Linkovi

Rat u Ukrajini

Šef Pentagona razgovarao sa Šojguom prvi put od ruske invazije

ARHIVA - Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin i ruski ministar odbrane Sergej Šojgu (Foto: AFP)

Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin u petak je telefonom razgovarao sa ruskim ministrom odbrane Sergejom Šojguom, prvi put od 18. februara, nedelju pre početka rata u Ukrajini, saopšteno je iz Pentagona.

Ostin je tokom razgovora zatražio hitan prekid vatre u Ukrajini i naglasio važnost održavanja linija komunikacije, naveo je u saopštenju portparol Džon Kirbi.

Neimenovani američki zvaničnik rekao je da je razgovor, održan na Ostinov zahtev, trajao oko sat, ali da nije rešio neka specifična pitanja ili doveo do direktnih promena ruskih akcija u Ukrajini. Zvaničnik je razgovor opisao kao "profesionalan", prenosi agencija Rojters.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je razgovor održan "na inicijativu američke strane", prenela je ruska novinska agencija TASS.

"Razgovaralo se o pitanjima međunarodne bezbednosti, uključujući i situaciju u Ukrajini", navelo je ministarstvo, a prenosi TASS.

Sjedinjene Države i Rusija su od početka invazije uspostavile direktan kanal komunikacije da bi se izbegle pogrešne procene i eskalacija u regionu.

Reč je o otvorenoj telefonskoj liniji "za izbegavanje potencijalnog sukoba", uspostavljenoj u bazi evropske komande, a pod nadzorom generala Toda Voltersa, koji predvodi sve američke snage na evropskom kontinentu.

Ostin je više puta pokušavao da razgovara sa Šojguom od početka invazije, ali su zvaničnici naveli da Moskva nije bila zainteresovana za razgovor, podseća Rojters. Ruski zvaničnici odbijali su i da razgovaraju sa načelnikom združenog Generalštaba američke vojske generalom Markom Milijem.

Savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džejk Saliven razgovarao je sa sekretarom ruskog Saveta za bezbednost Nikolojem Patruševim sredinom marta. Bela kuća je tada saopštila da je Saliven ponovio "snažno i jasno protivljenje ruskoj invaziji na Ukrajinu, neopravdanoj i bez povoda".

Ostale vesti dana

Objašnjenje: Ko su bili poslednji branioci Marijupolja

ARHIVA - Na fotografiji koju je objavio Specijalni bataljon Azov Ukrajinske nacionalne garede, pripadnik te jedinice, ranjen tokom borbi protiv ruskih snaga, pozira fotografu u čeličani Azovstal u Marijupolju, 10. maja 2022. (Foto: AP)

Ukrajinske snage koje su u mariupoljskoj čeličani odlučno suprotstavile ruskim trupama bile su mešavina iskusnih vojnika, graničara, pripadnika kontroverznog puka nacionalne garde i dobrovoljaca koji su uzeli oružje u ruke u nedeljama pre ruske invazije.

Kako je Rusija objavila da je okončala zauzimanje Marijupolja predajom boraca koji su služili kao poslednja prepreka, ukrajinska vlada nije potvrdila pad grada. Ranije ove nedelje, ukrajinski zvaničnici su rekli da su njeni borci u čeličani Azovstal završili svoju misiju i da su evakuisani, opisujući ih kao heroje koji su ispunili naporan zadatak.

Evo pogleda na ove ukrajinske snage, koje su Rusi zarobili dok su napuštali fabriku, i šta su postigli:

Ko su bili branioci Mariupolja?

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da se ukupno 2.439 ukrajinskih boraca iz čeličane predalo od ponedeljka, uključujući više od 500 u petak, prenosi ruska državna novinska agencija RIA Novosti.

Borci koji su se držali na Azovstalu, tokom skoro tromesečne opsade Mariupolja sa ukrajinskim civilima koji su tražili sigurnost u podzemnim bunkerima i tunelima fabrike, došli su iz raznih vojnih jedinica i jedinica za sprovođenje zakona, prema ukrajinskim zvaničnicima.

Ukrajinski vojnik ranjen tokom borbi sa ruskim snagama, pozira fotografu u čeličani Azovstal, na fotografiji koju je objavio bataljon Azov Specijalnih snaga Ukrajine, 10. maja 2022.
Ukrajinski vojnik ranjen tokom borbi sa ruskim snagama, pozira fotografu u čeličani Azovstal, na fotografiji koju je objavio bataljon Azov Specijalnih snaga Ukrajine, 10. maja 2022.

Tu je postojao puk Azov, koji je deo Nacionalne garde Ukrajine; 36. specijalna brigada marinaca Mornaričkih snaga Ukrajine i 12. brigada Nacionalne garde. Graničari, policajci i odredi teritorijalne odbrane formirani neposredno pre rata dopunili su njihove redove.

Najveći deo ovih snaga raspoređen je da brani Marijupolj, gde se nalazi strateški locirana luka, na početku ruske invazije. Marinci iz 36. brigade držali su luku i još jedno veliko postrojenje u Marijupolju više od mesec dana, sve dok nisu ostali bez zaliha i municije.

Prešli su u čeličanu Azovstal da bi se pridružili puku Azov, jedinici nacionalne garde koja ima korene u krajnjoj desnici, a neke od njih Rusi su zarobili.

Zašto ih Rusija naziva "nacistima"?

Najavljujući zauzimanje Azovstala, glavni portparol ruskog ministarstva odbrane nazvao je borce puka Azov nacistima i rekao da je njihov komandant odveden u oklopnom vozilu zbog navodne mržnje stanovnika prema njemu "zbog brojnih zločina".

Nisu se pojavili nikakvi dokazi o tome da je puk maltretirao ukrajinske civile, od kojih se stotine sklonilo u podzemlje sa borcima. Puk je objavio nekoliko video snimaka snimljenih u Azovstalu na kojima se vidi kako njihovi pripadnici komuniciraju sa civilima i daju deci slatkiše.

Ruski zvaničnici i državni mediji su više puta iznosili negativne tvrdnje o puku Azov.

Jedinica Nacionalne garde izrasla je iz grupe pod nazivom Bataljon Azov, formiran 2014. kao jedna od mnogih dobrovoljačkih brigada koje su se podigle da podrže nedovoljno finansiranu i sumnjivo predvođenu vojsku Ukrajine u borbi protiv separatista koje podržava Rusija u istočnoj Ukrajini.

Taj sukob je izbio nakon što je usled masovnih protesta predsednika Ukrajine koji je bio naklonjen Kremlju oteran sa funkcije.

Bataljon Azov je privukao svoje početne borce iz krajnje desnih krugova i izazvao kritike za neke od svojih taktika. Njeni sadašnji članovi odbacili su optužbe za nacionalizam i radikalizam. Svjatoslav Palamar, zamenik komandanta puka, rekao je u nedavnom intervjuu iz čeličane da više voli izraz "patriotizam".

Šta su branioci postigli?

Pošto je Marijupolj postao simbol patnje i otpora Ukrajinaca nakon što je Rusija izvršila invaziju na njihovu zemlju, ukrajinski zvaničnici su u više navrata naglašavali ulogu boraca u Azovstalu u odbrani grada i zaustavljanju ruskog napretka na drugim mestima.

"Ukrajinske trupe u Marijupolju su već izvršile podvig, povlačeći na sebe elitne snage ruske vojske i značajno usporavajući napredovanje Rusa na jugoistoku", rekao je gradonačelnik Marijupolja Vadim Bojčenko.

Nakon što su branioci fabrike dobili instrukcije da prekinu borbu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je taj potez ispravan i human jer su "Ukrajini potrebni ukrajinski heroji da bi bili živi. To je naš princip".

Razoreni primorski grad i ukrajinski borci koji su bili brojčano i po oružju nadjačani čija je upornost osujetila cilj Rusije da brzo zauzme Marijupolj sada su nepovratno urezani u ukrajinsku istoriju, bez obzira na ishod rata.

Odbrana Marijupolja će "ući u istoriju kao Termopil 21. veka", rekao je Mihajl Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika, kada su borci počeli da napuštaju fabriku. "Branioci Azovstala osujetili su neprijateljske planove da zauzme istočnu Ukrajinu, odvukli ogroman broj neprijateljskih snaga i promenili tok rata".

Termopil se smatra jednim od najslavnijih poraza u istoriji, u kojem je 300 Spartanaca držalo mnogo veću persijsku silu 480. p. pre nego što su konačno podlegli. Poubijani su do poslednjeg čoveka, uključujući i njihovog kralja.

Deklaracija EUSAIR o "nezakonitoj i neopravdanoj agresiji" Rusije na Ukrajinu, potpisala i Srbija

ARHIVA - Sednica foruma EUSAIR, u Tirani, u Albaniji, 16. maja 2022. (Foto: Tviter)

Na godišnjem sastanku zemalja jadransko-jonske regije u Tirani u subotu je 10 država, među kojima i Srbija, usvojilo deklaraciju u kojoj su invaziju Rusije na Ukrajinu nazvale "nezakonitom i neopravdanom agresijom" i izrazile predanost "suverenitetu, nezavisnosti, te jedinstvu i teritorijalnom integritetu" Ukrajine, javila je agencija Hina iz Tirane, preosi FoNet.

Hrvatska, Slovenija, Italija, Grčka, Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija i San Marino okupile su se na forumu pod nazivom Strategija EU za jadransko-jonsku regiju (EUSAIR), a u zajedničkoj deklaraciji navele su 25 tačaka u vezi sa svojom budućom međusobnom saradnjom pod pokroviteljstvom Evropske komisije.

Prva tačka deklaracije bila je u vezi sa ratom u Ukraijini, a zemlje potpisnice potvrdile su svoju posvećenost jedinstvu i teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine.

"Mi, predstavnici vlada (…) na najsnažniji način izražavamo žaljenje zbog ilegalne i neopravdane agresije Rusije na Ukrajinu (…). Potvrđujemo svoju predanost suverenitetu, nezavisnosti, jedinstvu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okvirima njenih međunarodno priznatih granica (…)", citirala je Hina navode iz deklaracije.

Deklaracija nije zakonski obavezujući dokument, ali su usvojenim tekstom iskazani načelni politički stavovi zemalja potpisnica.

Navodi se da je deklaracija objavljena posle sastanka u Tirani koji je bio zatvoren za medije, a na njemu su učestvovali državni sekretari ministarstava spoljnih poslova.

Predstavnik Srbije, zemlje koja Rusiji nije uvela sankcije, nije bio dostupan za komentar neposredno posle sastanka, navela je Hina.

Sve zemlje jadransko-jonske inicijative prihvatile su tekst deklaracije "u obimu koji je dostavljen i novinarima", rekao je zamenik ministarke spoljnih poslova BiH Josip Brkić i naglasio da je "svih 10 članica je jednoglasno prihvatilo tekst deklaracije”.

Hrvatsku je na sastanku predstavljala državna sekretarka ministarstva spoljnih poslova Andreja Metelko-Zgombić.

"Usvojili smo deklaraciju, međutim naglasak je bio na sadašnjoj situaciji u Ukrajini, na koju smo se svi osvrnuli i dali punu podršku Ukrajini. Podržali smo svaki oblik pomoći i podrške koji možemo dati”, rekla je Metelko-Zgombić hrvatskim novinarima posle sastanka.

Strategiju za jadransku i jonsku regiju (EUSAIR) Evropska komisija uspostavila je 2014. godine kao način približavanja zemalja kandidata i potencijalnih kandidata Evropskoj uniji.

Ukrajina odbacuje primirje, borbe se intenziviraju u Donbasu

Stambene zgade uništene u ruskom bombardovanju u Irpinu, nedaleko od Kijeva, 21. maja 2022. (Foto: AP/Efrem Lukatsky)

Ukrajina je odbacila prekid vatre ili davanje ustupaka Moskvi, Rusija je intenzivirala ofanzivu u istočnom regionu Donbasa i prestala da daje gas Finskoj, a poljski predsednik Andžej Duda sprema se da se obrati ukrajinskom parlamentu.

Nakon što je okončala višenedeljni otpor poslednjih ukrajinskih boraca u strateškom jugoistočnom gradu Marijupolju, Rusija vodi veliku ofanzivu u Lugansku, jednoj od dve pokrajine u Donbasu.

Separatisti koje podržava Rusija od ranije kontrolišu delove teritorije u Lugansku i susednoj oblasti Donjeck pre invazije 24. februara, ali Moskva želi da zauzme poslednje preostale delove teritorije u Donbasu, koji su još pod kontrolom Ukrajine.

"Situacija u Donbasu je izuzetno teška", rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u svom noćnom obraćanju.

Ruska vojska je pokušavala da napadne gradove Slavjansk i Sijerodonjeck, ali su ukrajinske snage zadržavale napredovanje, rekao je on.

Savetnik Zelenskog Mihail Podoljak odbacio je mogućnost pristanka na prekid vatre i rekao da Kijev neće prihvatiti nikakav sporazum sa Moskvom koji uključuje ustupanje teritorije. Pravljenje ustupaka bi se vratilo u lice Ukrajini jer bi Rusija uzvratila jače nakon bilo kakvog prekida borbi, rekao je on.

Uništeni tramvaji stoje u depou u Marijupolju, teritoriji pod kontrolom samoproglašene Donjetske Narodne Republike, istočna Ukrajina, 21. maja 2022.
Uništeni tramvaji stoje u depou u Marijupolju, teritoriji pod kontrolom samoproglašene Donjetske Narodne Republike, istočna Ukrajina, 21. maja 2022.

"Rat se neće zaustaviti (nakon ustupaka). Samo će biti stavljen 'na pauzu' na neko vreme", rekao je Podoljak, vodeći ukrajinski pregovarač, u intervjuu Rojtersu u dobro čuvanoj predsedničkoj kancelariji.

"Oni će krenuti u novu ofanzivu, još krvaviju i obimniju".

Nedavni pozivi na hitan prekid vatre stigli su od američkog sekretara za odbranu Lojda Ostina i italijanskog premijera Marija Dragija.

Završetak borbi u Mariupolju, najvećem gradu koji je Rusija zauzela, donosi ruskom predsedniku Vladimiru Putinu retku pobedu posle niza neuspeha u skoro tri meseca borbi.

Poslednje ukrajinske snage sakrile su ogromnu čeličanu Azovstal u Marijupolju predale su se u petak, saopštila je Rusija.

Potpuna kontrola nad Marijupoljom daje Rusiji komandu nad kopnenim putem koji povezuje poluostrvo Krim, koje je Moskva zauzela 2014, sa kopnenom Rusijom i oblastima istočne Ukrajine koje drže proruski separatisti.

Ukrajinske snage u oblastima Luganska i Donjecka koje kontrolišu separatisti saopštile su u subotu da su odbile devet napada i uništile pet tenkova i 10 drugih oklopnih vozila u prethodna 24 sata.

Ruske snage su koristile avione, artiljeriju, tenkove, rakete, minobacače i projektile duž cele linije fronta za napad na civilne strukture i stambena naselja, naveli su Ukrajinci u objavi na Fejsbuku. Najmanje sedam ljudi je ubijeno u regionu Donjecka, rekli su oni.

Britansko ministarstvo odbrane saopštilo je u nedelju da Rusija u toj ofanzivi raspoređuje svoja vozila za podršku tenkovima BMP-T "Terminator".

Međutim, sa samo 10 raspoloživih za jedinicu koja je već pretrpela velike gubitke u neuspelom pokušaju na Kijev, prema oceni ministarstva, malo je verovatno da će oni imati značajan uticaj.

Ruske trupe uništile su most na reci Severski Donjec između Severodonjecka i Lisičanska, rekao je regionalni guverner Luganska Sergej Gajdaj.

Borbe su se vodile na periferiji Severodonjecka od jutra do noći, rekao je on u aplikaciji za razmenu poruka Telegram.

Severodonjeck i njegov "grad blizanac" Lisičansk preko reke Severski Donjec čine istočni deo džepa pod kontrolom Ukrajine koji Rusija pokušava da pregazi od sredine aprila nakon što nije uspela da zauzme Kijev.

Spor u vezi sa gasom

Ruska državna gasna kompanija Gazprom saopštila je da je zaustavila izvoz gasa u Finsku, koja je odbila zahteve Moskve da plaća ruski gas u rubljama nakon što su zapadne zemlje uvele sankcije zbog invazije.

Finska i Švedska su u sredu podnele zahtev za pridruživanje vojnom savezu NATO-a.

Finski državni veletrgovac gasom Gasum, finska vlada i pojedinačne kompanije koje koriste gas u Finskoj saopštili su da su spremni za zatvaranje ruskih tokova.

Većina evropskih ugovora o snabdevanju denominirana je u evrima ili dolarima. Moskva je prošlog meseca prekinula gas Bugarskoj i Poljskoj nakon što su odbile da ispoštuju nove uslove.

Zapadne zemlje su takođe pojačale isporuke oružja Ukrajini. Kijev je u subotu dobio još jedan ogroman podsticaj kada je američki predsednik Džo Bajden potpisao zakon o obezbeđivanju skoro 40 milijardi dolara vojne, ekonomske i humanitarne pomoći.

Moskva kaže da sankcije Zapada, zajedno sa isporukom oružja Kijevu, predstavljaju "proksi rat" Sjedinjenih Država i njihovih saveznika. Hiljade ljudi u Ukrajini je ubijeno u ratu u kom su raseljeni milioni, a gradovi uništeni.

Zelenski je rekao da je istakao važnost dodatnih sankcija Rusiji i deblokade ukrajinskih luka u razgovoru sa Dragijem u subotu.

Duda, koji se sastao sa Zelenskim u Kijevu prošlog meseca, prvi je strani lider koji će se lično obratiti parlamentu od invazije, saopštila je njegova kancelarija.

Zelenski veruje u diplomatsko okončanje rata, Rusija preuzela Marijupolj

Stanovnici Marijupolja prolaze pored stambene zgrade razorene u ruskom bombardovanju

KIJEV -Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da će rat u Ukrajini biti završen dipomatskim dogovorom.

"Pobeda će biti teška, krvava, ali će se borba okončati diplomatski. Ima stvari koje ne možemo da okončamo osim ako sednemo za pregovarački sto", kazao je Zelenski u obraćanju naciji.

Takođe je istakao da Kijev radi na tome da povrati borce koji su se predali u čeličani Azovstal u Marijupolju, koji je mesecima pod ruskom opsadom.

"Sve će zavisiti od UN, Crvenog krsta i Ruske Federacije, da li će borci biti bezbedni i dočekati razmenu u nekom obliku", rekao je Zelenski i dodao da ukrajinske obaveštajne službe pripremaju teren za "razgovor i razmenu ratnih zarobljenika".

Rusija, međutim, nije saopštila šta će biti sa borcima iz Marijupolja koji su se predali.

Ukrajinski borci koji su bili u čeličani Azovstal prevezeni su autobusima na teritorije koje kontrolišu ruske snage
Ukrajinski borci koji su bili u čeličani Azovstal prevezeni su autobusima na teritorije koje kontrolišu ruske snage

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je u subotu ujutru da se predala i poslednja grupa ukrajinskih boraca iz čeličane Azovstal u Mariupolju, čime je okončana višemesečna opsada grada koji je potpuno u ruševinama.

"Teritorija kompleksa čeličane Azovstal... potpuno je oslobođena“, navodi se u saopštenju ministarstva. Rečeno je i da se predala 531 osoba.

Na video snimku ruskog Ministarstva odbrane, koji navodno prikazuje predaju, vidi se niz nenaoružanih muškaraca koji prilaze ruskim vojnicima ispred fabrike i daju svoja imena. Rusi su zatim pažljivo pretresali svakog čoveka i njihovu imovinu, a činilo se i da su tražili od branilaca da pokažu svoje tetovaže.

Moskva bataljon Azov naziva „nacistima“.

Jedinica, formirana 2014. kao milicija za borbu protiv separatista koje podržava Rusija, poriče da je nacistička, što tvrdi i Kijev.

„Podzemni objekti fabrike u kojima su se krili militanti, došli su pod potpunu kontrolu ruskih oružanih snaga“, navodi se u saopštenju i dodaje da se u proteklih nekoliko dana predalo ukupno 2.439 branilaca.

Ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je predsedniku Vladimiru Putinu da su i Mariupolj i čeličana potpuno oslobođeni, navodi se u saopštenju.

Ukrajina je u ponedeljak naredila borcima da se predaju, a predsednik Volodimir Zelenski je rekao da je prioritetno bilo spasiti živote. Kijev branioce naziva herojima.

Savetnik ukrajinskog ministarstva unutrašnjih poslova Anton Geraščenko rekao je da će se o odbrani fabrike u narednim godinama učiti u vojnim školama.

"Oni nisu imali čistu vodu, imali su hrane za jedan obrok dnevno, i praktično nikakve medicinske potrepštine...Da li razumete šta je amputirati ud bez anestezije? Ono što vidite u holivudskim horor filmovima nije ništa u poređenju sa onim što su videli i podneli branioci Azovstala“, rekao je on ukrajinskoj televiziji.

G7 najavio novu pomoć Ukrajini od 9,5 milijardi dolara

Ukrajinski premijer Denis Šmihal obraća se ministrima finansija G7, na sastanku blizu Bona u Nemačkoj (Foto: Federico Gambarini/DPA via AP, Pool)

Finansijski lideri G7 saglasili su se u petak da izdvoje novu pomoć za Ukrajinu od 9,5 milijardi dolara i obećali dovoljno novca da se spreči kolaps već razorene ukrajinske ekonomije, dok se zemlja bori protiv ruske agresije.

Ministri finansija i guverneri centralnih banaka Sjedinjenih Država, Japana, Kanade, Britanije, Nemačke, Francuske i Italije saopštili su da će podrška za Ukrajinu u ovoj godini do sada biti 19,8 milijardi dolara. Nemačko ministasrtvo finansija pojasnilo je da ukupna suma obuhvata 10,3 milijarde koje su već obećane ili raspodeljene.

Kada je reč o novim finansijskim sredsstvima, SAD će obezbediti 7,5 milijardi u grantovima, Nemačka milijardu, dok će preostalu milijardu finansirati ostale zemlje iz G7 kroz grantove i zajmove, navelo je nemačko ministarstvo.

"Bićemo uz Ukrajinu tokom ovog rata i posle toga i spremni smo da uradimo više kada to bude potrebno", navodi se u saopštenju G7 na kraju dvodnevnog sastanka blizu nemačkog grada Bona.

Ukrajina procenjuje da joj je potrebno 5 milijardi dolara mesečno da isplaćuje zarade državnim službenicima i finansira rad državne uprave uprkos dnevnom razaranju u napadima ruskih snaga.

Evropska unija takođe planira da ponudi 9 milijardi eura zajmova Ukrajini, a Evropska banka za rekontrukciju i razvoj i Međunarodna finansijska korporacija još 3, 4 milijarde.

G7 je takođe zatražio da se podrži dugoročni oporavak i obnova Ukrajine, uz ocenu da je reč o "masovnim zajedničkim naporima" koji će morati da se koordinišu.

Ekonomisti procenjuju da će obnova Ukrajine koštati od 500 milijardi do 2 hiljade milijardi eura, u zavisnosti od toga koliko sukob bude trajao i koliki bude obim pričinjene štete.

Nemački ministar finansija Kristijan Lindner rekao je na konferenciji za novinare posle sastanka G7 da se raspravljalo i o mogućnosti zaplene ruske imovine da bi se finansirala obnova Ukrajine, ali da još nije donesen zaključak o tom pitanju.

"Reč je o opciji koju bi i dalje trebalo pomno razmotriti", naglasio je Lindner.

G7 je takođe razmatrao predloge da se smanje ruski prihodi od izvoza energenata, kao što su fazni embargo koji je predložila Evropska unija, zatim formiranje saveza kupaca da se ograniče cene ruske sirove nafte, te uvođenje tarifa na taj energent.

Poslednje su predložili američki zvaničnici da bi se ograničio profit Moskve, dok bi se istovremeno zadržale ruske zalihe sirove nafte na tržištu da bi se izbegao skok cena.

"Još ništa nije utvrđeno kao jasna strategija", rekla je američka sekretarka za finansije Dženet Jelen.

Na sastanku se razgovaralo i o globalnom skoku inflacije pogoršanom ratom u Ukrajini, što je takođe dovelo do značajnoj usporavanja ekonomskog rasta i pojačalo strahovanja da bi moglo da dođe do stagflacije - kombinacije stalnog rasta cena i ekonomske stagnacije - fenomena iz 1970-tih.

Lindner je rekao da je inflacija ogroman rizik i da mora brzo da se spusti ka nivou od 2 odsto. U saopštenju G7 navodi se da će kamatne stope da rastu, ali na način kojim se ne bi uništio ekonomski rast.

Učitajte još

XS
SM
MD
LG