Linkovi

19. jun - dan koji Afroamerikanci slave kao kraj ere ropstva


Dan kada su robovi saznali da su slobodni
please wait

No media source currently available

0:00 0:02:39 0:00

Obeležavanje dana koji je označio kraj ere ropstva

19. juna 1865. godine, muškarci i žene koji su živeli kao robovi u Teksasu konačno su saznali da su slobodni – više od dve godine nakon što je predsednik Abraham Linkoln potpisao proklamaciju o emancipaciji, kojom su oslobođeni svi robovi u pobunjenim državama juga. Svakog 19. juna od tada, Afroamerikanci širom zemlje održavaju proslave ukidanja ropstva u Sjedinjenim Državama.

To je letnja tradicija, koja obuhvata muziku, parade i javne nastupe. Njom se obeležava dan koji je označio kraj ere ropstva u Sjedinjenim Državama, koja je trajala 246 godina.

“19. juna 1865. Gordon Grejndžer, general vojske Unije zadužen za oblasti oslobađanja robova, uključujući i Teksas, stigao je u Galveston u Teksasu – Galveston Bej – i pročitao proklamaciju kojom je objavljeno da su, od tog dana, porobljeni Afrikanci – slobodni ljudi”, priča Greg Kar, profesor Univerziteta Hauard.

Grupa ljudi šalje u okean mali splav sa "ponudama za pretke" 19. juna 2005. na plaži Virdžinija Ki u Majamiju, koja je nekada bila označena kao plaža samo za crnce.
Grupa ljudi šalje u okean mali splav sa "ponudama za pretke" 19. juna 2005. na plaži Virdžinija Ki u Majamiju, koja je nekada bila označena kao plaža samo za crnce.

Datum koji je dobio nadimak Džuntint (Juneteenth) ili Dan slobode, 19. jun se sada slavi kao državni praznik u 45 američkih država. Za mnoge Afroamerikance, to je dan kada se osvrću na uspehe koje su postigli ali i razmišljaju o trajnim teškoćama u borbi za rasnu jednakost.

“To nam pomaže da razumemo i objasnimo zbog čega je Amerika danas zemlja kakva jeste. Više bih volela da Amerika nikada nije bila ropsko društvo, ali činjenica je da jeste bila a posledice ropstva se osećaju i danas u našem društvu. Zato, znamo odakle potičemo a nadam se da ćemo naučiti kako da ne ponavljamo greške prošlosti”, navodi Andra Gilespi sa Univerziteta Emori.

Dok proslave uključuju koncerte i porodična okupljanja, možda najvažniji aspekt praznika je očuvanje porodične istorije, ističe Flojd Kuper, illustrator slikovnice “Džuntint za Mejzi”.

“To je dan kada se porodica okuplja, a stariji članovi prenose svoje priče mladima. Tako se naše porodične istorije, istorija Afroamerikanaca, naše iskustvo i nasleđe prenose kroz porodične priče.”

Kizi Kalhun je zbog želje da nastavi to nasleđe, povela sina na paradu povodom Dana slobode u San Antoniju.

"Zakočeni smo pokušajima da nešto ostvarimo za budućnost, ali moramo da se okrenemo unazad, shvatimo odakle potičemo da bismo bili uspešni u budućnosti.”

Ove godine, praznik se podudario sa prvim pretresom u Kongresu u više od deset godina čija je tema reparacija za ropstvo. Pristalice vrše pritisak na članove Kongresa da odobre obeštećenje potomcima robova.

“Ova vlada, ovaj narod – ako želimo da sebe nazivamo Amerikancima – mora da se suoči, mora da se bavi nepravdom prema Afrikancima koja je u samom temelju naše zemlje”, konstatuje Greg Kar.

Dok Afroamerikanci nastavljaju da procenjuju trajne efekte ropstva, 19. jun je svima razlog da proslave trenutak kada je nacija načinila korak ka slobodi za sve svoje građane.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG