Linkovi

Šta je i gde se nalazio "Crni Vol strit"?


Crnački Vol strit gori u Talsi u Oklahomi, u junu 1921. (Foto: Kulturni centar Grinvuda)

Do nedavno, mnogi Amerikanci nikada nisu čuli za okrug Grinvud u gradu Tulsi u Oklahomi, jednu od najvećih, najprosperitetnijih crnačkih zajednica u zemlji, koja je uništena 1921. u događaju koji Istorijsko društvo Oklahome naziva "najgorim incidentom rasnog nasilja u američkoj istoriji".

Pre 1921, većina od 10.000 afroameričkih stanovnika Tulse živela je u razvijenom, živom kraju grada, u kojem su cvetale prodavnice u vlasništvu crnaca, postojala dva dnevna lista, nekoliko crkava, hotel i biblioteka. Neki su Grinvud nazivali "Crni Vol strit".

"Ideja crnačke zajednice koja je samoodrživa ili ideja crnaca koji vode poslove i imaju sopstvene firme nije posebno istaknuta u američkom istorijskom okviru, čak ni danas", kaže Gregori Ferčajld, čiji su otac i deda odrasli u Grinvudu.

Spaljene cigle na zidu savremene prodavnice su jedan od nekoliko preživelih podsetnika na istorijski, crnački distrikt u Tulsi koji je činilo više od 30 ulica (Foto: AP/Sue Ogrocki)
Spaljene cigle na zidu savremene prodavnice su jedan od nekoliko preživelih podsetnika na istorijski, crnački distrikt u Tulsi koji je činilo više od 30 ulica (Foto: AP/Sue Ogrocki)

“Kada se priča o nekoj crnačkoj zajednici, ideja je da se, mora biti, priča o nečemu što je opasno, propalo, gde ima mnogo kriminala, ne govori se kao o mestu sa svim odlkama takozvanog 'američkog života'. Ali moj deda je odrastao, i gledao uništenje baš takve, samoodržive zajednice, i zatim gledao kako se ta zajednica vraća, i odgojio je svog sina u njoj", dodaje Ferčajld.

Neredi su izbili u junu 1921. nakon što je jedan crnački tinejdžer lažno optužen da je napao jednu belkinju. Naoružana grupa belaca ušla je u afroameričko naselje, pljačkajući i paleći kuće i prodavnice. Kada se napad završio, uništeno je više od 35 blokova kuća i preduzeća. Komisija formirana 2001. godine ustanovila je da je 168 osoba ubijeno u nasilju, ali je prema drugim izveštajima broj žrtava bio veći od tri stotine.

Dim se diže iz ruševina afroameričkih kuća posle maskra u Tulsi u Oklahomi, 1921. godine. (Foto: Reuters/U.S. Library of Congress)
Dim se diže iz ruševina afroameričkih kuća posle maskra u Tulsi u Oklahomi, 1921. godine. (Foto: Reuters/U.S. Library of Congress)

Mnogi od stanovnika Grinvuda su ostali bez krova nad glavom posle nereda i proveli zimu u šatorima. Ali, Grinvud se obnovio. Ferčajld, koji je profesor i prodekan za poslovnu administraciju na Univerzitetu Virdžinije, kaže da je njegov otac odrastao tamo, posle nereda.

Zajednica je bila uništena, ali se zapravo vratila... tako da je moj otac odrastao u toj zajednici, gde su mu oba roditelja završila fakultet, i on sam je završio fakultet, dakle bili su jaka srednja klasa", kaže Ferčajld.

"Mislim da je razlog što ta priča toliko izaziva interesovanje ne samo razmera masakra koji je izvršen, već ideja da se to dogodilo zajednici koja je bila ekonomski veoma živa i razvijena".

Grinvud je doživeo krizu 1960-ih i 1970-ih, kada su projekti urbanog razvoja promenili izgled centra Tulse. Izgrađeni autoput odsekao je poslovnu četvrt od ostatka grada. Finansijske institucije su napustile taj deo, čime je smanjena mogućnost da lokalni stanovnici grade svoju imovinu kroz štednju ili kredite.

Pored toga, pokret za građanska prava pružio je crncima priliku da kupuju u prodavnicama nekada rezervisanim za belce, što je značilo da su trošili manje novca u svojoj zajednici.

“Gubitak ekonomskog kapitala uticao je na sve aspekte afroameričkog iskustva, od obrazovanja, preko političkog uticaja pa čak do mogućnosti da se sačuva i ispriča naša istorija", kaže Brent Legs, izvršni direktor Akcionog fonda za afroameričko kulturno nasleđe.

Iako je Crnački Vol strit nestao, Legs veruje da Grinvud može da služi kao model za budućnost.

“Mislim da znanje i svest o tome da su afroameričke zajednice nekada bile prosperitetni i razvijeni centri, sa svojim kulturnim institucijama, bankama i pozorištima, crkvama i školama i kućama, predstavlja nacrt za ponovno uspostavljanje osećanja takve zajednice i priliku da se stvaraju zdrave, živahne i razvijene gradske četvrti", kaže on.

Vanesa Hal-Harper iz gradske skupštine Tulse ispred spomenika žrtvama masakra na Crnom Vol stritu 1921, 18. juna 2020.
Vanesa Hal-Harper iz gradske skupštine Tulse ispred spomenika žrtvama masakra na Crnom Vol stritu 1921, 18. juna 2020.

Ferčajld je uložio mnogo vremena u procenu kako finansijski oživeti crnačke zajednice. Iako je segregacija zabranjena zakonom, mnogi Amerikanci i dalje žive u stanju rasne segregacije, žive u krajevima i idu u škole sa ljudima koji izgledaju kao oni. Gregori Ferčajld kaže da to dovodi do smanjenih društvenih i ekonomskih primanja za Afroamerikance, jer finansijska nejednakost počinje praktično od rođenja.

Jedan način da se zatvori taj jaz je uspostavljanje finansijskih institucija kao što su banke i kreditne unije u zajednicama sa nižim primanjima, čiji bi menadžeri bili crnci i članovi drugih marginalizovanih grupa.

“Postojanje finansijskih institucija na mestima gde ljudi žive i rade postaje važno, jer su te finansijske institucije mehanizmi da se pruži kapital lokalnom preduzetniku", objašnjava Ferčajld.

"To su mehanizmi koji dozvoljavaju ljudima koji žive u tim zajednicama da imaju pristup kreditima ili otvaraju štedne račune".

Međutim, možda najvažnije od svega je, kaže Gregori Ferčajld, da Amerikanci spoznaju da rasna segregacija i dalje, u velikoj meri, postoji u njihovom društvu i preduzmnu korake da to okončaju.

"Ja to zovem iluzijom inkluzije", kaže on. "Imam tendenciju da verujem da firme počinju da odražavaju sredinu u kojoj ljudi žive i rade, a pošto živimo u razdvojenim zajednicama i idemo u crnačke ili belačke škole, očekivao bih da će firme kojima upravljamo ostati takođe deo segregacije, sve dok ne budemo svesno pravili drugačiji izbor u svom regrutovanju, razvoju i promociji".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG