Linkovi

Rat u Ukrajini

Putin: Svet suočen sa krizom u snabdevanju hranom zbog sankcija

Ruski predsednik Vladimir Putin na sastanku u Moskvi, 29 mart, 2022. (Foto: Sputnik/Mikhail Klimentyev/Kremlin via REUTERS)

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je u utorak da Rusija mora pomno da prati izvoz hrane u "neprijateljske" zemlje zašto što su sankcije Zapada izazvale globalnu krizu u snabdevanju hranom i nekontrolisani rast cena energije.

Zapadne sankcije, uvedene zbog Putinove invazije na Ukrajinu, dovele su Rusiju na ivicu najgore ekonomske krize od pada Sovjetskog Saveza 1991. godine, mada Moskva tvrdi da bi globalne posledice kaznenih mera mogle da budu daleko značajnije, prenosi agencija Rojters.

Putin je upozorio da će veće cene energije, zajedno sa nestašicama đubriva, podstaći Zapad da štampa novac da bi kupio zalihe, što će dovesti do nestašica hrane u siromašnijim zemljama.

"To će neminovno pogoršati nestašice hrane u najsiromašnijim delovima sveta, izazvati novi talas migracije i dovesti do još većeg rasta cena hrane. U ovim uslovima, nestašice đubriva na globalnom tržištu su neminovne. Moramo da budemo oprezniji kada je reč o zalihama hrane u inostranstvu, a naročito da pomno pratimo izvoz u neprijateljske zemlje", rekao je Putin.

Jedan od Putinovih saveznika upozorio je prošle nedelje da bi Rusija zbog zapadnih sankcija mogla poljoprivrednim proizvodima da snabdeva samo "prijateljske" zemlje.

Rusija je najveći svetski izvoznik pšenice, i uglavnom snabdeva Afriku i Bliski istok, kao i jedan od najvećih proizvođača đubriva.

Ruski lider je takođe upozorio da će Moskva odgovoriti na sve pokušaje da se nacionalizuje ruska imovina u inostranstvu, uz ocenu da je reč o "maču sa dve oštrice".

Nemačka je u ponedeljak najavila da će preuzeti kontrolu nad ogrankom Gasproma u toj zemlji, nakon što je ruski gigant prošle nedelje saopštio da će obustaviti poslovanje sa nemačkom firmom.

Ostale vesti dana

Stoltenberg: Više od 300.000 NATO trupa u visokom stepenu pripravnosti

ARHIVA - Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg na konferenciji za novinare u Briselu (Foto: AP/Olivier Matthys)

NATO će značajno povećati broj trupa u visokom stepenu pripravnosti na više od 300.000, najavio je u ponedeljak generalni sekretar Jens Stoltenberg, dok se očekuje da članice alijanse usvoje novu strategiju u kojoj se Moskva opisuje kao direktna pretnja, četiri meseca od izbijanja rata u Ukrajini.

"Rusija je napustila partnerstvo i dijalog koji je NATO pokušavao mnogo godina da uspostavi sa njom. Izabrali su sukob umesto dijaloga. Žalimo zbog toga - ali naravno, moramo da odgovorimo na tu realnost", rekao je Stoltenberg u Briselu uoči samita NATO-a u Madridu.

Samit 28. i 29. juna održava se u ključnom trenutku za zapadnu vojnu alijansu nakon neuspeha u Avganistanu i unutrašnjih sporova za vreme mandata bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa koji je pretio da će povući Vašington iz NATO-a.

Međutim, ruska invazija na Ukrajinu dovela je do geopolitičkog preokreta i podstakla do sada neutralne zemlje Finsku i Švedsku da se prijave za članstvo u NATO-u, a Ukrajini omogućila da dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, podseća Rojters.

Stoltenberg je rekao da će NATO transformisati postojeće snage za brzo reagovanje, čijih je 40.000 pripadnika već u visokom stepenu pripravnosti i povećati ukupni broj na "više od 300.000".

Taj potez preduzet je u okviru napora NATO-a da utvrdi novu strukturu prema kojoj će nacionalne snage biti na različitim nivoima pripravnosti kako bi Alijansa imala veći broj trupa u stanju borbene gotovosti u slučaju krize.

Na samitu, NATO će drugačije definisati Rusiju, koja je do sada nazivana strateškim partnerom.

"Očekujem da će saveznici jasno poručiti da Rusija predstavlja direktnu pretnju po našu bezbednost, principe i međunarodni poredak zasnovan na pravilima", najavio je Stoltenberg.

NATO borbene jedinice na istočnom krilu alijanse, naročito u baltičkim zemljama, biće podignute na nivo brigada, a hiljade trupa će biti u stanju pripravnosti u zemljama kao što je Nemačka, kao brzo pojačanje, dodao je generalni sekretar.

"Zajedno, to predstavlja najveću izmenu naše kolektivne odbrane i odvraćanja od Hladnog rata", ocenio je Stoltenberg.

Istovremeno je umanjio nade da će na samitu biti postignut napredak u pogledu protivljenja Turske članstvu Švedske i Finske, uz opasku " da neće davati obećanja ili spekulisati o određenim vremenskim rokovima". Stoltenberg bi trebalo u utorak u Madridu da se sastane sa liderima sve tri zemlje.

G7: Nove sankcije Rusiji i podrška Ukrajini "koliko god bude potrebno"

Lideri G7 na samitu u Nemačkoj razgovaraju putem video linka sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim (Foto: Tobias Schwarz/Pool Photo via AP)

Grupa sedam najbogatijih zemalja (G7) u ponedeljak je obećala da će podržavati Ukrajinu "koliko god bude potrebno" i da će uvesti nove sankcije Rusiji koje će obuhvatiti predlog da se ograniči cena ruske nafte.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je prethodno, u obraćanju na samitu u Elmau u Nemačkoj putem video linka, od lidera G7 zatražio više oružja i protivvazdušne odbrane.

Cilj saopštenja G7 bio je da se uputi poruka da su članice grupe sedam najrazvijenijih zemalja spremne da dugoročno podrže Ukrajinu, u trenutuku kada širom sveta rastu cene hrane i energije, delom i zbog ruske invazije.

"Nastavićemo da pružamo finansijsku, humanitarnu, vojnu i diplomatsku podršku i da budemo uz Ukrajinu koliko god bude potrebno", navodi se u saopštenju.

Nakon što su rakete pogodile Kijev u nedelju, američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven rekao je da Sjedinjene Države pripremaju novi paket oružja za Ukrajinu, koji obuhvata protivvazdušne sisteme dugog dometa i municiju.

"On (ukrajinski predsednik) najviše je razmišljao o raketnim napadima na Kijev i druge gradove širom Ukrajine i želji da dobije dodatne protivvazdušne kapacitete koji bi mogli da obaraju ruske rakete", rekao je Saliven novinarima o obraćanju Zelenskog.

Članice G7 saopštile su da su spremne da pruže bezbednosne garancije u posleratnom okruženju i naglasile, nakon prethodnih primedbi Ukrajine, da će Kijev sam odlučivati o budućem mirovnom dogovoru sa Rusijom.

Takođe su poručile da su obećale ili da su spremne da izdvoje do 29 milijardi 500 miliona dolara za Ukrajinu.

G7 takođe želi da poveća pritisak na Rusiju a da ne podstakne dodatni rast inflacije koja već izaziva probleme u brojnim zemljama, uključujući i SAD.

Proširene sankcije takođe bi pogodile prihode Moskve od izvoza zlata, rusku vojnu industriju i zvaničnike koje je Rusija postavila na delovima ukrajinske teritorije pod ruskom kontrolom.

Cilj uvođenja ograničenja na cene nafte je da se smanji ruski profit i istovremeno snize cene energije.

"Dvostruki cilj lidera G7 je da se direktno pogode Putinovi tokovi prihoda, naročito kroz energiju, ali da se takođe umanje posledice po ekonomije G7 i ostatak sveta", rekao je neimenovani američki zvaničnik na marginama samita G7, prenosi agencija Rojters.

Zapadne sankcije su teško pogodile rusku ekonomiju, a cilj novih mera je da se Kremlj dodatno spreči da profitira od izvoza nafte. Američki zvaničnik je rekao da će članice G7 raditi sa drugima - uključujući Indiju - da se ograniče ruski prihodi od nafte.

Indija nije kritikovala Rusiju zbog invazije na Ukrajinu i tržište je za rusku naftu, gas i ugalj dok pokušava da balansira odnose sa Moskvom i Zapadom.

SAD su takođe najavile da će uvesti sankcije protiv stotina pojedinaca i entiteta, uz više od 1.000 koji su već sankcionisani, zatim kazniti kompanije u nekoliko zemalja i uvesti tarife na stotine ruskih proizvoda.

Ukrajina: Raste broj žrtava ruskog raketnog napada na tržni centar

Spasilačke ekipe pretražuju ruševine tržnog centra u Kremenčuku, Ukrajini (Foto: Press service of the State Emergency Service of Ukraine/Handout via REUTERS )

KIJEV - Najmanje 13 osoba je poginulo, dok je 50 ranjeno u ruskom raketnom napadu na jedan prometni tržni centar u gradu Kremenčuk, u centralnom delu Ukrajine, saopštili su ukrajinski zvaničnici, a prenosi agencija Rojters.

Objekat su pogodile dve rakete, a napad je izazvao ogroman požar, naveli su zvaničnici. Vatrogasci i vojnici tragaju za preživelima.

"Ne znamo koliko bi ljudi moglo da bude ispod ruševina", rekao je šef regionalne spasilačke službe.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je na Telegramu rekao da je u trenutku napada, u tržnom centru bilo više od 1.000 ljudi.

"Beskorisno se nadati dostojanstvu i humanosti od Rusije", naveo je Zelenski.

Dmitro Lunjin, regionalni guverner, rekao je da je malo verovatno da ima mnogo preživelih u ruševinama "zbog velikog požara i puno dima". Rekao je da će spasilačke ekipe nastaviti da pretražuju ruševine i da će verovatno biti pronađeno više tela.

Požar u tržnom centru u Kremenčuku (Foto: Governor of Poltava region Dmitry Lunin/Handout via REUTERS)
Požar u tržnom centru u Kremenčuku (Foto: Governor of Poltava region Dmitry Lunin/Handout via REUTERS)

Dodao je da u blizini nije bilo vojnih ciljeva i dodao: "To je teroristički čin protiv civila".

U toku su spasilačke operacije, a devetoro povređenih je u teškom stanju", rekao je zamenik šefa predsedničkog kabineta Kirilo Timošenko.

U Kremenčuku, industrijskom gradu sa 217.000 stanovnika pre ruske invazije, na reci Dnjepar u regionu Poltava, nalazi se najveća ukrajinska naftna rafinerija.

Lideri G7 osudili su "gnusan" napad na tržni centar i poručili da će ruski predsednik i počinioci napada odgovarati. Američki državni sekretar Entoni Blinken takođe je oštro osudio napad.

"Svet je užasnut današnjim ruskim raketnim napadom, u kojem je pogođen prometni ukrajinski tržni centar - što je najnovije u nizu zverstava. Nastavićemo da podržavamo naše ukrajinske partnere i da pozivamo na odgovornost Rusiju, uključujući i one koji su odgovorni za zverstva", napisao je Blinken na Tviteru.

Napad su oštro osudile i Ujedinjene nacije. Zamenik ruskog ambasadora pri UN-u, Dmitrij Poljanski napisao je na Tviteru, bez iznošenja dokaza, da je napad "ukrajinska provokacija".

"Tačno ono što je potrebno režimu u Kijevu da zadrži pažnju na Ukrajini pre NATO samita", ustvrdio je Poljanski.

U međuvremenu, u ruskom granatiranju Harkova, na severoistoku Ukrajine, poginulo je pet osoba a 22 su ranjene, među kojima petoro dece, rekao je regionalni guverner Oleh Sinehubov.

"Sve su to civili Harkova, koji su šetali ulicama, bili na igralištima", rekao je Sinehubov na Telegramu.

Ukrajinski predsednik prethodno je apelovao na zapadne lidere da dostave još oružja njegovoj zemlji, dok ruske snage napreduju ka Lisičansku, poslednjem velikom gradu koji ukrajinska vojska i dalje drži u Lugansku, na istoku zemlje.

Guverner Luganska Serhij Gajdaj rekao je da je u ruskom raketnom napadu na Lisičansk poginulo najmanje osam osoba, a da je 21 povređena.

Prethodno je naglasio da je Lisičansk pretrpeo "katastrofalnu štetu" od ruskog granatiranja, koje je intenzivirano nakon što je Ukrajina izgubila Severodonjeck. Apelovao je na civile da se hitno evakuišu iz Lisičanska.

Ukrajinski predsednik obratio se liderima Grupe 7, koji zasedaju u Bavarskim Alpima, i tražio još oružja - uključujući i moderne sisteme PVO.

"Partneri treba da reaguju brže, ako su zaista partneri, a ne posmatrači. Odlaganje isporuke oružja našoj zemlji je zapravo poziv Rusiji da nastavi sa udarima", rekao je predsednik Ukrajine.

Prema navodima neimenovanog evropskog zvaničnika, Zelenski je od lidera G7 tražio i dodatne sankcije Rusiji.

Lideri zemalja G7 - Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Država - pokušavaju da održe jedinstvo protiv Rusije, čak i sa sve većim posledicama rata po svetsku ekonomiju.

Predsednik SAD Džo Bajden preneo je partnerima da "treba da se drže zajedno protiv Rusije".

Na početku samita, četiri države su objavile da će prestati sa uvozom ruskog zlata, kako bi pojačale sankcije Moskvi. Ali, nije poznato da li su sve članice G7 sa tim saglasne.

Iako su sankcije isekle Rusiju iz globalnog finansijskog sistema, ruski predsednik Vladimir Putin ne deluje kao da će promeniti kurs i prestati sa napadima.

Novi napadi na Harkov i Kijev

Rusija je u nedelju pokrenula nove raketne napade na dva najveća ukrajinska grada glavni grad Kijev i Harkov, čak i u trenutku kad su lideri Grupe sedam zemalja iz vodećih svetskih demokratija vodili razgovore u Bavarskim Alpima kako bi utvrdili nove načine za izolaciju Moskve.

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko rekao je da su pogođene najmanje dve stambene zgrade u gradu, pri čemu je najmanje jedna osoba poginula, a četiri su povređene.

Rusija je pojačala upotrebu krstarećih raketa, pogađajući ciljeve širom severozapadne Ukrajine. Sirene za vazdušni napad oglasile su se u nekoliko gradova.

Vatrogasci vodom gase stan unišen u raketnom udaru, tokom ruske invazije na Ukrajinu, u Kijevu, 26. juna 2022.
Vatrogasci vodom gase stan unišen u raketnom udaru, tokom ruske invazije na Ukrajinu, u Kijevu, 26. juna 2022.

Rusija je napredovala u istočnoj Ukrajini iako ranije u ratu nije uspela da sruši vladu Zelenskog ili zauzme Kijev.

Novi napad na Kijev usledio je dan nakon povlačenja ukrajinskih trupa iz istočnog grada Severodonjecka, što je velika pobeda Rusije posle nedelja žestokih borbi, sa bitkama kje su u toku i koje su rezultirale međunarodnim poskupljenjem hrane i goriva.

Visoki zvaničnik američke odbrane u petak je pohvalio odluku Ukrajine da se povuče iz Severodonjecka, opisujući taj potez kao "profesionalan" i "taktički".

"Ono što rade je da se dovode u poziciju u kojoj mogu bolje da se brane", rekao je zvaničnik novinarima pod uslovom anonimnosti kako bi razgovarali o obaveštajnim i drugim osetljivim informacijama.

I dok je zvaničnik rekao da su ruske snage uspele da se domognu oko Severodonjecka, dobici su ih značajno koštali.

"Rusi su pretrpeli velike gubitke, a takođe su pretrpeli gubitke u teškoj opremi", rekao je zvaničnik. "Ruske snage pokazuju znake istrošenosti i oslabljenog morala i to utiče na njihovu sposobnost da brzo napreduju".

Rusija optužila SAD za blokadu transporta robe ka Kalinjingradu

Kolona kamiona formirala se na granici Litvanije sa ruskom enklavom Kalinjingrad

MOSKVA - Ministarstvo spoljnih poslova Rusije okrivilo je SAD zbog toga što je Litvanija zabraila trasport pojedine robe iz Rusije do ruske enklave Kalinjingrada na Baltičkom moru.

"Takozvani kolektivni Zapad, sa eksplicitnim instrukcijama iz Bele kuće, uveo je zabranu transporta robe do Kalinjingrada", saopšteno je iz ministarstva.

Dodaje se da je taj potez deo matrice "sve većih neprijateljskih akcija Amerike prema Rusiji".

Litvanija, članica EU, od subote blokira transport robe iz Rusije ka Kalinjingradu, koje su pod evropskim sankcijama.

Moskva je to ocenila kao "blokadu" i obećala da će odgovoriti. Litvanija je saopštila da se priprema da je Rusija odseče od glavne regionalne električne mreže.

Ruski zvaničnici procenili su da bi litvanska zabrana mogla da onemogući transport od 30 do 50 odsto dobara ka Kalinjingradu, ali i da se transport može preusmeriti na brodove na Baltiku.

Litvanska premijerka Ingrida Simontje izjavila je da ruske tvrdnje nisu tačne, te da je samo 1 odsto robe odsečen od Kalinjingrada, a da transport putnika ostaje neometan.

Ukrajinske snage se povlače iz Severodonjecka

Ukrajinski vojnik u industrijskoj zoni Severodonjecka

KIJEV - Ukrajina je saopštila u petak da se njene snage povlače iz grada Severodonjecka, koji je u proteklom periodu bio poprište velikih borbi. Mnogi ovaj potez vide kao korak unazad u borbi protiv ruskih snaga koje žele da preuzmu grad.

Guverner provincije Serhij Gajdaj kazao je da je vojska primila naredbu da pređe na drugu poziciju, ali nije rekao gde.

"Ostanak na poziciji koja je mesecim razarana, samo da bi tu ostali, nema mnogo smisla", kazao je Gajdaj za ukrajinsku televiziju.

Gajdaj je govorio povodom četiri meseca od početka ruske agresije na Ukrajinu, u kojoj su do sada poginule hiljade vojnika i civila, izbeglo više od 7 miliona ljudi, gradovi su razoreni, a globalno su nastale krize sa energentima i hranom.

Neke od najžešćih borbi vodile su se u Severodonjecku, koji je ključ za kontrolu provincije Lugansk. Lugansk i Donjeck zajedno čine Donbas, koji je industrijsko jezgro Ukrajine.

Pad Severodonjecka bi ostavio jedino Lisičansk, grad sa druge strane reke, pod kontrolom Ukrajine.

Otakako nisu uspeli da osvoje Kijev, Rusi su se koncentrisali na istočni deo Ukrajine. Analitičari kažu da sa ruske strane ima puno stradalih, da imaju problema sa moralom, vođstvom i zalihama. Ipak, imaju prednost nad ukrajinskom vojskom i polako osvajaju istok i jug zemlje.

Učitajte još

XS
SM
MD
LG