Direktor Centralne obaveštajne agencija (CIA) Vilijam Berns sastao se sa političkim liderom talibana u Kabulu, dok se iz Avganistana evakuišu hiljade ljudi, prenele su agencije Asošijeted pres i Rojters pozivajući se na neimenovane američke zvaničnike.
Berns se u ponedeljak sastao sa Abdulom Ganijem Baradarom, ali detalji razgovora nisu bili poznati. O sastanku je prvo izvestio dnevnik Vašington post. Porrtparol taliibana rekao je da nije upoznat sa tim sastankom, ali nije demantovao da je održan.
CIA je, kako podseća AP, u saradnji sa pakistanskim snagama uhapsila Baradara 2010. godine. Proveo je osam godina u pakistanskom zatvoru pre nego što je Trampova administracija ubedila Pakistan da ga oslobodi 2018. godine uoči mirovnih pregovora.
Talibanski lideri obećali su mir i bezbednost u Avganistanu i pokušali da se predstave kao umerena grupa, ali su mnogi Avganistanci skeptični i pokušavaju da napuste zemlju, što je dovelo do haosa na međunarodnom aerodromu u Kabulu.
Ima i sve više izveštaja o kršenju ljudskih prava u područjima pod kontrolom talibana što je podstaklo dodatna strahovanja u pogledu budućnosti Avganistana i sudbine onih koji pokušavaju da napuste zemlju pre predstojećeg američkog povlačenja.
O izbegličkoj krizi i kolapsu avganistanske vlade u utorak će, na virtulenom sastanku, raspravljati lideri G7, a jedna od tema biće i moguće produženje roka za povlačenje međunarodnih snaga da bi se obezbedilo više vremena za evakuaciju. Međutim, talibani su odbacili tu mogućnost.
U međuvremenu, visoka komesarka Ujedinjenih nacija za ljudska prava Mišel Bašele upozorila je na kredibilne izveštaje o "pogubljenjima" i ograničenjima prava žena u područjima pod kontrolom talibana.
Bašele je pozvala Savet za ljudska prava UN da preduzme "smelu i odlučnu akciju" i prati stanje ljudskih prava u Avganistanu, nakon što su talibani preuzeli kontrolu nad tom zemljom.
“U ovom ključnom trenutku Avganistanci očekuje od Saveta za ljudska prava da brani i štiti njjihova prava. Tražim od saveta da preduzme smelu i odlučnu akciju, proporcionalnu ozbiljnosti ove krize, uspostavljanjem mehanizma za pomno praćenje stanja ljudskih prava u Avganistanu", naglasila je Bašele.
Zvaničnica UN pozvala se na izveštaje o pogubljenjima civila i bivših pripadnika bezbednosnih snaga koji više ne učestvuju u borbama, o regrutaciji dece za vojne snage i ograničenjima na slobodno kretanje žena i odlazak devojčica u školu. Navela je i primere gušenja mirnih protesta i izražavanja nezadovoljstva.
Nekoliko dana ranije, obaveštajna organizacija u privatnom vlasništvu sa sedištem u Norveškoj, saopštila je da poseduje dokaze da su talibani napravili crnu listu Avganistanca za koje veruju da su obavljali ključne uloge u prethodnoj avganistanskoj vladi ili u međunarodnim snagama, predvođenim Sjedinjenim Državama. Nekoliko Avganistanaca se krije zbog, kako navode, straha od odmazde.
Kada su talibani vladali Avganistanom krajem 1990-tih godina, žene nisu mogle da se slobodno kreću, televizija i muzika su bili zabranjeni, osumnjičenim lopovima su odsecane ruke, a bilo je i javnih pogubljenja.
