Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da oko 54% Amerikanaca nije zadovoljno učinkom predsednika Džoa Bajdena, a čak i njegove pristalice iz Demokratske partije izražavaju zabrinutost zbog njegovih godina. Međutim, Bajden nema značajnog rivala među demokratama u trci za reizbor, zbog čega je skoro sigurno da će ponovo biti kandidat Demokratske partije.
Neke demokrate u Arlingtonu u Virdžiniji su zabrinute zbog toga što će 80-godišnji Džo Bajden verovatno postati kandidat njihove stranke i na predsedničkim izborima 2024. Glavni razlog za brigu – njegove godine.
“On ima veliko znanje, ali njegovo reagovanje je malo sporije nego što bi trebalo da bi bio efikasan predsednik”, kaže kuvar Devin Maršal.
“Mislim da se mnogi nadaju da će drugi ljudi istupiti, i da će ih stranka promovisati”, smatra Melisa Fraj, konsultantkinja iz Arlingtona.
“Mislim da je zdravo da imate konkurenciju, ponekad je ljudima to potrebno da bi poboljšali svoj učinak”, navodi Jejlin Rodrigez, asistentkinja za specijalno obrazovanje.
Do sada, samo dvoje kandidata je izašlo na crtu aktuelnom predsedniku na stranačkim izborima, aktivistkinja Marijan Vilijamson i advokat Robert Kenedi Mlađi.
“Ako je istorija ikakav pokazatelj, nijedan od njih neće ostati u trci kad se malo slegne prašina. Jedini način da zaista vidimo održivog kandidata osim Bajdena jeste ukoliko sam Bajden odluči da se povuče”, kaže Ben Bergen, profesor političkih nauka na koledžu Svartmor.
A razlog je u tome što je veoma teško pobediti aktuelnog predsednika u borbi za stranačku nominaciju, kažu istoričari.
“Oni su poznati svakom Amerikancu, nemaju premca u tome. Imaju izvore finansiranja koji nisu dostupni rivalima. I naravno, iskustvo u vođenju kampanje I upravljanju zemljom”, ukazuje Alan Lihtman, profesor istorije na Američkom univerzitetu.
“Džimi Karter je bio slab predsednik 1980, i tada mu je stranački protivkandidat bio senator Ted Kenedi. Džordž Buš stariji je bio veoma slab predsedik, i imao je stranačkog rivala 1992. Tako da se to dešava, ali stranački protivkandidat aktuelnog predsednika retko kada pobedi”, navodi Dejvid Grinberg, profesor istorije na univerzitetu Ratgers.
Bajdenu u prilog ide i to što će se, po svemu sudeći, još jednom takmičiti sa bivšim predsednikom DOnaldom Trampom, kao kandidatom Republikanske stranke, zbog čega je verovatno da će ga demokratski birači ponovo podržati naredne godine, kaže politički analitičar Poup Mek Mekorkl.
“Iako se čini da je to smer u kojem stvari idu, zbog godina obojice kandidata, i zbog Trampovih pravnih problema, moglo bi da se odigra dosta promena od sada pa do izbornog dana 2024.”
Budući da je do opštih izbora ostalo više od godinu dana, analitičari upozoravaju da je trka još u ranoj fazi, i kažu da ankete koje se objavljuju sada o predsedničkim kandidatima nemaju nikakvu vrednost u smislu predviđanja ishoda u novembru 2024.
