VAŠINGTON - Širom SAD građani glasaju na izborima koji se održavaju na polovini predsedničkog mandata Džoa Bajdena. Bira se svih 435 članova Predstavničkog doma i 35 od ukupno 100 članova Senata, 36 od 50 guverenera, kao i drugi zvaničnici na nivou saveznih država. Glavni ulog na ovim izborima je kontrola nad Kongresom, koju sada imaju demokrate. Očekuje se da republikanci osvoje Predstavnički dom, dok su trke za Senat, gde obe partije trenutno imaju po 50 mesta - tesne. Zvanično, novi sastav Kongresa stupiće na dužnost u januaru 2023.
Biračka mesta otvorena su na istočnoj obali SAD, a očekuje se da širom Amerike budu otvorena u narednih 5 sati - koliko su Havaji vremenski iza istočne obale. Za sada, kako javlja AP, nisu zabeležene veće nepravilnosti na glasačkim mestima.
SAD imaju veoma decentralizovan sistem glasanja, što znači da se u saveznim državama glasa na različite načine: negde se može glasati poštom, negde mora uživo, a neke države dozvoljavaju oba. Takođe, moguće je bilo glasati i pre izbornog dana.
Više od 40 miliona Amerikanaca je već glasalo na biračkom mestu ili poštom.
Različiti načini i tempo glasanja znače da neće svi rezultati biti poznati u izbornoj noći. Neke države, poput Pensilvanije i Viskonsina, ne dozvoljavaju da se glasovi pristigli poštom broje pre izbornog dana, dok druge države daju grejs period i posle izbornog dana da ti glasovi pristignu.
Zbog takvog sistema glasanja, u nekim saveznim državama brojanje glasova će trajati danima ili nedeljama nakon izbornog dana.
Ne postoji jedna federalna agencija koja proglašava pobednike izbora, već svaka država to čini za sebe i svojim tempom. Agencija Asošiejted pres, na osnovu svog reprezentativnog uzorka, takođe objavljuje rezultate izbora.
Šta ako republikanci osvoje Kongres?
Glavni ulog na ovim izborima je kontrola nad Kongresom, koji trenutno drže demokrate, a nastoje da preuzmu republikanci. Istraživanja pokazuju da bi demokrate mogle da izgube Predstavnički dom koji su osvojile tokom mandata Donalda Trampa, 2018. godine. Međutim, zbog tanke većine, republikancima treba samo šest mesta više nego što sada imaju da preuzmu kontrolu.
To bi značilo da će agenda demokratskog predsednika Džoa Bajdena biti blokirana, odnosno da predsednik neće imati podršku za usvajanje svojih zakonskih predloga kakvu je imao do sada. Bajden i dalje zadržava pravo veta na odluke Kongresa.
Trka za Senat, u kojem trenutno obe partije imaju po 50 mesta, ali demokrate imaju i glas više - potpredsednice Kamale Haris, je neizvesnija i zavisiće od rezultata izbora u nekoliko ključnih država – među kojima su Pensilvanija, Džordžija, Arizona i Nevada.
Senat, između ostalog, potvrđuje predsendičke nominacije za visoke zvaničnike, sudije, ambasadore i može da ih blokira ako želi.
Zašto su važna i guvernerska mesta?
U 36 saveznih država održavaju se i izbori za guvernera.
Iako su ove trke manje u fokusu, mogu da imaju dugoročne posledice na odluke o pitanjima poput abortusa, oružja i prihvatanja ili poricanja rezultata nekih budućih izbora.
Demokrate se trude da zadrže mesta guvernera u Pensilvaniji, Viskonsinu, Mičigenu - kako bi zadržali pravo veta jer većinu u parlamentima tih saveznih država imaju republikanci, koji mogu da uvedu dodatne restrikcije na pravo na abortus i slično.
Republikancima je stalo da pobede u državama koje su važne za naredne predsedničke izbore 2024, poput Arizone. Stranka je u takvim državama kandidovala i one koji smatraju da su izbori 2020. pokradeni, što tvrdi bivši predsednik Donald Tramp.
Republikanci trenutno imaju 28 guvernerskih mesta, a demokrate 22.
Prognoze su da bi demokrate mogle od republikanaca da preuzmu guvernerska mesta u Merilendu i Masačusetsu, ali su u ostalim državama gde se glasa, trke prilično tesne.
