Linkovi

Novi uslovi EP za Srbiju – šta to znači za pregovore?


Zastave Srbije i EU, ilustracija

BEOGRAD - Evropski parlament (EP) usvojio je rezoluciju o Srbiji u kojoj se, sem od ranije poznatih reformi u oblastima vladavine prava, slobode medija, borbe protiv korupcije, dodaju i dva nova uslova za dalji napredak u pregovorima. Jedan je usklađivanje Beograda sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU – odnosno uvođenje sankcija Rusiji, a drugi je da Srbija i Kosovo postignu sporazum o normalizaciji odnosa „zasnovan na međusobnom priznanju“. Izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik precizirao je da je "EU stoji uz Srbiju sve dok je strateški na putu ka Briselu" i da je Unija spremna da pomogne u usklađivanju pozicije.

Rezolucija Evropskog parlamenta nije pravno obavezujuća, ali se smatra smernicom koju zemlje kandidati treba da slede.

Od predsednika Srbije Aleksandra Vučića javnost je mogla da čuje da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji i da neće priznati Kosovo, ali se i zahvalio poslanicima EP što, kako je rekao, nisu usvojili amandman u kojem se traži prekid pregovora sa Srbijom. Predsednica Vlade u tehničkom mandatu Ana Brnabić izjavila je da joj "ništa više nije jasno zato što Evropska komisija kaže jedno, a Evropski parlament drugo" i da se u tekućim pregovorima Beograda i Prištine pod okriljem EU ne pominje priznavanje Kosova.

Diplomata u penziji Zoran Milivojević za Glas Amerike objašnjava da je težina neobavezujuće rezolucije EP u tome što pokazuje jedinstven stav po pitanju Kosova unutar EU – iako pet članica nije priznalo nezavisnost.

"Preslikano je ono što smo čuli od nemačkog kancelara (Olafa) Šolca kad je bio u regionu i to pokazuje da to nije samo stav Nemačke, već većine u EU. I bez obzira na to što je izveštaj neobavezujući, on je ozbiljna politička poruka. To znači da to dominira u političkom ambijentu EU i Srbija sa tim mora računati u narednom periodu".

Milivojević ističe i da je ovakva pozicija EU veoma slična poziciji Vašingtona, koji već neko vreme poručuje da je međusobno priznanje cilj pregovora o normalizaciji odnosa. Ako bi EU novu, za sada neobavezujuću poziciju, promenila u zvaničnu – to bi zahtevalo novo definisanje stvari po pitanju Kosova, smatra Milivojević.

"Ako bi se pojavilo u nekom od zvaničnih dokumenata, recimo Evropske komisije, to bi značilo da se menja pregovarački okvir i da pregovarački okvir iz 2014. praktično više ne važi. Srbija bi morala da uđe u nove pregovore o platformi za pregovore sa Prištinom. I pitanje šta bi onda bilo sa ovim dijalogom, jer onda tu EU izlazi iz statusno neutralne pozicije na osnovu koje sada posreduje u pregovorima".

Sankcije Rusiji

Posle niza usmenih poziva iz Brisela, Srbija se prvi put i napismeno rezolucijom EP, poziva da uskladi svoju spoljnu politiku sa evropskom i uvede sankcije Rusiji zbog napada na Ukrajinu. Srbija je jedina zemlja kandidat koja se, po tom pitanju, nije uskladila sa EU.

“Već duže vreme se na tome insistira, nije ovo sada prvo pominjanje nužnosti uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji, ali pitanje je samo kredibiliteta EU na čitavom Zapadnom Balkanu, pa i samim tim odnosa prema Srbiji, jer smo videli da nedavno nisu postojali neki jasniji signali o poželjnom statusu članstva za zapadnobalkanske države u Uniji. Upravo proteklih nekoliko nedelja smo imali prilike da čujemo takve poruke i da ih vidimo, tako da mi se čini da na neki način ona nema u ovom trenutku pun kredibilitet, ni punu mogućnost da se postavi kao nekakav značajniji akter kada je u pitanju Zapadni Balkan, i pored ovih promena koje su uslovljene ratom u Ukrajini”, kaže za Glas Amerike profesor Fakulteta političlkih nauka Dragan Đukanović.

Iako se to očekuje od Srbije kao zemlje kandidata, Zoran Milivojević smatra da se Beograd ne može formalno uslovljavati usaglašavanjem spoljne politike sa EU.

"Srbija nema uslov da uskladi svoju spoljnu politiku ni po činjenici da je otvoreno poglavlje (31), pa da ima uslova kroz poglavlje, a drugo, pristupni ugovor je u dalekoj budućnosti, kada će i da li će ga biti, ne znamo. Prema pregovaračkom okviru i proceduri pristupanja, Srbija je dužna da 100 odsto uskladi svoju spoljnu politiku kada potpiše pristupni ugovor".

Šta dalje?

Ako EU ostane i zvanično na poziciji koju je zauzeo Evropski parlament, a vlast u Srbiji ostane na svojoj poziciji da neće da ispunjava nove uslove za napredak u pregovorima – pitanje je šta dalje. Poslednji klaster Srbija je otvorila u decembru 2021, posle dve godine pauze. Kao što se i očekivalo, na samitu u junu nisu donete odluke o otvaranju novih klastera.

Sagovornici Glasa Amerike saglasni su da će pitanjem „šta dalje“ morati da se bavi Vlada Srbije, koja tek treba da bude izabrana.

“Ja ne vidim taj prostor realan da bi se ta pozicija Srbije spoljno-politički suštinski izmenila u narednom periodu nakon formiranja nove Vlade. Odnosno, da bi se nešto značajnije moglo desiti po ova tri pitanja. A pre svega za uvođenje sankcija Rusiji”, smatra Đukanović.

Milivojević kaže da će nova Vlada morati da „raščisti“ nove uslove sa EU i da od toga zavisi dalji razvoj situacije.

Bez tog raščišćavanja, teško da proces pregovora može da teče kao što je do sad tekao, ne samo u tehničkom, već i u suštinskom, političkom smislu“, ocenjuje Milivojević i dodaje da će u mnogome zavisiti hoće li pozicija EU ostati neobavezujuća ili ne.

„Ako ovo preraste u politički stav koji iz Brisela ide prema Srbiji, biće jako teško da možemo da razgovaramo o nastavku pregovora i pristupanju Srbije EU na način kao što je do sada bilo. Biće neophodno preispitivanje“, zaključuje Milivojević.

Dragan Đukanović smatra da Srbija za sada nije bilzu scenarija maratonskih pregovora kakve sa EU vodi Turska.

“Ali, ukoliko se nešto ne bude desilo u smislu unutrašnjih reformi, u kontekstu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, i naravno uvođenja sakcija Ruskoj Federaciji, mislim da bi to moglo da bude neka vrsta scenarija koji bi se mogao očekivati”.

Otvoreno je pitanje i kako će društvo u Srbiji reagovati na nove signale iz Brisela. Pad podrške evrointegracijama u poslednje vreme je uočlljiv.

Prema poslednjem istraživanju Demostata, trećina građana Srbije podržava članstvo u EU, dok je 51 odsto protiv. Više od polovine (56 odsto) smatra da Srbija ne treba da uskladi spoljnu politiku sa evropskom, a 80 odsto se protivi uvođenju sankcija Rusiji. 64 odsto ispitanika smatra da vlast treba da odbije priznanje Kosova kao uslov.

XS
SM
MD
LG