Linkovi

Eksperti: Biološko oružje smrtonosnije od nuklearne bombe


Sedište NATO-a u Briselu, 6. januar, 2020. (Foto: Reuters)

Sa izbijanjem pandemije korone virusa, NATO se iznenada našao u ulozi sličnoj organizacijama za humanitarnu pomoć. U akciju je stupio je Evroatlantski centar za koordinaciju reagovanja na katastrofe (EADRCC), koji već uveliko koordiniše isporuku kritičnih sanitetskih sredstava saveznicima najteže pogođenim pandemijom kao što su Španija i Italija.

Nemačka je koristila vojne avione za prevoz pacijenata na lečenje iz Italije i Francuske. Sjedinjene Države i Turska, donirale su medicinske zalihe Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Kosovu. Samo u proteklih nedelju dana obezbeđeno je 55 tona pomoći Poljskoj i više od 18 tona dodatne zdrastvene opreme Francuskoj, Belgiji, Španiji, Rumuniji i Grčkoj.

Većina eksperata ističe da transformacija bezbednosnih pretnji, kao što je Kovid 19, iziskuje prilagođavanje mesta i uloge Alijanse u pogledu takve nove pretnje.


Drugi, se nadaju da bi koordinisani napori članica NATO-a u suzbijanju pandemije, mogli da pojačaju jedinstvo i koheziju alijanse u vreme kada pojedine saveznice prihvataju pomoć potencijalnih protivnika NATO-a, uključujući Rusiju i Kinu.

Treći, pak, upozoravaju da bi ekonomski pad usled pandemije mogao negativno da utiče na savezničke budžete za odbranu, kao i da ograničenja multilateralnih vojnih vežbi i drugih operacija NATO, kao nedavno odlaganje manevara "Odbrana 2020", mogu umanjiti savezničku spremnost u slučaju izbijanja potencijalnog oružanog konflikta.

Za komentar o ovim temama Glas Amerike se obratio, generalu u penziji Frenklinu Bendžaminu Hodžisu i dugogodišnjem ekspertu za NATO i transatlantske odnose Danijelu Hamiltonu.

Zbog razmera ljudskih žrtava i razornih ekonomskih posledica u SAD i Evropi, ali i u ostalim delovima sveta, pandemija kao što je Kovid 19, o kojoj Kina nije na vreme obavestila ostali svet, otvora pitanje reagovanja alijanse na takvu krizu, ističu mnogi posmatrači.

Biološki agensi su po svojoj potencijalnoj smrtonosti rangirani na istom nivou kao nuklearno naoružanje, kaže Hamilton.

"Bioteroristički napad na NATO prostoru je verovatniji od nuklearnog napada, što istovremeno iziskuje izradu posebne vrste međunarodnih sporazuma. Kao što vidimo, doba dizajniranog biološkog oružja nije naučna fantastika niti naučni triler - tu je oko nas u punoj meri. Kao što se pokazalo, bio-incident nije ni kratkotrajan. Može da traje mesecima, čak godinama, dok socijalni, ekonomski poremećaji mogu biti ne samo teški, već trajni i široko rasprostranjeni. Uspostavljanje zaštite od takve pretnje zahteva od političkih lidera i stručnjaka da priznaju da se namerno širenje epidemije, znatno razlikuju od drugih bezbednosnih pretnji".

Hamilton dodaje:

"Kada se sukob promeni, mora da se menja i odbrana. NATO bi kategoriju biološkog oružja trebalo da uvrsti uz ostale rizike navedene u članu 3. Po tom članu, 'svaka zemlja članica NATO-a će, odvojeno i zajednički održavati i razvijati sopstvene i kolektivne kapacitete za reagovanje na bilo koji vojni i hibridni napad, na prirodnu katastrofu i katastrofalno rušenje infrastrukture'”.

General Hodžis ističe:

"Postojeće izrazito velike razlike među saveznicima u pogledu sposobnosti sprečavanja bionapada kao i u pripremama za eventualan biološki napad. Već sada treba započeti planiranje zaštite, posebno u zdrastvenom smislu, prioritete vojske, uključujući vakcinacije, nadzor pokreta i kretanja vojnika, kao i preuređivanje prioriteta postojećih resursa NATO-a. Od sada sve te elemente treba uzimati ozbiljnije".

Prema Hodžisu, zdravlje i dobrobit vojnika je na prvom mestu, naročito u uslovima pandemije, koja ne pravi razliku ni po čemu, pa ni po vojnom činu. Već u prvim nedeljama pandemije zabeležena su najmanje dva slučaja visokih generala inficiranih virusom - načelnik štaba italijanske vojske Salvatore Farina i šef poljskih oružanih snaga general Jarosłav Mika.

General Hodžis uvrstio je Kinu u "bezbednosni rizik za zapadnu alijansu" iz dodatnih strateških razloga:​

"Kina, pre svega, krade našu tehnologiju i radi na tome da naša strana zavisi od uvoza kineskih proizvoda u vitalnim oblastima kao što je medicina, nastoji da ostvari sve veću kontrolu nad velikim segmenatima saobraćajne i transportne infrastrukture u Evropi, stvarajući potencijalna krizna žarišta. Sve agresivnije ponašanje Kine u Južnom kineskom moru, prinudilo je SAD da u znatnoj meri pojačaju svoje angažovanje u obezbeđivanju slobodnih pomorskih trgovinskih puteva u indo-pacifičkoj zoni. Povećani američki angažman u azijskom regionu primorao je naše evropske NATO saveznike da bez oslonca na SAD preuzmu ulogu bezbednosnog "evropskog stuba" Alijanse zaduženog za kontinuirano suzbijanje ekspanzije Kremlja. Za odvraćanje Kine, Amerika mora da izdvoji sopstvene dodatne odbrambene kapacitete".

Istraživački servis američkog Kongresa (CRS), potvrđuje da je kineska vlada početkom februara 2020. preduzela mere koje su proizvele nestašicu medicinskog i sanitetskog materijala u zapadnim zemljama. Tada je izvršena nacionalizacija i preuzeta kontrola nad proizvodnjom i distribucijom ukupnog medicinskog i sanitetskog materijala u Kini. Najveći deo toga se odnosi na velike američke i druge strane farmaceutske i medicinske kompanije, prebačene u Kinu zbog jeftinije proizvodnje, ali čiji su lekovi i oprema bili unapred ugovoreni za evropsko i američko tržište.

Kina je takođe organizovano kupovala masovne količine postojećih medicinskih proizvoda na stranim tržištima, pre nego što je ostatku sveta postalo jasno da je pandemija postala globalna. Imajući u vidu tu prednost, "kineska vlada obezbedila je sebi poziciju da može da deli sanitetski materijal drugim zemljama selektivno i u skladu sa svojim političkim interesima", konstatuje CRS.

U međuvremenu, na Kapitol hilu do sada je odobreno oko tri hiljade milijardi dolara (tri biliona - 3.000.000.000.000) finansijske podrške američkim kompanijama i isplate paušala privremeno nezaposlenim Amerikancima dok ne krene oporavak, za koji većina domaćih ekonomista veruje da će početi u poslednjem kvartalu ove godine.

Iz Bele kuće takođe stižu glasovi da više ne postoji interes za bilo kakve trgovinske pregovore sa Kinom, dok su u pripremi stimulativne mere za brži povratak američkih kompanija kući i zatvara Kini pristup američkom tržištu,

General Frenklin Ben Hodžis, visoki saradnik Cetnra za analizu evropske politike, služio je kao komandant američkih kopnenih snaga u Evropi od 2014. do 2017.
Daniel Hamilton profesor je na Univerzitetu Džons Hopkins, i bivši izvršni direktor Centra za transatlantske odnose (2001 - 2018)

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG