Linkovi

Bajden osudio "veliku laž" o izbornoj krađi


Predsednik Džo Bajden govori o glasačkim pravima u Nacionalnom ustavnom centru u Filadelfiji, 13. jula 2021.
Predsednik Džo Bajden govori o glasačkim pravima u Nacionalnom ustavnom centru u Filadelfiji, 13. jula 2021.

Predsednik Džo Bajden, pod pritiskom američkih lidera za građanska prava, izjavio je u utorak da je "nacionalni imperativ" usvojiti sveobuhvatni zakon o glasačkim pravima koji je zakočen u Kongresu zbog protivljenja republikanaca.

Brojne države pod kontrolom republikanaca usvojile su zakone kojima se ili ograničava glasanje ili menjaju izborna pravila, posle lažnih tvrdnji bivšeg republikanskog predsednika Donalda Trampa da su predsednički izbori 2020. bili pokradeni pomoću rasprostranjenih manipulacija u brojanju glasova.

U vatrenom govoru u Filadelfiji - gradu koji se smatra mestom rođenja američke nacije - Bajden je, iako ga nije pomenuo po imenu, napao Trampa zbog lažnih tvrdnji o građi izbora.

"Čujte me jasno: u današnjoj Americi u toku je napad, pokušaj da se suzbije i ukine pravo glasanja na slobodnim i poštenim izborima", izjavio je predsednik SAD.

"Velika laž je prosto to: velika laž", rekao je Bajden, aludirajući na nedokazane tvrdnje Trampa i njegovih pristalicama o izbornoj krađi.

Zakon o glasačkim pravima za koji se zalaže Bajden ima težak put u Kongresu, gde su republikanci u Senatu uspeli da blokiraju predsednikove demokrate. Bajdenov fokus na toj temi, čak i ako zakon ne bude usvojen, omogućava mu da prikupi podršku među demokratskim biračima dok njegova stranka radi na tome da sačuva kontrolu nad Kongresom posle izbora 2022, na sredini predsednikovog mandata.

U govoru u Filadelfiji, Bajden je oštro kritikovao, kako je rekao, pokušaje da se potkopaju biračka prava, poredeći te pokušaje sa ranijim zakonima koji su sprečavali američke crnce i crnkinje da glasaju.

"Žele da toliko otežaju proces ... u nadi da ljudi uopšte neće glasati. To je smisao svega", rekao je Bajden.

Prema podacima Brenan Centra za pravdu u okviru Pravnog fakulteta Univerziteta Njujorka, najmanje 17 država je ove godine uvelo zakone kojima se ograničava pristup glasanju, a slični zakoni se razmatraju i u drugim državama.

Bajdenova Demokratska partija i grupe za građanska prava protive se tim restrikcijama, za koje kritičari kažu da su usmerene protiv crnaca, Hispanaca i mlađih glasača koji su doprineli pobedi demokrata. Mnogi republikanci pravdaju nove restrikcije kao način da se spreče izborne prevare - fenomen za koji eksperti kažu da se retko događa u Sjedinjenim Državama.

ARHIVA - Aktivisti za građanska protestuju u Teksasu zbog predloženih zakona kojima se uvodi niz novih restrikcija za birače.
ARHIVA - Aktivisti za građanska protestuju u Teksasu zbog predloženih zakona kojima se uvodi niz novih restrikcija za birače.

Senatski republikanci blokirali su predlog zakona o glasačkim pravima koji su iznele demokrate, a kojim bi se Amerikancima omogućilo da glasaju pre samog izbornog dana, određene donacije političkim kampanjama bi postale transparentnije i promenio bi se proces crtanja granica za izborne okruge koji biraju članove Predstavničkog doma. Republikanci kažu da se tim predlogom krše ovlašćenja država da same određuju svoje izborne zakone.

Republikanski nacionalni komitet (RNC) odgovorio je na Bajdenove kritike.

"Pošto demokrate nisu uspele da usvoje svoje federalno preuzimanje naših izbora, Bajden nastavlja nepoštene napade na zdravorazumske pokušaje da se zaštiti integritet izbora", saopštila je portparolka komiteta Danijela Alvarez. "Za to vreme, na nivou država, republikanci učestuju u pokušajima da se lakše glasa a teže kradu glasovi, i ankete pokazuju da Amerikanci u velikoj većini podržavaju te zakone."

Bajden je izabrao grad pun simbolike da u njemu održi govor. Deklaracija nezadivnosti i američki ustav su potpisani u Holu nezavisnosti, u neposrednoj blizini Nacionalnog ustavnog centra gde je predsednik govorio.

XS
SM
MD
LG