Linkovi

Bela kuća predstavila predlog budžeta od 6000 milijardi dolara


Prva strana predloga budžeta američkog predsednika Džozefa Bajdena (Foto: Bela kuća)

Bela kuća je predstavila predlog budžeta u iznosu od šest hiljada milijardi dolara kojim je planirano povećanje potrošnje za razvoj infrastrukture, obrazovanja i borbe protiv klimatskih promena.

Agencija Rojters izvestila je da Bela kuća smatra da je aktuelni trenutak pravo vreme za to jer su troškovi pozajmljivanja povoljni, dok bi deficit mogao biti smanjivan u kasnijem periodu.

Predlog budžeta demokratskog predsednika Džozefa Bajdena suočen je sa snažnim protivljenjem republikanaca, koji nastoje da zaustave politiku potrošnje američke administracije, kao i planove za povećanje poreza imućnijim građanima i velikim korporacijama.

Plan za narednu fiskalnu godinu predviđa potrošnju od šest hiljada milijardi i prihode od 4,17 hiljada milijardi dolara - što je, kada je o izdacima reč, povećanje od 36,6% u odnosu na 2019.

Deficit bi iznosio 1,84 hiljada milijardi dolara, manji u odnosu na poslednje dve godine usled pandemije Kovida 19, ali veći u odnosu na 984 milijarde dolara iz 2019.

Zvaničnici Bele kuće ukazali su da je četiri hiljade milijardi dolara predloženog budžeta namenjeno rešavanju, kako je navedeno istorijskog problema nejednakosti, klimatskih promena, kao i omogućavanju potpuno besplatnog obrazovanja u narednih petnaest godina - dok bi veća poreska izdvajanja počela da se umanjuju na deficitima posle 2030. godine.

Sesilija Rauz, predsedavajuća Savetom ekonomskih konsultanata predsednika Bajdena, ukazala je da je predlog budžeta usmeren na budućnost i da američka administracija prihvata deficit u okolnostima niskih kamatnih stopa – kako bi se realizovala ulaganja u ekonomiju. Ona smatra da će u narednim godinama deficit biti ispod dve hiljade milijardi dolara.

"To je naglo odstupanje od neplaćenih poreskih olakšica pod prethodnom administracijom, što je pogoršalo naš dugoročni fiskalni problem. Najznačajniji test našeg fiskalnog stanja su kamate na dugove. To nam govori da li dugovanje opterećuje ekonomiju i blokira investicije”, ukazala je Sesilija Rauz.

Precizirala je i da bi ekonomija mogla da iskusi kratkoročne inflatorne udare, podstaknute naglim rastom, dodavši da očekuje da će se inflacija vremenom smanjiti na godišnju stopu od oko 2 odsto.

Administracija smatra da bi povećana ulaganja podstakla ekonomski rast u Sjedinjenim Državama. Trenutna, konzervativinije orijentisana prognoza Bele kuće, predviđa rast Bruto domaćeg proizvoda od 2 procenta 2031. godine, u poređenju sa procenama Federalnih rezervi koje iznose 1,8 odsto.

Objavljeni predlog Bajdena i administracije koju predvodi, agencija Rojters vidi kao fiskalni plan njegovih političkih prioriteta, navodeći da slede višemesečni pregovori sa Kongresom – telu koje treba da ga odobri.

Administracija je u aprilu objavila detaljan plan trošenja novca u 2022, kao i plan diskrecionih trošova.

Zaokret u odnosu na bivšu administraciju

Predlog budžeta predstavlja oštar zaokret u odnosu na politiku Donalda Trampa, koji je tražio smanjenje troškova za vladine agencije. Recimo, Sekretarijat za obrazovanje po Bajdenovom planu dobija 41 odsto novca više, a Sekretarijat za trgovinu 28 odsto više. Sekretarijat za zdravstvenu zaštitu i ljudske resurse dobija povišicu od 24 odsto, a Agencija za zaštitu životne sredine 21 odsto više novca.

Administracija predlaže da se budžet za ne-odbrambeni sektor poveća za 16 odsto, dok je za trošenje za odbranu izdvojeno 1,7 odsto više novca, pa će budžet Pentagona biti oko 753 milijarde dolara.

Šta je izostavljeno?

U Bajdenovom predlogu nema nekih stavki, poput one da će studentima bidi oprošteni krediti od 10.000 dolara po osobi.

Takođe nema fondova za takozvano "javno zdravstveno osiguranje" koje bi Amerikancima omogućilo da jeftinije plaćaju osiguranje i lekove na recept. Ipak, očekuje se da će Bajden od Kongresa tražiti da odobri taj program.

Kritičari ovakvog plana kažu da će povećati troškove vlade koje će plaćati poreski obveznici, da povećava deficit, a u nekim oblastima smanjuje troškove.

Uvećan javni dug

Napori vlade da umanji efekat pandemije doveli su do najvećeg trošenja od Drugog svetskog rata.

Bajdenov plan predviđa da troškovi vlade budu 25 odsto BDP-a u narednoj deceniji.

Ukupan federalni dug bio je više od 100 odsto BDP-a tokom pandemije. Međutim, i sa planom za oporavak ekonomije, Bajdenov predlog budžeta predviđa da dug ostane iznad nivoa BDP-a.

"To je veliki dug. Pre Velike recesije, dug je bio 40 odsto BDP-a. Pre pandemije je bio 80 odsto. Ove godine je došao na 100 odsto, a rekord je 106 odsto u Drugom svetskom ratu, tako da 117 odsto to itekako prevazilazi. To znači mnogo više pozajmljivanja", kaže Mark Goldvin iz Komiteta za odgovoran federalni budžet-

Ipak, on kaže da budžet ne predviđa troškove za krize poput pandemije ili rata.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG