Linkovi

Bajden o glasačkim pravima: Umoran sam od toga da budem tih


Predsednik Bajden govori o glasačkim pravima na Univerzitetu Klark Atlanta u Atlanti u Džordžiji, 11. januara 2022.
Predsednik Bajden govori o glasačkim pravima na Univerzitetu Klark Atlanta u Atlanti u Džordžiji, 11. januara 2022.

Predsednik Džo Bajden pozvao je američke senatore da "ustanu protiv gušenja glasačkih prava" i promene senatska pravila kako bi se usvojio zakon o glasačkim pravima. Republikanci trenutno blokiraju raspravu i glasanje o dva zakonska predloga demokrata koji se odnose na glasačka prava.

Bajden je, zajedno sa potpredsednicom Kamalom Haris otišao u južnu američku državu Džordžiju, kako bi promovisali zakon o glasačkim pravima kojim bi se znatno proširile nadležnosti federalne vlade u američkom izbornom procesu.

Predsednik je u Atlanti rekao da mesecima vodi "tihe razgovore sa senatorima" o dva zakonska predloga. Aktivisti iz Demokratske partije kritikuju predsednika zbog nedovoljnog napretka.

“Umoran sam od toga da budem tih!", uzviknuo je predsednik. "Neću pokleknuti, neću odustati."

Bajden se založio i za promenu senatskog pravila zvanog filibaster, zbog kojeg je blokirano usvajanje zakona o glasačkim pravima, i poručio da je vreme da se izabere "demokratija umesto autokratije."

Filibaster je stara senatska procedura nekada čuvana za raspravu o najspornijim zakonima, koja u suštini, zahteva većinu od 60 glasova da bi se usvojila većina zakona.

Da li ćemo izabrati demokratiju umesto autokratije, svetlost umesto senke, pravdu umesto nepravde? Znam za šta se ja zalažem. Braniću vaše pravo da glasate i našu demokratiju od svih neprijatelja, stranih i domaćih. I zato je pitanje - na kojoj će strani biti institucija američkog Senata?", poručio je Bajden.

Predsednik je ranije u utorak na Tviteru napisao: "Istorija nikada nije bila blagonaklona prema onima koji su se svrstali uz gušenje glasačkih prava, umesto zaštite glasačkih prava. I neće biti blagonaklona prema onima koji ne zaštite pravo glasa."

U američkom federalnom sistemu, pravila o tome ko može da glasa, kada, kako i gde, i kako se glasovi broje, odlučuju se na državnom nivou. U principu, demokrate žele da svima olakšaju glasanje jer što veći broj birača izađe na izbore, demokrate tradicionalno dobijaju više glasova. Republikanci su skloni postavljanju većih prepreka glasanju, i fokusiraju se na identifikaciju glasača kako bi se zaštitili od potencijalnih prevara.

Republikanci u Kongresu sada su jedinstveni u protivljenju predloženim merama, i smatraju da svaka od 50 američkih država treba da nastavlja da postavlja sopstvena pravila, uključujući pitanje koliko su otvorena birališta na izborni dan, koliko dana treba da traje rano glasanje pre tradicionalnog izbornog dana u novembru, i do koje mere može da se dozvoljava glasanje poštom.

Na izborima 2020. godine, Bajden je pobedio bivšeg predsednika Donalda Trampa posle njegovog prvog mandata u Beloj kući. Bajden je pobedio u nekim državama u kojima su dodati dani za glasanje, glasačka mesta bila duže otvorena, i pružena veća mogućnost glasanja poštom kako bi se smanjila potreba da birači, u sred pandemije koroavirusa, odlaze na prepuna birališta na tradicionalni dan održavanja izbora.

Sada demokrate, u zakonskim predlozima koje Bajden podržava, žele da kodifikuju mnoge od tih promena kako bi one postale sastavni deo budućih izbora, uključujući i izbore u novembru ove godine, kada se bira svih 435 članova Predstavničkog doma i trećina senatora. Brojne državne skupštine pod republikanskom kontrolom su protekle godine ograničile ili ukinule mnoge od promena uvedenih tokom izbora 2020, iz straha da će demokrate steći trajnu prednost na izborima ukoliko pravila ostanu na snazi.

Očekuje se da će lider senatske većine Čak Šumer ove nedelje izneti na glasanje Predlog zakona o slobodi glasanja, kojim se menjaju federalna izborna pravila, i odvojeni zakon kojim se dodatno učvršćuje Zakon iz 1965. o glasačkim pravima, i zahteva federalna dozvola za novouvedenu državnu regulativu koja se odnosi na glasanje.

ARHIVA - Biračko mesto u Atlanti u Džordžiji na drugom krugu izbora za Senat, 5. januara 2021.
ARHIVA - Biračko mesto u Atlanti u Džordžiji na drugom krugu izbora za Senat, 5. januara 2021.

Međutim, senatski republikanci spremni su da iskoriste proceduru zvanu filibaster da blokiraju usvajanje zakona. U senatu koji ima 100 članova, trenutno ima 50 demokrata i 50 republikanaca, a ceo republikanski kokus protivi se demokratskim predlozima, što znači da demokrate mogu da usvoje zakon samo ukoliko izdejstvuju izuzeće od pravila filibastera i izglasaju zakon sa 51 prema 50, gde bi odlučujući glas dala potpredsednica Kamala Haris.

Šumer je obećao da će se do sledećeg ponedeljka glasati o izmenama pravila filibastera, ali se bar dvoje demokrata, senator Džo Menčin iz Zapadne Virdžinije, i senatorka Kirsten Sinema iz Arizone, protive izmenama pravila filibastera, čak i kada je reč o usvajanju zakona o glasačkim pravima.

Lider senatske manjine Mič Mekonel odlučno se protivi demokratskim predlozima izbornih zakona i promeni pravila filibastera.

Tokom svojih skoro 40 godina u Senatu, Bajden se protivio promenama filibastera ali sada smatra da je promena neophodna.

"Predsednik je shvatio da ovo nije isti Senat kao onaj u kome je služio pre 20, 30 goidna, kada je kompromis bio moguć", rekao je za Glas Amerike Dejvid Šulc, profesor na univerzitetu Hemlajn i stručnjak za izborno pravo.

XS
SM
MD
LG