Linkovi

Rat u Ukrajini

Zelenski veruje u diplomatsko okončanje rata, Rusija preuzela Marijupolj

Stanovnici Marijupolja prolaze pored stambene zgrade razorene u ruskom bombardovanju

KIJEV -Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da će rat u Ukrajini biti završen dipomatskim dogovorom.

"Pobeda će biti teška, krvava, ali će se borba okončati diplomatski. Ima stvari koje ne možemo da okončamo osim ako sednemo za pregovarački sto", kazao je Zelenski u obraćanju naciji.

Takođe je istakao da Kijev radi na tome da povrati borce koji su se predali u čeličani Azovstal u Marijupolju, koji je mesecima pod ruskom opsadom.

"Sve će zavisiti od UN, Crvenog krsta i Ruske Federacije, da li će borci biti bezbedni i dočekati razmenu u nekom obliku", rekao je Zelenski i dodao da ukrajinske obaveštajne službe pripremaju teren za "razgovor i razmenu ratnih zarobljenika".

Rusija, međutim, nije saopštila šta će biti sa borcima iz Marijupolja koji su se predali.

Ukrajinski borci koji su bili u čeličani Azovstal prevezeni su autobusima na teritorije koje kontrolišu ruske snage
Ukrajinski borci koji su bili u čeličani Azovstal prevezeni su autobusima na teritorije koje kontrolišu ruske snage

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je u subotu ujutru da se predala i poslednja grupa ukrajinskih boraca iz čeličane Azovstal u Mariupolju, čime je okončana višemesečna opsada grada koji je potpuno u ruševinama.

"Teritorija kompleksa čeličane Azovstal... potpuno je oslobođena“, navodi se u saopštenju ministarstva. Rečeno je i da se predala 531 osoba.

Na video snimku ruskog Ministarstva odbrane, koji navodno prikazuje predaju, vidi se niz nenaoružanih muškaraca koji prilaze ruskim vojnicima ispred fabrike i daju svoja imena. Rusi su zatim pažljivo pretresali svakog čoveka i njihovu imovinu, a činilo se i da su tražili od branilaca da pokažu svoje tetovaže.

Moskva bataljon Azov naziva „nacistima“.

Jedinica, formirana 2014. kao milicija za borbu protiv separatista koje podržava Rusija, poriče da je nacistička, što tvrdi i Kijev.

„Podzemni objekti fabrike u kojima su se krili militanti, došli su pod potpunu kontrolu ruskih oružanih snaga“, navodi se u saopštenju i dodaje da se u proteklih nekoliko dana predalo ukupno 2.439 branilaca.

Ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je predsedniku Vladimiru Putinu da su i Mariupolj i čeličana potpuno oslobođeni, navodi se u saopštenju.

Ukrajina je u ponedeljak naredila borcima da se predaju, a predsednik Volodimir Zelenski je rekao da je prioritetno bilo spasiti živote. Kijev branioce naziva herojima.

Savetnik ukrajinskog ministarstva unutrašnjih poslova Anton Geraščenko rekao je da će se o odbrani fabrike u narednim godinama učiti u vojnim školama.

"Oni nisu imali čistu vodu, imali su hrane za jedan obrok dnevno, i praktično nikakve medicinske potrepštine...Da li razumete šta je amputirati ud bez anestezije? Ono što vidite u holivudskim horor filmovima nije ništa u poređenju sa onim što su videli i podneli branioci Azovstala“, rekao je on ukrajinskoj televiziji.

Ostale vesti dana

Ruski Avtovaz nudi radnicima u Iževsku 3.000 dolara da dobrovoljno daju otkaz

Radnici rade na automobilu Lada, na proizvodnoj traci u fabrici Avtovaz, u Iževsku Rusija, 22. februara 2022.

Najveći ruski proizvođač automobila Avtovaz, koji je obustavio deo proizvodnje zbog sankcija i nedostatka komponenti, nudi radnicima u svojoj fabrici u Iževsku jednokratnu isplatu od oko 3.000 dolara za dobrovoljno davanje otkaza, navodi se u saopštenju.

Avtovaz je nastavio proizvodnju nekih od svojih popularnih modela Lada u svojoj glavnoj fabrici u Toljatiju u junu nakon što je delimično obustavio proizvodnju u proleće zbog nestašice elektronskih delova izazvanih sankcijama.

Kompanija, čiji je dugogodišnji akcionar, francuski proizvođač automobila Reno, prodao svoj udeo ruskom investitoru u maju, nije bila u mogućnosti da ponovo pokrene proizvodnju modela Lada Vesta i poslala je u martu 3.200 zaposlenih iz svoje fabrike u Iževsku u centralnoj Rusiji na plaćeno odsustvo.

Kompanija je u sredu obavestila osoblje na lokaciji u Iževsku, gradu sa oko 645.000 ljudi oko 1.200 kilometara istočno od Moskve, ili da nađu novi posao u kompaniji ili da spoazumno daju otkaz.

Onima koji daju otkaz biće ponuđena jednokratna isplata u vrednosti od oko pet do sedam prosečnih mesečnih primanja, odnosno oko 12 minimalnih, koje je odobrila država. Maksimalna isplata bi iznosila 183.348 rubalja (3.161 dolar).

"Avtovaz naglašava da kompanija ne planira masovna otpuštanja, a predložene mere podrške timu su isključivo dobrovoljne za svakog zaposlenog", navodi se u saopštenju kompanije.

Ruska automobilska industrija, koja se u velikoj meri oslanja na komponente i opremu iz inostranstva, pogođena je globalnom nestašicom poluprovodnika i nedavnim povlačenjem inostranih proizvođača iz Rusije zbog sukoba u Ukrajini.

Kako se mnoge fabrike za sklapanje automobila nalaze van Moskve u manjim gradovima, ruski proizvođači automobila radije ne ukidaju poslove, već drže zaposlene na plaćenom odsustvu ili smanjenim radnim satima i manjim platama kao rezultat toga.

Ovaj sadržaj je proizveden u Rusiji gde zakon ograničava izveštavanje o ruskim vojnim operacijama u Ukrajini.

SAD uvele nove sankcije ruskim oligarsima

Arhiva - Ruski predsednik Vladimir Putin u društvu Aline Kabajeve, novembra 2004. (Foto: REUTERS/ITAR-TASS/PRESIDENTIAL PRESS SERVICE)

Sjedinjene Države uvele su novi set sankcija pripadnicima ruske elite, uključujući oligarhe i jednu ženu — nekadašnju olimpijsku šampionku u ritmičkoj gimnastici Alinu Kabajevu.

Dok nevini ljudi pate usled ruskog nezakonitog agresivnog rata, Putinovi saveznici su se obogatili i finansiraju raskošan života“, saopštila je, povodom uvođenja dodatog embarga, sekretarka za finansije Dženet Jelen.

Uz naše saveznike, Sjedinjene Države će nastaviti da guše sredstva kojima se podržava neopravdano pokrenuti rat u Ukrajini", saopštila je Jelen.

Američki Sekretarijat za finansije Kabajevoj je poništio vizu i nametnuo joj druga materijalna i imovinska ograničenja.

Inače, Alina Kabajeva je u brojnim medijskim izveštajima označena kao emotivna partnerka ruskog predsednika Vladimira Putina i majka njihove četvoro dece.

Kabajeva je bivša članica ruske Dume, jednog od državnih zakonodavnih tela. Uz to, šefica je ruske nacionalne medijske kompanije – promotera ruske invazije na Ukrajinu.

Protivnici Kremlja i Aleksej Navalni, pritvoreni ruski opozicionar, pozivao je na sankcionisanje Kabajeve – tvrdeći da njena medijska kuća izveštavanje Zapada o ruskoj invaziji određuje kao dezinformacije.

Kabajeva se pod britanskim sankcijama našla u maju, dok joj je Evropska unija ograničenja na putovanja i imovinu uvela u junu.

Američki Stejt department takođe je uveo dodatna vizna ograničenja i druge sankcije.

Dok Ukrajinci nastavljaju hrabro da brane svoju domovinu suočeni sa brutalnim ratom predsednika Putina, ruska elita vodi ogromne kompanije koje generišu prihode i finansiraju sopstveni raskošan životni stil van Rusije. Sjedinjene Države preduzimaju dodatne akcije kako bi osigurao da Kremlj i njegovi pomagači osete efekte našeg odgovora na nesavesni agresivni rat Kremlja”, saopštio je američki državni sekretar Entoni Blinken.

Među sankcionisanima je Andrej Grigorijevič Gurjev, oligarh koji poseduje imanje Vitanherst, vilu sa 25 spavaćih soba koja se smatra drugom najvećom u Londonu posle kraljevske Bakingemske palate.

Takođe, blokirana je plovidba njegove jahte Alfa Nero vredne 120 miliona dolara. Na udaru sankcija je i njegov sin Andrej Andrejevič Gurjev i ruska investiciona firma čiji je vlasnik.

Ruski sud proglasio puk Azov terorističkom grupom

Arhiva - Jedan od ukrajinskih boraca koji su branili čeličanu u Marijupolju pre nego što se predali ruskim snagama.

Ruski vrhovni sud u utorak je proglasio ukrajinski puk Azov terorističkom grupom, javio je dopisnik Rojtersa iz sudnice.

Puk Azov, koji ima krajnje desničarske i ultranacionalističke korene, bio je jedna od najistaknutijih ukrajinskih vojnih formacija koje se bore protiv Rusije u istočnoj Ukrajini.

Rusija je redovno navodila Azov u prilog svojoj tvrdnji da Ukrajinu kontrolišu "fašisti". Ruska državna propaganda uporedila je borce Azova sa nacistima iz Drugog svetskog rata, čiji poraz od Sovjetskog Saveza ostaje suštinski deo ruskog nacionalnog identiteta.

Ranije stacionirani u istočnom ukrajinskom lučkom gradu Mariupolju, mnogi pripadnici puka zarobile su ruske snage kada je grad u maju pao nakon skoro tromesečne opsade.

Zvaničnici Donjecke Narodne Republike, separatističkog entiteta koji podržava Rusija i koji tvrdi da je Mariupolj deo njihove teritorije, rekli su u maju da bi zarobljeni borci puka Azov mogli biti osuđeni na smrtnu kaznu prema zakonima samoproglašene republike.

Ovaj sadržaj je proizveden u Rusiji, gde zakon ograničava pokrivanje ruskih vojnih operacija u Ukrajini.

Prvi brod sa ukrajinskim žitaricama izašao iz Odese

Brod Razoni pod zastavom Sijera Leonea napušta luku u Odesi, što označava i novi početak izvoza žitarica iz Ukrajine

ANKARA - Prvi broj sa ukrajinskim žitaricama izašao je iz luke u Odesi, posle dogovora koji je omogućio da se odblokira izvoz žitarica iz Ukrajine i ublaži globalna kriza sa hranom.

Teretnjak Razoni, pod zastavom Sijera Leonea, otplovio je iz Odese za Liban, saopštilo je tursko ministarstvo odbrane. UN su objavile da brod nosi 26.000 tona kukuruza.

Brod bi trebalo da stigne u Istanbul u utorak, gde će proći inspekciju pre nego što mu bude dozvoljeno da nastavi put.

Kukuruz ide u Liban, za koji je Svetska banka ocenila da je u najgoroj finansijskoj krizi na svetu u proteklih 150 godina. Eksplozija koja se 2020. dogodila u Bejrutu uništila je silose za žito.

"Danas Ukrajina, zajedno sa partnerima, čini korak ka sprečavanju gladi u svetu. Deblokada luka omogućiće trgovinsku razmenu vrednu najmanje milijardu dolara", saopštio je Aleksander Kubrakov, ukrajinski ministar insfrastrukture.

Tursko ministarstvo je saopštilo da će i drugi brodovi napustiti ukrajinske crnomorske luke kroz takozvane bezbedne koridore, u skladu sa sporazumom koji je potpisan u Istanbulu 22. jula.

Rusija i Ukrajina potpisale su odvojene sporazume sa Turskom i UN i omogućile Ukrajini da izveze 22 miliona tona žitarica i durgih poljoprivrednih proizvoda iz luka na Crnom moru, blokiranim zbog ruske invazije.

Sporazumom se i Rusiji omogućava da izvozi žitarice i đubrivo.

U raketnom napadu ubijeno na desetine ukrajinskih zatvorenika, Ukrajina i Rusija međusobno se optužuju

Jana, jede u svojoj kući uništenoj u granatiranju sela Moščun, u regionu Kijeva, 28. jula 2022, tokom ruske vojne invazije na Ukrajinu

Na desetine ukrajinskih ratnih zarobljenika verovatno je ubijeno u raketnom napadu u petak, a Moskva i Kijev optužuju jedni druge da su izvršili napad.

Incident je zasenio napore koje podržavaju Ujedinjene nacije da se ponovo pokrene isporuka žitarica iz Ukrajine i ublaži nadolazeća globalna kriza gladi koja proističe iz rata, koji sada traje šesti mesec, javlja Rojters.

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je 40 zatvorenika ubijeno, a 75 ranjeno u napadu na zatvor u gradu Olenivka, na liniji fronta, u delu Donjecke pokrajine koji pod kontrolom drže proruski separatisti.

Optužili su Kijev da ga je gađao raketama HIMARS američke proizvodnje, javile su ruske novinske agencije.

Ukrajinske oružane snage negirale su da su izvršile napad i za to okrivile ruske snage, rekavši da je ruska artiljerija gađala zatvor.

"Na ovaj način su ruski okupatori ostvarili svoje zločinačke ciljeve – da optuže Ukrajinu za 'ratne zločine', kao i da sakriju mučenje zatvorenika i pogubljenja", saopštio je generalštab Oružanih snaga Ukrajine.

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da su u zatvoru smešteni ukrajinski ratni zarobljenici i da je osam zatvorskih radnika takođe ranjeno. Lider separatista koji podržava Rusija, Denis Pušilin, je rekao da među 193 osobe koje su tamo zadržane nije bilo stranaca.

Na snimku koji je objavio ruski ratni dopisnik vidi se vojno osoblje koje podržava Rusija kako prebira po, kao je ustvrdio, spaljenim ostacima zatvora.

Nezavisno od toga, Ukrajina je saopštila da je najmanje pet osoba poginulo, a sedam ranjeno u ruskom raketnom napadu na jugoistočni grad Nikolajev, rečnu luku nedaleko od Crnog mora, dok je Rusija pucala preko linija fronta u istočnoj i južnoj Ukrajini.

Raketa je pala u blizini stanice javnog prevoza, rekao je regionalni guverner Vitalij Kim na Telegramu.

Rusija, koja poriče da je ciljala civile, nije odmah komentarisala situaciju, a Rojters nije mogao da proveri izveštaje sa ratišta.

Fokus na jug

U obavještajnim podacima iz Britanije navodi se da je Rusija naredila plaćenicima da drže delove linije fronta u Ukrajini - što je znak da joj nedostaje borbene pešadije dok Kijev pojačava kontraofanzivu na jugu.

Veće oslanjanje na borce ruske privatne vojne kompanije Vagner grupe za obavljanje dužnosti na frontu, a ne na njihov uobičajeni rad u specijalnim operacijama, bio bi još jedan znak da je ruska vojska pod stresom šest meseci nakon rata u Ukrajini.

Ali britansko ministarstvo odbrane je u ažuriranju navelo da je malo verovatno da će Vagnerovi plaćenici nadoknaditi nedostatak redovnih pešadijskih jedinica ili promeniti smer ruske invazije.

"Ovo je značajna promena u odnosu na prethodno zapošljavanje grupe od 2015. godine, kada je obično obavljala misije različite od otvorenih, velikih redovnih ruskih vojnih aktivnosti", saopštilo je ministarstvo.

Vagner i Kremlj nisu odmah bili dostupni za komentar.

Protivnapadi Ukrajine na jugu dolaze dok se Rusija bori za kontrolu nad celim industrijalizovanim regionom Donbas na istoku, koji obuhvata provincije Donjeck i Lugansk.

Nade u izvoz žita

Rusija i Ukrajina dogovorile su se prošle nedelje da deblokiraju izvoz žitarica iz crnomorskih luka, koje su ugrožene ruskim napadima otkako je izvršila invaziju na Ukrajinu 24. februara.

Dogovor je bio prvi diplomatski prodor u sukobu, a cijene pšenice koje su ponuđene u Aziji pale su ove sedmice zbog očekivanja veće ponude.

Ali žestoke borbe to čine izuzetno rizičnim.

Šef humanitarne pomoći Ujedinjenih nacija Martin Grifits rekao je u četvrtak uveče da se nada da će prvo zrno krenuti u petak, ali da se ključni detalji za bezbedan prolazak brodova još razrađuju.

On je naglasio da je operacija bila komercijalna - a ne humanitarna - ali je rekao da se Ujedinjene nacije nadaju da će siromašnije zemlje dobiti prioritet, navodeći Somaliju, gde se skoro četvrt miliona ljudi suočava sa glađu.

Ruske rakete pogodile Kijev i oblast Černigova

"Niko na svetu ne ulaže u terorizam više od Rusije", rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u svom dnevnom obraćanju u četvrtak.

"Za ovo je zaista potreban pravni odgovor na globalnom nivou. I nema racionalnog razloga zašto do takve reakcije ne bi došlo, posebno u Sjedinjenim Državama", rekao je on.

Zelenski je zahvalio američkim senatorima koji su "jednoglasno odobrili rezoluciju kojom se poziva Stejt department SAD da proglasi Rusiju za državnog sponzora terorizma". Rusija bi se pridružila Kubi, Severnoj Koreji, Iranu i Siriji.

Prvi put u poslednjih nekoliko nedelja, Rusija je u četvrtak lansirala projektile na oblast glavnog grada Ukrajine, Kijeva i severnu oblast Černigova, u, kako je Ukrajina navela, odmazdi zbog njenog kontinuiranog otpora invaziji Moskve.

Rusija je napala Kijevsku oblast sa šest projektila ispaljenih iz Crnog mora, pri čemu je ranjeno 15 ljudi, od kojih pet civila, rekao je ukrajinski regionalni guverner. Ukrajina je saopštila da je oborila jednu od raketa, ali da su moskovske snage pogodile vojni kompleks u selu Ljutiž izvan prestonice, uništivši jednu zgradu i oštetivši dve druge.

Regionalni guverner Kijeva Aleksij Kuleba povezao je napade sa obeležavanjem Dana državnosti koji je predsednik Volodimir Zelenski ustanovio prošle godine i koji je Ukrajina prvi put obeležila četvrtak.

"Rusija se uz pomoć projektila sveti za rasprostranjeni narodni otpor, koji su Ukrajinci mogli da organizuju upravo zbog svoje državnosti", rekao je Kuleba ukrajinskoj televiziji. "Ukrajina je već pokvarila planove Rusije i nastaviće da se brani".

Černjigovski guverner Vjačeslav Čaus izvestio je da je Rusija takođe ispalila rakete iz susedne Belorusije na selo Hončarivska. Černigovska oblast nije bila meta nedeljama.

Rusija se povukla iz oblasti Kijeva i Černigova pre nekoliko meseci pošto nije uspela da zauzme nijedan region niti da sruši vladu Zelenskog.

Stambena zgrada uništena u ruskom udaru, u Torecku, region Donjecka, Ukrajina, 28. juli 2022.
Stambena zgrada uništena u ruskom udaru, u Torecku, region Donjecka, Ukrajina, 28. juli 2022.

U međuvremenu, Ukrajina je saopštila da je pokrenula ofanzivu da povrati oblast Hersona nad kojom je Rusija preuzela kontrolu ranije u ratu, u sredu izbacivši iz upotrebe ključni most preko reke Dnjepar.

Ukrajinski mediji citiraju savetnika ukrajinskog predsednika Aleksija Arestoviča koji je rekao da kijevske snage planiraju da izoluju ruske trupe i da im ostave tri opcije — "povlačenje, ako je moguće, predaju ili uništenje".

Aleksij Danilov, sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, upozorio je da Rusi povećavaju svoje snage u oblasti Herson, rekavši: "Počelo je veliko kretanje njihovih trupa".

Britanska vojska je ocenila da je Ukrajina upotrebila svoju novu artiljeriju dugog dometa koju joj je nabavio Zapad da ošteti najmanje tri mosta preko Dnjepra na koje se Rusija oslanjala za snabdevanje svojih snaga.

U dnevnoj proceni britanskog ministarstva odbrane navodi se da je grad Herson "sada praktično odsečen od drugih okupiranih teritorija".

Ruski zvaničnici su rekli da će njihove snage koristiti druge načine da pređu područja sa oštećenim mostovima, uključujući pontonske mostove i trajekte.

Savetnik Zelenskog Arestovič priznao je da su ruske snage zauzele drugu po veličini elektranu u Ukrajini. On je, međutim, okarakterisao razvoj kao samo "malu taktičku prednost" za Ruse.

U izveštaju su korišćene neke informacije agencija Asošijeted pres i Rojters.

Učitajte još

XS
SM
MD
LG