Linkovi

"Srbija na putu evropskih dezintegracija"


ARHIVA - Zastave EU i Srbije u prodavnici u Beogradu, 28. februar 2012. (Foto: Reuters/Ivan Milutinović)
ARHIVA - Zastave EU i Srbije u prodavnici u Beogradu, 28. februar 2012. (Foto: Reuters/Ivan Milutinović)

Još jedan u nizu loših izveštaja o Srbiji stigao je iz Evropskog parlamenta - na mnogo stranica se nabrajaju svi propusti Beograda na evropskom putu - od problema vladavine prava i slabih institucija, do teške medijske situacije, slabog napretka u borbi protiv kriminala i korupcije i brojnih afera poput Krušika, Jovanjice ili Telekoma.

Umesto razmatranja kritika i ocena iz Brisela, predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovara da optužbe iz EU nisu tačne i da u Srbiji nema afera, a sagovornici Glasa Amerike ističu da se on time zapravo obraća svom biračkom telu:

"To je definitivno poruka domaćem javnom mnenju i te poruke smo već navikli da slušamo svaki put kad stignu kritike iz Brisela. Međutim, te poruke možda mogu imati nekakav politički efekat u smislu obraćanja svojoj biračkoj bazi, ali taj efekat je kratkoročan, imajući u vidu da se tim porukama građani Srbije koji su glasali za ovu vlast, koja je obećala reforme u procesu evropskih integracija, dovode u određenu zabludu, određenu zabunu, jer ti građani više ne znaju da li je vlada i da li je politički vrh zaista strateški opredeljen za EU, kako oni to svakodnevno tvrde", kaže predsednik UO Centra za evropske politike Srđan Majstorović.

Za razliku od Majstorovića, koji smatra da je na putu ka EU normalizacija odnosa sa Kosovom podjednako važna koliko i pitanje procesa demokratizacije Srbije, politikolog Boban Stojanović smatra da je do sada Brisel sklanjao pogled sa situacije u Srbiji zarad Kosova:

"Međutim, otišlo je zaista predaleko, dopustili su Aleksandru Vučiću da od Srbije napravi gotovo jednopartijsku državu, državu u kojoj se satanizuju i brutalno se postupa sa organizacijama civilnog društva. I došli smo u situaciju da je država Srbija manje-više optužena da pomaže šverc narkotika, to jest ne da pomaže nego da ona organizuje i distribuira, da je nivo kriminala prešao sve granice. I sad, u ovom trenutku oni ne mogu da sklone pogled od toga i morali su da osude".

"Čak i ako prihvatimo tu retoriku koja dolazi iz vladajućih struktura da je članstvo u EU naš strateški cilj, stiče se utisak da je taktika veoma čudna kako da se ostvari ta strategija. Jer ponašanje poslanika u Narodnoj skupštini, napadi na neistomišljenike, novinare, predstavnike organizacija civilnog društva - zaista šalju jedan zbunjujući signal i ne odslikavaju političku rešenost i spremnost da se svi neophodni uslovi ispune i da skupština napokon počne da se ponaša u skladu sa onim što je njen mandat", dodaje Majstorović.

Kada se sve sabere i oduzme, nemoguće je ne primetiti da Srbija više od godinu dana nije otvorila niti jedno pregovaračko poglavlje i to je po mnogim ocenama najbolji dokaz za to koliko su aktuelnim vlastima važne evrointegracije:

"Ja se iskreno brinem da do maja ove godine, kada bude objavljen prvi tzv. non-paper o vladavini prava - tu nećemo imati značajnije pomake. Ukoliko se to zaista ne desi do maja, onda je vrlo izvesno da u junu neće biti otvaranje ni klastera, i da će pregovori opet ostati na ovoj tačci na kojoj se danas nalaze", ističe Majstorović i dodaje da na jesen kreće kampanja i predizborne radnje, zbog čega je realno da ove godine EU integracije neće opet biti u fokusu i da neće biti napretka.

A rezultat ponašanja vlasti u Srbiji je i to što se sve više građana okreće od evropskog puta, ističe Stojanović:

"Tako da mi više ne možemo govoriti o procesu evropskih integracija, već dezintegracija. Jer ovo je dezintegracija celog tog procesa. I sada je potpuno ogoljeno da ne mogu neke stvari toliko da se zanemaruju i da Srbija neće dobiti članstvo u EU samo zato što sarađuje oko dijaloga u Briselu već da zaista neke stvari moraju da se rade".

Majstorović naglašava:

"Ako je ovaj izveštaj mera uspešnosti sadašnje vlasti na tome da radi ove stvari zarad vlastitih građana, onda se postavlja pitanje kakve su to namere ove vlasti prema vlastitima građanima. Jer prosto živimo u veoma zagađenom okruženju, a malo toga se radi da se stvari unaprede".

Na kraju, ostaje pitanje da li Srbija ima alternativu procesu približavanja Evropi i da li sve bolji odnosi sa Kinom i Rusijom mogu da budu adekvatna zamena za EU. Čini se da ni vlasti u Srbiji nemaju odgovor na to pitanje - zbog čega će spoljna politika Beograda i dalje biti konfuzna kao do sada.

XS
SM
MD
LG