Nikola Sterdžen podnela je ostavku na položaj škotske premijerke, navodeći da je deo političke službe - "znati kada vreme da ustupite mesto nekom drugom."
Sterdžen, koja je na vlasti od 2014. godine, izjavila je da je postala suviše kontroverzna - i suviše umorna - da bi prebrodila politički jaz i da želi da se skloni od "brutalnosti" savremene politike kako bi se fokusirala na "Nikolu Sterdžen kao osobu."
Sterdžen je postala liderka Škotske nacionalne stranke (SNP) posle referenduma o nezavisnosti 2014. godine, kada je Škotska glasala sa 55% naspram 45% da ostane deo Ujedinjenog Kraljevstva.
Vodila je svoju stranku kroz seriju ubedljivih izbornih pobeda, i stekla reputaciju najboljeg političkog komunikatora u Britaniji. Te veštine su bile očigledne za vreme pandemije kovida 19, kada je izbegla greške koje su načinili političari u Londonu.
Međutim, u proteklih nekoliko meseci, britanski Vrhovni sud blokirao je put ka održavanju novog referenduma o nezavisnosti, za koji se borila, a mesecima je pratila kontorverza u vezi sa zakonom koji bi transrodnim osobama olakšao promenu roda u ličnim dokumentima, prenosi BBC.
Sterdžen je podržavala predlog zakona o reformi prepoznavanja rodnog identiteta, na koji je konzervativna britanska vlada stavila veto. Škotska premijerka je ocenila da je vlada u Londonu načinila "ozbiljnu grešku" i obećala da će je tužiti zbog te odluke.
Aktivisti za prava transrodnih osoba su pozdravili kao "istorijski" predlog zakona, prema kome bi osobama starijim od 16 godina u Škotskoj bilo dozvoljeno da promene oznaku roda u svojim ličnim dokumentima na osnovu ličnog izjašnjavanja, bez lekarske dijagnoze rodne disforije. Tim zakonom bi se Škotska izdvojila od ostatka Britanije gde je medicinska dijagnoza potrebna da bi se oznaka roda promenila u pravnim dokumentima.
"Učvrstiti podršku nezavisnosti"
Sterdžon je saopštila da će podneti ostavku na mesto premijerke i liderke Škotske i Škotske nacionalne partije kada bude izabran njen naslednik. Na konferenciji za novinare u Edinburgu, poručila je da, iako veruje da većina građana podržava nezavisnost Škotske, SNP treba da učvrsti i poveća tu podršku.
"Da bi se to postiglo, potrebno je da se prebrodi i zatvori jaz u škotskoj politici. Moja ocena je da će novi lider to bolje moći da ostvari, neka nova osoba o kojoj skoro svaki stanovnik ove zemlje već nema formirano mišljenje, dobro ili loše."
U delu govora koji je podsetio na komentar Džasinde Ardern da "više nema goriva u rezervoaru" kada je podnela ostavku na mesto premijerke Novog Zelanda u januaru, Sterdžen je rekla da je brutalnog savremene politike odnela danak, i da više ne može da posvećuje "svaki atom energije" zahtevima svog posla.
52-godišnja liderka, tokom čije službe se promenilo četvoro britanskih premijera, podnela je ostavku dok nema očiglednog kandidata koji bi je nasledio, a pitanje nezavisnosti ostaje nerazrešeno.
Njen odlazak će uticati na samu Škotsku nacionalnu partiju, borbu za nezavisnost kao i pokušaj britanske opozicione Laburističke stranke da osvoji dovoljno mesta u britanskom parlamentu da pobedi konzervativce premijera Rišija Sunaka na izborima koji se očekuju naredne godine.
Ako SNP osvoji manje glasova na izborima, to bi pomoglo laburistima da povrate neka mesta koja su izgubili u delovima Škotske gde su nekada dominirali, ali koji su počeli da glasaju za nacionalnu partiju.
Prema anketama, podrška nezavisnosti je porasla oko 50% posle poraza pred Vrhovnim sudom ali je posla toga opet opala. Mogući kandidati da zamene Sterdžen su Kejt Forbs, 32-godišnja ministarka finansija, koja je prvi put izabrana 2016, i Džon Svini, 58-godišnji potpredsednik vlade.
