezbeđivanju njihovog oslobađanja. Bajden je takođe telefonom razgovarao sa američkim državljankama.

"Preneo im je da će imati punu podršku američke vlade dok se oporavljaju od tog užasa koji su preživele", navodi se u saopštenju Bele kuće. Takođe se dodaje da je Bajden razgovarao sa njihovim porodicama.

Na pitanje novinara da li smatra da Izrael treba da odloži potencijalnu kopnenu ofanzivu dok se ne oslobodi još talaca, Bajden je odgovorio potvrdno.

Američki predsednik je inače ocenio da je Hamas napao Izrael sa ciljem da poremeti potencijalnu normaliaciju odnosa Izraela i Saudijske Arabije, prenosi Rojters.

"Jedan od razloga zbog kojih je Hamas krenuo na Izrael...znali su da ću sesti da razgovaram sa Saudijcima", kaže Bajden.

Američki državni sekretar Entoni Blinken prethodno je potvrdio da su dve Amerikanke oslobođene, da su na sigurnom u Izraelu, da će se uskoro sastati sa predstavnicima ambasade SAD.

Dodao je da se nada da će uskoro moći da budu ponovo sa svojim voljenima.

Naveo je i da još 10 Amerikanaca oteto i da se radi na njihovom oslobađanju. Nije mogao javno govori o naporima da se svi oslobode. Zahvalio je vladi Katara na pomoći i dodao da svi taoci državljani drugih zemalja treba da budu pušteni što pre.

Abu Ubaida, portparol Hamasovog naoružanog krila, rekao je da su taoci pušteni kao odgovor na katarske napore posredovanja, „iz humanitarnih razloga, i da bi dokazali američkom narodu i svetu da su tvrdnje Bajdena i njegove fašističke administracije lažne i bez osnova“.

Iz Hamasa je takođe saopšteno da ta ekstremistička grupa sarađuje sa posrednicima u Egiptu, Kataru i drugim "prijateljskim zemljama" i da radi na "realizaciji odluke da se oslobode stranci kada to budu dozvolili bezbednosni uslovi".

U međuvremenu, Izrael je nastavio da bombarduje Gazu, a besne i borbe između izraelskih snaga i ekstremista u susednom Libanu, zbog čega se strahuje od širenja konflikta.

Amerika, Evropska unija, Izrael i druge zemlje smatraju Hamas terorističkom organizacijom. U napadu 7. oktobra, Hamas je ubio više od 1.400 ljudi, a zarobio oko 200 talaca. Od tada je u vazdušnim napadima izraelske vojske na Gazu ubijeno 4.100 Palestinaca, uključujući više od 1.500 dece, kažu Hamasove vlasti u Gazi. UN tvrde da je više od milion ljudi bilo primorano da napusti domove.

Američki predsednik Bajden zatražio je u petak ogroman bezbednosni paket od 106 milijardi dolara, uključujući 61 milijardu dolara vojne pomoći Ukrajini i 14 milijardi dolara za Izrael – ali paraliza u Kongresu znači da će odmah udariti u zid.

Francuska: Izrael nije gađao bolnicu u Gazi

Francuska vojna obavještajna agencija DRM saopštila je u petak da nema dokaza da je izraelski napad izazvao eksploziju u bolnici Al-Ahli u Gazi u kojoj je poginulo stotine ljudi.

"Najverovatnija hipoteza je da je palestinska raketa eksplodirala sa nabojem od oko pet kilograma", saopštila je u utorak Direkcija vojne obaveštajne službe, dodajući da "ništa ne ukazuje na... izraelski napad", navodi agencija AFP izveštaj DRM-a.

Izraelski ministar odbrane rekao je u petak da nakon što vojska uništi Hamas, ne planira da kontroliše „život u Pojasu Gaze“.

Komentari ministra odbrane Joava Galanta pred poslanicima poslanicima bili su prvi put da je neki zvaničnik izraelske vlade govorio o dugoročnim planovima za Gazu.

Galant je rekao da Izrael očekuje da će rat sa Hamasom biti u tri faze.

Rekao je da će prvo napasti grupu u Gazi vazdušnim napadima i kopnenim manevrima, zatim će poraziti džepove otpora i na kraju će prestati sa „odgovornošću za život u Pojasu Gaze“.

Izrael je bombardovao Gazu i stavio 2,3 miliona stanovnika enklave pod potpunu opsadu, zabranjujući pošiljke hrane, goriva i medicinskih zaliha.

Izrael je već poručio svim civilima da se evakuišu iz severnog dela Pojasa Gaze. Mnogi ljudi tek treba da odu govoreći da se plaše da će izgubiti sve i da nemaju kuda bezbedno da odu jer su južna područja takođe napadnuta.

Ulazak preko potrebnog konvoja humanitarne pomoći za koji se očekivalo da će u petak preći u Pojas Gaze iz Egipta preko prelaza Rafa, odložen je za najmanje jedan dan.

"Dobio sam obećanje od Izraelaca i egipatskog predsednika da će ovaj prelaz biti otvoren. Put je morao da se obnovi i bio je u veoma lošem stanju. Mislim da će u narednih 24 do 48 sati prvih 20 kamiona proći kroz granica“, rekao je američki predsednik na marginama sastanka Sjedinjenih Država i Evropske unije.

Zvaničnici SAD naveli su popravke puteva kao jedan od razloga za kašnjenje konvoja, koji je trebalo da donese vitalne medicinske potrepštine, hranu, vodu i druge potrepštine u Gazu, koja se suočava sa skoro dvonedeljnim bombardovanjem izraelskih snaga. Prelaz Rafa u Pojasu Gaze kontrolišu pripadnici Hamasa.

Samit u Kairu o Gazi u subotu, neizvestan dolazak ključnih lidera

U Egiptu se u subotu održava samit o krizi u Gazi, dok raste bojazan od većeg konflikta na Bliskom istoku. Međutim, izostanaka visokih zvaničnika izraelskog najvećeg saveznika, Amerike, ali i ostalih svetskih lidera već smanjuje očekivanja o tome šta se može postići na samitu.

Sastanak u Kairu, nazvan Mirovnim samitom dok konflikt i dalje traje okupiće nekoliko šefova država, vlada i diplomatija nekoliko arapskih i evropskih zemalja. Za sada nema informacija ko bi mogao da predstavlja Sjedinjene Američke Države, niti da li će druge velike sile, Kina i Rusija učestvovati.

Egipat nije mnogo toga saopštio o cilju sastanka, pored izjave iz Predsedništva Egipta će se na samitu raspravljati o razvoju događaja u Gazi i budućnosti palestinskog pitanja. "Ne postoji precizna lista učesnika za sada. Veći deo se još dogovara", naveo je jedan evropski izvor.

Nemački kancelar Olaf Šolc i britanski premier Riši Sunak neće prisustvovati, a nije bilo ni zvanične objave da li će doći francuski predsednik Emanuel Makron. Visoki evropski zvaničnik naveo je da je bilo razgovora o zajedničkoj deklaracija sa samita, ali da postoje razlike, te da nije jasno da li će je biti. Zvaničnik je naveo i da će predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel i šef evropske diplomatije Žozep Borelj planiraju da idu u Kairo, iako može biti problem da stignu na vreme, jer su obojica u Vašingtonu u petak na samitu EU i SAD.Arapske zemlje su besne zbog izraelskog bombardovanja i opsade Gaze u kojoj živi 2, 3 miliona ljudi.

Evropske zemlje pokušavaju da imaju ujedinjen stav prema krizi, pored osude Hamasovih napada, danima nakon konfuzije i pomešanih poruka. Egipat pokušava da dostavi humanitarnu pomoć Gazi kroz prolaz Rafa, tačku koju na kontroliše Izrael, ali se zalihe gomilaju na egipatskoj strani. Predsednik Egipta Abdel Fatah al Sisi naveo je u sredu da će se Egipćani protiviti nasilnom razmeštanju Palestinaca na Sinaj, dodajući da je bi takav potez načinio egipatsko poluostrvo bazom za napade na Izrael.

"U izraelskom udaru pogođena pravoslavna crkva u Gazi"

Grčka pravoslavna crkva u Pojasu Gaze u kojoj je bilo sklonište za stotine raseljenih Palestinaca pogođena je preko noći u izraelskom vazdušnom udaru, saopštili su Jerusalimska pravoslavna patrijaršija i palestinski zdravstveni zvaničnici.

Vladina kancelarija za medije u Gazi koju vodi Hamas saopštila je da je ubijeno 18 Palestinaca hrišćana. Iz crkve nije bilo reči o broju mrtvih.

Pogled na crkvu Grčke pravoslavne crkve, oštećene u izraelskom vazdušnom udaru, u kojoj su utočište našli Palestinci, u gradu Gaza, 20. oktobra 2023.
Pogled na crkvu Grčke pravoslavne crkve, oštećene u izraelskom vazdušnom udaru, u kojoj su utočište našli Palestinci, u gradu Gaza, 20. oktobra 2023.

Izraelska vojska je saopštila da je deo crkve oštećen u napadu na komandni centar militanata i da razmatra incident.

Zvaničnici Hamasa tvrde su da se najmanje 500 muslimana i hrišćana sklonilo u crkvu od izraelskog bombardovanja.

Pravoslavna crkva je u saopštenju navela: "Jerusalimska pravoslavna patrijaršija najoštrije osuđuje izraelski vazdušni udar u kom je pogođena njena crkvu u gradu Gazi".

U izveštaju su korišćene neke informacije agencija Asošijeted pres, Rojters i Agencije Frans pres.
XS
SM
MD
LG